Борба, 17. 10. 1991., стр. 11
[4
HAyUHA PACIIPABA
„KO НИ КРИВ ЗА РАС-
_ Трећа светска подела колонија
5 &
Београд. — У расправи „Ко |
је крив за распад Југославије“ коју је. организовао - Институт за савремену историју кривац
„није пронађен, нити је, како је
један од учесника приметио, неко ухапшен. На ово питање како је једнодушно закључено, одговор се не може наћи за само два сата.
Уводничар Никола Б. Поповић је мишљења да су снаге за рушење Југославије постојале од раније и да су у комунистичком покрету национал шовинисти и сепаратисти са позиција власти спроводили своју политику рушења. Повољан међународни тренутак наступио је рушењем Берлинском зида када се кренуло у отцепљење. А. оно се, као и свако, изводи оружаном побуHOM. Чин стварања Југославије био је велики, али се он није потврдио, оценио је Бранко
"Петрановић. Први пут од
римског царства нашли су се сродни народи под једним државним кровом. Границу на Дрини, постављену од Теодосија и шизме 1054. прешле су само две војске. Прва војска је регента Александра који је имао подршку Француске, а друга. је војска маршала Тита који је имао подршку Велике Британије и СССР-а. У Југославији су на делу два пораза: комунистичког система и Југославије као државе. Иако је била међу победницима, у деловању Коминтерне од 1924. до
· 1934. Југославија се суочавала
са деловањем поражених сила. У тзв. Версајском систему међународних односа Србија није била субјект, али је била
- кључна земља, па се због тога
хрватска политика није могла интернационализовати, yIIркос свим напорима.
„Друга Југославија“ изграђена је на принципу равнотеже и то је био неопходни услов њеног постојања. Југославија се могла обновити само као федерална држава, дао део „Кримског система“. У њему је она имала светску функцију раздвајања два света. У њој комунизам није смео пропасти, а капитализам није смео побе-
" дити. Тај систем се данас рас-
пада — рекао је Бранко Петрановић. -
По мишљењу Смиљке Ђуровић не могу се за сва зла кривити Тито и комунисти, а да се не схвати дубља суштина _ догађаја у комунстичким земљама. У њима су „електрификација плус индустријализација“ замењивале прву и другу технолошку револуцију, а сада се као историјски напредак нуди све што је била основа феудализма — црква, регионализација и монархија.
Сада је на делу трећа светска подела колонија, сматра Смиљка Ђуровић, легализована на Малти, а да се о њој у Југославији ништа не зна.
Д. БИСЕНИЋ
Узаврела крв ју;
ЈУГОСЛАВИЈА
ЧЕТВРТАК 17. ОКТОБАР 1991. ГОДИНЕ 11
МАКЕДОНИЈА — очи У Очи СА СОПСТВЕНОМ СУВЕРЕНОШЋУ: КУМАНОВО (2)
не браће
Све до вишепартијског система, па и референдума, овде се нормално живело. Сада ј је све наопачке. И наше удружење Срба и Црногораца екстремни Македонци називају четничким, каже Мирко Стаменковић, председник. А Кирил Саревски, први човек Куманова — каже да нема појма шта је циљ ове организације
Судећи према јавним одјецима, четници су преплавили Скопску Црну Гору и српска села око Куманова!
Две ноћи уочи прославе „црвеног илиндена“ (11. октобар) становнике скопског насеља „Бутел 1“ пробудила је дуготрајна појединачна и рафална паљба која је долазила из правца Црне Горе. Како Центар за информисање није имао баш никаквих информација, чаршијом су сутрадан кружиле две варијанте: према првој, —„непровереној“, Ha Скопље су кренули резервисти ЈНА из правца Криве Паланке („најмање 50.000“), док друга, „вероватнија“, каже да су се ка Скопљу упутили четници са Скопске Црне Горе, које су, са Војиславом Шешељом на челу, зауставиле елитне јединице МУП Македоније2! Чисто истине ради, треба рећи да се те ноћи заиста пуцало: у кругу касарне „Маршал Тито“ нови војници су обучавани за дејствовање у ноћним условима.
И потпредседник македонске владе Блаже Ристовски, јавно је обзнанио вест о хапшењу четника у кумановским селима, претежно насељеним Србима. У Кучевишту су били
Бугарофилија
„Нисмо странка већ Удружење. А странке у Македонији имају и Шиптари, Роми, Власи. Само је Срби немају. Сматрамо да је политика променљива категорија а да је народ оно што остаје и чиме се бавити морамо! Ми овде никад до сад нисмо били духовно организовани али, кад смо постали свесни бугарофилије и нимало скривених акција оног дела македонског руководства које је бугарски оријентисано, српском живљу је постало јасно да се мора тргнути. Пробудили смо се“ — не без емоција прича Добривоје Томић, инжењер из Фабрике шавних цеви „11. октомври“, члан Извршног одбора Удружења Срба и Црногораца у Македонији.
