Борба, 21. 03. 1994., стр. 18

BORBA PONEDELJAK 21. MART 1994.

POGUBNI EFEKTI NOVE PORESKE POLITIKE

Ne pamte se u novijoj istoriji taho visoki porezi na promet umetničkih dela. Onaj Zakon nas tera ili da prestanemo da radimo, ili da se opredelinio za komercijalne, renftijerske bolove, ili da plasiramo hič, jer to ima publiku.

Mala korist za državu — velika šteta za umetnost. Tako bi se u jednoj rečenici mogli izraziti efekti novog Zakona o poreskim stopama, po kome jednak porez plaćaju trgovci industrijskom robom, „ribok“ patikama ili umetničkim delima. Dvadeset pet odsto poreza, plus dva odsto za železnice, razrezano je svima od reda. I dok se pred trgovinama koje prodaju patike ili farmerke čeka u redu da bi se kupio žcljeni model, veliki broj umetničkih galerija ovih dana je pred zatvaranjem.

— Naša umetnička dela sa ovakvim porezom nikako ne mogu da budu konkurcntna. Takav porez stimuliše samo divlju prodaju i amaterizam. Umetnička produkcija ide i onako na tržište koje ne postoji, pred kupce koji nemaju nikakvu kupovnu moć, pa zato teoretisanjc da će teret tih ogromnih poreskih stopa platiti kupac a ne umcetnik, nema nikakvog smisla, tvrdi Dušan Rusović, generalni sekretar ULUS-a.

Umeinici — metcene drzavi

Umoetniku je i do sada od cene jednog umetničkog dela najmanje ostajalo. Kad sc obračunaju svi troškovi: -- materijal, režija, provizija galorijc, porez, umctniku je za rad, znanje i talenat ostajalo tek deset odsto. Sa ovakvim porezom, ncećc im ostati ništa. Isto važi i za galerije. Na io-

POZORIŠNE PREMIJERE

је!

„Pobratim“ Novice Savića, praizbedba na sceni Narodog pozorišta u Beogradu, reditelj Borislap Grigorović

Već decenijama dosledno nogitjući svoj dramski svci iz tamnih vilajeta naših duša, iz ljudskih zabiti ı moralnih ponora, Novica Savić ga jc dovCO до SVOJCVrsnc univcrzalnosti u kojoj sc gube geografska i mcntalitetska polazišta za ovu vrstu odrođocnih likova, surovih, karaktera, ciničnih tortura jednih nad dru-

pima. bPostavljajući najnoviju dramu Novicc Savića „Pobra tim“ na scenu Narodnog pozo-

rišta reditelj Dorislav Grigorović Je Rremuo obratnim 5тегот vraća sc ma Ishodišta Savićevc dramaturgije, u ruralan ambijent, u ovom slučaju primitivan svet planinske zabiti u kojoj је fizičko nasilje Jos uvck nczaobilazni deo svakodncvice. A svct izdeljen na one koji smatraju da im pravo jačeg daje odrcšcnc ruSc u kinjenju, pljačkanju ı ponižavanju slabih, a ovi drugi taj tcror prihvataju kao prirodni zakon u kome sc svaka pobuna završava porazom, — пазипот smrću. bBruseći u svojoj predstavi likovc, odnosc ı atmosferu do najsitnijih rcalističkih dctalja, precizno vodeći igru (o samog finala, Grigoroxić „Pobratima“. metodom lou vrotesknog rcalizma, na ćudesmuo upcčatljiv ı saтозуојап паст, “гаса (о ор5иjih dramskili metafora. Grigorovića u tomc podržava supcrioran Kvartet uazuzctnili vlumacčkih majstora: Ljiljana Dlagojević, Slavka Jerinić, Ivan

Dekjarev ı Mida Stevanović. Ко prcsmuulramne i u svakom И при O TO NEO ен Нај плен | је. Вјазојсхи ја 5 ui kao prij Otac i : iu suliani. ali .toxvoljno svesnu које „Os >Op-:Vcna ruŽžDoć.

пе а У бај ћепае

nako loše stanje došli su novi патен тако da im jedino predstoji zatvaranje.

— Opštinc su, takođe, pojačale svoj pritisak preko povećanih cena komunalija, nastavlja Rusović. Pretc nam izbacivanjcm i prodajom atcljca ma licitaciji. A mi smo, prošle poxslinc, išli na više od stotinu, međunarodnih manifestacija svojim sredstvima. Zato su umctnici i dalic glavne mecenc državi. a trebalo bi da bude obrnuto. U godini kad proslavlja 75 godina postojanja, ULUS je prvi put morao da crganizuje aukciju slika za kolege koje ne mogu da žive od svog rada. A najvažnije od svega je činjenica da su to za državu, onoliko beznačajna sredstva koliko su značajna za umetnike.

