Борба, 21. 03. 1994., стр. 17

давана

“и

ВОКВА PONEDELJAK 21. MARI 1004.

lo? sa «с kiranim noktil

NIRNBERŠKI PROCES: LIKOVI SA OPTUŽENIČKE KLUPE

HERMAN GERING: Pobednik će uvek biti sudija, а рођедет ор хет о

Kada je uhapšen, Gering je do zatvora stigao sa šesnaest корседа 5 идтартатт iniciJalima i crvenom kutijom za šešire, vodeći i sobara... U zatvoru se hranio iz vojničhoe porcije, a bili su mu zabranjeni nož i viljuška

Piše: ljubomir Milin

Oplužnica jc daklc, počinjala stereotipom, jednakim za svc, koji je glasio:

„зјефтјепе Атешске Огхаус, Republika Francuska, Ujedinjcno Kraljevstvo Vcelikc Вгнагије 1 Severne Irskc i Savcz Sovjetskih Socijalističkih Republika

protiv

Hermana Vilhelma Goeringa, Rudolfa Hesa, Joakima fon Ribentropa, Robcrta Laja, Vilhclта Кајгеја, Егпезга Kaltcnbrunera, Alfrcda Rozenberga, Hansa Pranka, Vilhcima Frika, Juliusa Štrajhera, Valtcra Funka, Hjalmara Šahta, Gustava Krupa von Bolena und Halbaha, Karla Denica, Eriha Redcra, Baldura fon Širaha, Frica Saukecla, Alfrcda Jodla, Martina. Bormana, Franca fon Papcna, Hansa Fričea, optuženih individualno i kao članovc jednc od sledecih grupa i organizacija kojima su pripadali, poimenično:

Vlada _ Rajha, rukovodstvo Nacionalsocijalističke slirankc, SS, SD, Gestapo, SA i Gencralštab ı Vrhovne komande nemačkih oružanih snaga.

Herman Gering, feldmarsal Velikog

je od dvanaesf rafnih zločinaca, osudennih па smrf vesanjem na suđenju u Mirnbergu, uspeo da izbegne uže. Posfo je odbijena njegova molba da bude sfreljan, pregrizao je kopsulu cijanida, koju je dugo skrivao u zafvorskoj celiji, Gering je, od posledica frovanja Umro. Optuženi. Sjedinjene Američke Države, Republika Francuska, Ujedinjeno Kraljevstvo Vclikc Pritanijc i Severne Irske i Savez Sovjetskih SocijJalističkih Republika, po dole potpisanima Robertu Н. Džeksonu, Fransoa de Mentonu, Hartli Šoukrosu i R.A. Rudetku, ovlašćenim da zastupaju spomenute vladc u istraživanju optužbe i podizanju optužnicc protiv glavnih nacističkih ratnih zločinaca, postupajući u skladu sa Londonskim sporazumom od 8. avgusta 1945. godine i Povelji ovoga suda optužuju . HERMANA VILHELMA GERINGA...“Nirnberški zatvor bio je građen tako da su se ćolije nizale jedna za drugom na рајеrijama. Svaka ćelija imala je mali otvor na vratima. U prvo vrcme svaki stražar je nadeledao | Četiri ćelije, ali pošto je 25. ok-

tobra Robert Laj izvršio samou· _bustvo, ispred svakih vrata, dan

i noć, stajao jc po jedan stražar. ' Galcrije i prostorije između njih pchu pokriveni gustom žičanom mrežom kako bi se sprečilo da zatvoremici skokom u prazninu

|W

Memaćkog Rajha, jedini

nađu — samoubistvom — spas od pravdc.

Zamrla viteska vremena

U jednoj od tih ćclija trajao jc svoje poslednje danc Herman Goering, posle Adolfa Hitlcra najmoćniji čovck Trećcg Кајћа. Bio jc, u Prvom svetskom ralu, naslednik lcgendarnog barona Manfrcda fon Rihtovcna i pilot koji je ulivno strahopoštovanjc. Danski pilot, kapctan Krausc-Jenscn, koji je Ictco za Francuzc, jednom je prilikom ispričao kako mu sc za vreme dvoboja sa Geringom zaglavio mitraljez. U očajanju jc lupao po oružju kojc ва је izncverilo. Kada Jc Gcring to uočio, nagnuo JC SVOJ aVIOT, salutirao i odlctco.

Ali, vremcna viteštva su |rošla. Hitler je u Gcringovoj ralnoj prošlosti ı građdanskom porcklu — njegov je otac bio Bizmarkov komesar u Jugozapadnoj Africi 1885. godinc — vidco ncke političke prednosti, pa ga JC posla мо za vođu SA, jurišnih odreda u prvim danima juriša nacista uu osvajanju vlasti. Bila je to org: nizacija koju jc Gcrinp izdao ı očistio 1933. godine, kada jc, uz pomoć Himlcra, SS ovcima ma redio da poubijaju najistaknutijc članovc SS trupa. .