више него изненађени наглом медијском промоцијом, а из Чекерице су захтевали да им доведу те четнике да би им сами пресудили.
Додуше, сељани Чекерице су признали да је асфалтни пут који води ка њиховом селу „натрпан“ паролама „у славу Србије“ али одмах, више у шали него збиљи, додају да појма немају ко је писао те пароле јер „овде сви учимо школу на македонском па српски скоро нико не зна да пише“! Шала, ипак, престаје кад треба објаснити шта су, пре равно месец дана, у њиховом селу тражили наоружани српски добровољци! А ни псовке више нису... Често овде Ни псовке нису
више „људске“! Уместо уобичајених и ваљда нормалних (2)
све је учесталија новокомпо-_
нована „универзалка“: „јеб'о те војвода“! Па онда бираш вољ ти Шешељ, вољ ти Георгиевски! Разлика је само у бради!
„Звучи можда невероватно _
али овде је све пошло наопако од.како је почело са плурализ-
„Слобода или 4 смрт.
„Свакодневно ме називају и прете, шаљу писма и поруке са претећим садржајем, плаше ме Драганом Богдановским али без обзира на све, макар нас поубијали до једног, српство на овим просторима неће моћи да ликвидирају“ — каже Добривоје Томић и показује „пошиљку“ на којој је исписано:
„Слобода или смрт“ — Драган Богдановски (Богдановски је најпознатији македонски политички емигрант, духовни отац „најмакедонскије“ политичке партије и почасни председник ВМРО-ДИМНЕ)!
мом. Пре увођења вишепартијског система па донекле и до референдума овде се колико-толико нормално живело а сад је све окренуто наопачке. И наше Удружење које се не бави политиком, екстремни Македонци називају четничким. А екстремних је све више“ — каже Мирко Стаменковић, потпредседник Удружења Срба и Црногораца у Македонији, додајући да је и његова супруга, иначе Маке-
донка, била приморана да.
свом колеги, Македонцу и члану ВМРО-ДПМНЕ, ожењеном Српкињом, пребаци: „Појма нисам имала да и ти и ја спавамо са четницима!“
„A ја појма немам који је циљ њиховог Удружења и зашто је тек недавно основано“ — констатује Кирил Саревски, председник Собрања Куманова. Посебно је изненађен чињеницом да је у све то „уплетен“ и Добривоје Томић „иначе човек за кога ми кажу да је веома добар радник“!
Човеку се понекад заиста учини да је најпознатији 60лесник наше новије историје
"— Србин! Стално га нешто му-
чи стално приговара, јадикује док се над његовим лежајем смењују лекарски конзилијуми који не успевају да утврде историју болести. Тако, мађутим, не мисли и Добривоје Томић, члан Извршног одбора Удружења Срба и Прногораца у Македонији, човек који је, својевремено, дигао глас и упозорио да захваљујући „изборној географији“ у Собрању Македоније нема ни једног
·" Србина.
Хришћанство брише границе
Уз напомену да је њихов ос-
новни циљ одржавање и ши- <
рење пријатељства између српског и македонског народа (албански се не помиње ни у једној варијанти), Томић посебно наглашава да им у томе најмање помажу македонске власти али се све може „избрисати“ уколико Македонија одустане од акта отцепљења од Југославије и Србима („што нам и припада“) „додели“ статус народа уместо предвиђеног — национална мањина. И Томић и Мирко Стаменковић се надају „победи хришћанства на овим просторима које брише границу између Србије и Македоније“!
У противном „пројугословенске снаге у Куманову, Ср-
би и Македонци, имају морално право и обавезу да учине све да спрече постављање међународних граница између Србије и Македоније“, категоричан је Стаменковић, док Томић додаје да се узда у помоћ Македонаца из Куманова те да „Куманово никад, макар док је Срба, неће припасти Бугарској“.
На питање — „О каквој се угрожености Срба у Куманову ради да би се тек сад организовали“ — упућено председнику Собрања Саревском следи одговор по коме се може закључити да све што се ради у Куманову а има легитимитет „општинског вођења политике“, ради се „у интересу македонског а не на уштрб других народа Југославије“!