Godinc 1932. bio je izabran za predscdnika Rajhstaga. Godinu dana kasnije bio je pruski prcmijcr, pruski ministar unutrašnjih poslova i kontrolisao prusku državnu policiju. On jc osnovao Gocstapo i prvc konccntracionc logorc.

Gering jc 31. jula 1941. godinc naredio šcfu službc sigurnosti Hajdrihu da počnc sa iıstrcbljcnjem Jevreja. Zadužio ga jc da organizuje „konačno rcšcnjc јсуrcjskog pitanja u području pod ncmačkim uticajem u Evropi. Taj novi mctod „ctničkog čišćcnja“, koji sc u Nirnbergu počco vezivati za Ajhmanovo imc, bio jc jedan od najstravičnijih zločina u istoriji svcta. Autor tog plana bio jc Hitlcr, a Gcring jc igrao glavnu ulogu.

U upoređenju sa najmanjc šest miliona ncvinih žrtava njc-

povc rasne netrpcljivosti, 1.300

ili višc umetničkih slika vrednih pedesct miliona nemačkih maraka kojc je Gcrinp ukrao od mrtvih Jevrcja prava su sitnica. Kada jc bio uhapšcn i zatvoren u Mandorf Ice Đensu, Gcring је stigao sa šcsnacst kovčcga s ugravirannim inicijalima i crvcnom kutijom za šešire i — sobarom. Nokti su mu bili premazani crvenim lakom. U jednom od njegovih Комсера падспо је 20.000 tableta parakodcina.

Sa kašikom, u cćeličnom kavezu

Dio je to čovck, predodređen da nasledi Hira, vrhovni komandant: nemačkog ratnog vazdu“ hoplova, premijcr Pruskc, prcdsednik Ma,hstaga. U Nirnbcrgu je živvo u zatvorcničkoj ćcliji -—

Čelični krcvct, sto, stolica. Nijcdan komad. namcštaja nije sc mogao primaći višc od mclra udaljenosti od zida na komc sc nalazio prozor sa rešctkama. Noću su sc sto ı stolica iznosili iz sobe, a krevet je bio prikovan za pod. Umocsto зе тје ро ђова!о ukrašenim sobama Karinhala, uživanja u opljačkanim vinima po Evropi ı ukradenih tapiscrij:, hranio se u zatvoreničkom kavezu iz vojničkc porcije. Zabranjeno mu jc bilo da upotrebljava nož i viljušku; svu hranu jc jco kašikom.

Kada jc Nivi ušao u ćcliju, zapitao jc:

— Herman Vilhelm Gcrinp?

Gerinp se naklonio i nasmc510: — Јамоћ!

== Ja sam major Nivi oficir kojeg Je Mcdunarodni vojni sud ovlastio da vam prcdam primcгак ортилисе п Којој 512 памсdeni kao optužen.

Gcerinp Je optužnicu primio bez reči. -

— l)užnost mi jc da vas upoznam s članom 16. Povclje Medunarodnog vojnog suda.

Predao jc bivšem feldmaršalu primerak optužnicc prcvcdcn na nemački.

— Popledajte рагавга! (с). Imate pravo da sc prcd sudom branite sami ili uz pomoć braniоса. Uz ozbiljan ı potišten izraz, Gcring je rekao:

— ракје — 110 је došlo

— Možetc sami izabrali branioca, ili će vam ga odrccliti sud.

— Ne bi li bolje bilo da sc branim sam?

Zatvorski psiholop dr MDžilDbcrt zamolio je Gcringa da sc potpišc na primcrak optužnicc. u)svajač ncbcskih prostora jc napisao: „Pobednici će uvck biti sudije, a pobedeni optuženi“.

Sutra: JOHAIM FON RIBENTROP: Mi smo svi bili u Hitlerovoj seni

NEKOLIKO SATI PRE VEŠANjJA: mrivo felo samoubice Hermana Сеттда

Četvorni spor

Kažnjavanje f{ašistićčkih ratnili zločinaca postalo je jedam od zadataka saveznika u Drugom svetskom ratu. To je istaknuto u nizu izjava savcznickih vlada ı medusavezničkih deklaracija oc kojih su posebno značajnc Moskovska dcklaracija od 30. oktobra 1943. godine, odlukc Jaltskc konfcrencije od fcbruara 1945. godine u Potsdamskc iz pcrioda jul—avgust 1945. eodinc. Gonjcnje, sudcnjc i kažnjavanje ratnili zločinaca ostalo je po njima u nadležnosti nacionalnih sudova zemalja na čijoj Icritoriji ıli proliv čijih su gradana izvršćni zločini, izuzev glavnili ratnih zločiпаса kojima jc trebalo da sudc medunarodni vojni sudovi. Mcdunarodni vojni sud u Nirnbergu obrazovan Je na OSNOVU londonskog čectvornop Sporazuma vlada SAI), Sovjctskop Savc za, Francuskc ı Velike BĐruanijc — O gonjcnju i kažnjavanju glavnih ratnih zločinaca cvrop-

Ž.