„Кумановска с аутономна област“2
„Глупа, бесмислена, имагинарна, нерационална идеја, рођена у главама пар доколичара“ — тврдо ће Саревски!
Србин, који не жели публицитет, више због породица него оног „ски“ у презимену („То је учинила нова македонска власт још 1946. године уз благослов Благоја Нешковића“) не осећа неку посебну угроженост али признаје. да
Неуверени у истинску демократију и добру вољу влас“ ти на македонским просторима („Званична власт води
_ перфидну борбу не би ли Ку-
маново било што мање југословенско“) самоорганизовани Срби све више: рачунају на „свест правих Македонаца“! „Иста смо вера, исти су нам обичаји, заједнички нам је интерес да мирно живимо, крв нам је измешана.. Ми смо једно! А да смо једно показаће се већ 24. октобра кад после толико година изађемо до костурнице Зебрњак и тамо заједнички положимо венце“ — обећава Томић.
шта коме пасује
Костурница Зебрњак код Младог Негоричана, 33 метра висок споменик посвећен борцима за ослобођење Македоније од Турака у Првом балканском рату, данас је руина. Слично је и са српским манастиром у македонском селу Матејче, задужбином краљице Јелене. Слично је, међутим и са другим културно-историјским споменицима на овом подручју!
„ја не знам како неко мо-
Ако буде граница...
„Чином отцепљења од Југославије, Македонија ће од себе отцепити и Скопску Црву Горуи Куманово и његову околину. С обзиром на измешаност народа, наш је интерес да се не постављају гранипе између Србије и Македоније, али ако до тога дође онда ћемо, путем реципроцитета, решавати и проблеме Срба у унутрашњости Македоније. Било као народ, што Срби, без обзира на понашање македонских власти јесу, било регионалним изјашњавањем, ово ће се питање само тако решити. Још увек се надамо — мирним путем“ оптимиста је Мирко Стаменковић, потпредседник Удружења Срба и Црногораца у Македонији.
живи под одређеним притиском! Иста вера, исти обичаји
„Притиснути смо с једне стране, агресивношћу ВМРО а са друге равнодушношћу званичних власти. Раније смо се окупљали око једне идеје а сад свако ради за себе. Знате, није то разлог за отцепљење од Македоније, али ако је већ сада овако шта очекивати сутра2 Шта кад се ипак закаже седница владе и прогласи македонско отцепљење“2! Људима окупљеним око Удружења (у шест месних одбора) „постало је јасно шта се ради“ већ након првих сигнала у вишестраначју. Предизборна кампања је била „мрачна“ (Д. Томић). „Изабрани“ су оптерећени решавањем македонског питања, али пре свега и решавањем „албанског питања“! Србима не иду у прилог разговори са Бугарима и Албанцима. Додамо ли овом дајџесту угрожености и истинит податак да у Собрању Македоније заиста нема ни једног Србина, онда је „све јасно као на длану“ (Милан Стаменковић)!
„Врхушка Македоније је недавно водила разговоре у Бугарској о својој државности. Завладала је еуфорија: као нико им није пружио такву подршку као Бугари. А Бугарска не признаје македонски народ. Џа ко је с ким онда разговарао2 Само Бугари са Бугарима“ — закључује Томић.
же да се жали да не одржавамо српске културне споменике“ — пита се Саревски. „Како се у тој глави не роди питање — а зашто не одржавамо македонске. На страну то што по мом мишљењу овде нема македонских или српских споменика културе већ су то обележја културе и духовности народа који живи на овим просторима. Једноставно, људи — нема новца. То знају и они, али сад им баш пасује“!
А „пасује“, сазнајемо у накнадном разговору, људима који седе на две столице: чланови су Удружења Срба и Црногораца у Македонији и у уском су кругу људи који воде општинску подружницу СК-ПЈ (познаваоци прилика тврде организованију и „јачу“ од београдске „централе). По једнима, СК-ПЈ је најјача ванпарламентарна снага у општини, други, пак, тврде да се ради о странки-покрету која нема никакву политичку моћ! Истина је, признају и једни и други, да је један део људи из СК-ПЈ ангажован у Удружењу!
„Отац ми је са Бласине, мајка са Цетиња, шта бих ја друго него у Удружење. Коме то сад смета“ — пита Иван Ризов, уједно и члан Градског одбора СК-ПЈ, додајући: „Покрет, какав покрет2! Ми да смо покрет, кренули би од Имотског, преко Загреба и завршили у Београду. То је Покрет и покрет! Овако, пуштамо их да се играју с нама. Неће дуго“!
(Наставља се) Славиша ЛЕКУ
пр ЈУ 4