ske osovine, od 8. avgusta 1945. водте. Тот sporazumu, mcdu mnogim zemljama, pristupila jc ı Jugoslavija, Na osnovu l,ondonskogp sporazuma i Statuta Međunarodnop vojnop suda (MVS; donet jc 20. decembra 1945. godinc Zakon br. 10 Kontrolnog saveta za Nemačku, kojim su dalje razrađeni njihovi principi ı propisi. Tai zakon primcnjivao Je i Mcdunarodni vojni sud, a u nizu proccsa i vajni okupacioni sudovi u Nemačkoj

lako su se Londonski spora zum, Statut MVS i proces u NIrnbcrgu odnosili samo na plavnc nacistićke ratnc zločincc iz Drugop svctskop rata, njihov značaj jc daleko širi. Proces u Nirnbcergpu u istoriji JC prvi rimer sudcnja ralnim zločincima pred jednim | medunarodnim vojnim sudom. Prvi pu! je takav forum proglasio agrcsiju najlcCи incdunarodnim zločinom, ı prvi pul sc sudilo najvišim državnim, političkim i vojnim

ı funkcionerima jcdnc državc za

Najava međunarodnih foruma da će ratnim zločincima za zločine u ratu na tlu bivše SFRJ biti suđeno pred međunarodnim tribunalom izazvala je, prirodno, sećanje na nirnbcrški proces, odnosno podsecanje na vcliko suđenje nacističkim zločincima. U moru špekulacija koje sc, potovo obavczno, javljaju ovom prilikom, svodeći sc uglavnom na propagandističke cfekte tekućih diplomatsko-političkih igara oko jugoslovenske krize, vredi sec, istinc radi, vratiti izvornim detaljima nirnberškog procesa. „Borba“ to i pokušava ovim fcljtonom o likovima sa nirnberške optuženičke klupe.

И

тазоупе ratnc zločince, zlocine proliv čovcčnosli ı zločinc pgcno cida. Takodc, osudenc su prvi pul ı zločinaćkc organizacije vodstvo Nacionalsocijalističkc partije, Tajnc. državnc policije (Gestapo), sa Službom sigurno li (Sicherheitsdicnst — SI), SS (Schutzstaffeln) jcdinicec ı SA (Sirumabicilunpen) odrcdi koje su vršile zločine kao držav na akta po niarcdenju ncmiackc drzavc, s um da svaki član tili organizacija možc Dui sudeci pred sudovima zcmanja ili oku pacionih sila u Nemackoj. Po tvrden je ı realizovan princip lične odgovornosli za zločince takvc vrste, bez obzira na zva nični položaj ı rang krivca, ma zakonitost njegovog dclamnja po unulraSnjemi pravu i ma marccc nja prciposlavljemili.

U postupku prcd Medumna rodnim vojnini sudom učcsloOvala je ı delegacija Jugoslavije, koji je za vremc ргосеза загафуаја sa cclirl elavna (užioca ı delcve: cijama drugili savezničkih zc malja. Jugoslovenska država komisija za wivrd:vanje zločim: okupatora ı njihovih pomagača predala jc sudu izveštaje o pla novima macisla 1 пјћомћ замс7 nika za porobljavamnje ı uniStcnje Jugoslavije, apgrcsorskom параdu na nju, i o ratni zlocinima ı zločincima proliv COVCCnoSsli nad mjenim narodima. Uz Ic IZ vešlajc podncio je ı 100 doku mcenaliı.

Ncki pravni ı politički pisci, naročito zapadnoncmački, Do kušali su da omalovažc Nirnbcr Ski proccs ı da ca diskvaolifikuju kao akt osvcie pobednika nad pobedenim:, niaskiran pravosudem. Ogromna усеста javnog mnjenja u svetu odbacila Je 1akva gledišta, smutrajući da je pro ccs u svemu odgovarao ODŠLĆp rihvaccnim savremenim Dravnim standardima. Polpuno је odbačen ı pripovor o 1Obožnjoj ex—post—facto |primcni Dpropisa koji nisu postojali u vrcmc kada su učinjena inkriminisana dela. Presuda jc detaljno objasnila da su svi inkriminisani zlocini, uljkućujući ı zločinc proliv mira, bili kaznjivi po mcdunarodnom ugovornom ili obič:.inom pravu, Važećim U VrTCMC kada su izvršeni, a sud je samo dao odredenu interprctaciju poslojećim projisima u smislu savгетепе тедипаго пе pravnc ı moralnc svcsti

Sa Londonskimni sporazumom, Statutom Medunarodnog “ој noge suda i Nirnbereom ојасапа je medunarodna zakonitost, a dali su snažni poticaji za dalji razvoj medunarodnog krivičnog, prava ı pravosuda. Njihov znaćaj je veliki i za kriminalistiku ı kriminologiju a naročito Za ISlOrioprafiju. Prcd širokom svcCIskom javnošću osvcetljenc su na procesu mnogc važnc ČINnjJCNICC za političku, vojnu, diplomatsku i društvenu istoriju pcrioda iZmcdu dva svctska rata, kao i za vremc UDrugog svctskog rata.

NASTAVLJA SE