Slično govori ı Gorica Mojo-

vić, direktor Kulturnog centra

Beograda:

— Sve nas je izncnadio stav ministra za kulturu koji jc scdco u Vladi koja je donela taj Zakon. Predlagač nijc bilo Ministarstvo za finansije, kao što se misli, već Vlada Srbije čiji ministar za kulturu nijc upozorio na pogubne posledicc tog Zakona. Još je čudnijc što nije reagovao mi na amandman koji su podneli Dordc Bašić, potprcdsednik Skupštine i poslanik Slobodan Radulović. Naprotiv, amandman je odbijen sa obrazloženjem da bi njegovo prihvatanje „narušilo koncepciju Zakona”.

kep za ponovnu udaju — što u potpunosli pokriva njenu podatljivost Jordanovom siledžijskom odnosu ı uzurpaciji njihovog doma. Trpeljivost Vasilije Slavke Jerinić je drugc prirode: ostarcla u sredini u kojoj se svaki žcnski ncpokor dočckujec резтсот, ona Jordanov teror prihvata kao nešto sudbinsko. Sluti, ana čak, da je sve laž i gola nepravda, no druge nemi. I dok je Vuleta Mide Stevanovića ı njegova cruptivno siledžijska priroda dco primitivizma istog podcblja, Jordan Ivana Bekjarcva naoko dolazi iz jednog civilizovanijee okružja, по zbog toga je tek suptilniji u nasilničkim metodama, grabcžu i ubijanju. U Dckjarcvljevoj interprctaciji Jordanov nastup poseduje samouvcrcnost ı ncmilosrdnost vrhunskih gangstera, pcrfidnost u osvajanju, surovost u zadržavanju stečenog.

Nista manji glumački doprinos dali su ovoj predstavi Boško Puletić, Millka Lukić i Vojin Ćetković. Skrivajući se iza pastcinc maske i kostima, poput likova sa slika naših seljaka naivaca, Pulctić ı Lukićeva su efcktno komplotirali raj svet opako zavadenih najbližih srodnikxn, dok jc Vojin Ćetković otkačenjaka Biserka, donco kao velikog i nc ustraštvog obešenjaka. Vladan Gajević jc vlumački prccizno, dramski vibrantno fiksirao ИК Predraga, mladica koji nc pristaје па taj svel ispunjen Wuzajalr nini nasiljem do smrti За та!о više gulumaćčkou raztgravanja

iaska i; Once Adurcne DOZC, |.

ве de RiUMIACHO) је liva итаске Улхо

1 пуме

илоте реса

Milutin MISIC

ULUPUDS, ULUS, Kulturni centar Dcograda, Fakultct primenjcenih umetnosti i dizajna, Михеј savrcmene umetnosti, Fakultet likovnih umu!nosti, Udružcnje, galerista, Слмешја „Atrijum“, uputili su nakon Ovoga pismo Predsedniku Republike sa molbom da ne potpiše taj Zakon. Pismo је, međutim, stiplo kasno. Iz kabineta Predscdni ka sugerisano im jc da sc obratc Vladi sa inicijativom ma OSTIOVU koje bi se moglo pokrenuti razmatranje cvcentualnih: izmcna odredbi ovog Zakona.

— Mi nećemo odustati, direktor Kulturnog centra, jer to za nas znači egzistenciju. Pokrenućemo inicijativu za izmcnu i dopunu Zakona o porczu па promet. Nadam sc da će i Ministarstvo za kulturu, sa svojc stranc, prczentirati Činjenice. Ncpamte se, ušnovijoj istoriji, tako visoki porczi. Taj zakon je potpuno O ncsclcktivan, nestimulativan. I nc vodi računa o tržištu kojc je ı inače veoma malo. Ovim sc direktno stimuliše crno tržištc. Efckti ovog Zakona vidljivi su od samog početka — za dva meseca nismo prodali ni jednu sliku, a та дуе педе је рготсе је 158 Као

za jedan dan, čak i u vromc in-

flacijc. Alternativa tomc je, ili da prestanemo da radimo, da se opredclimo za ncke komercijalne, rentijerske poslove, ili da plasiramo kič, jer to ima publi-

kaže -

|

-- | druge dažbine za kulturu su ogromne, pored komunalija kojc Skupština grada rešava povoljnim ugovorima sa onim. institucijana koje su u njenoj nadležnosti — Beogradskim cletranama, Уодомодот, Gradskim saobraćajnini preduzećem, ogromni su porezi i doprinosi na lične dohotke. Neto lični dohodak jc skoro dvostruko manji od poreza ı doprinosa. Sve to skupa direktno vodi zatvaranju galcrija, i drugih ustanova kulture. ku

Ртодтезћупо oslobađanje od poreza

O namoetima na davanje za kulturu govori i Ljubomir Draškić, upravnik Atcljca 212:

— Nakon pisma kojc smo napisali Ministarstvu za finansije, dobili smo - tumačenje Zakona po komc smo izuzcti od plaćanja porcza na prihod od ulazuica. Postoji, međutim, Jedan drupi problem koji je Vlada u odlasku napravila. To je porez od 39 odsto na sponzorski novac, što je zaista katastrofa. Nec samo da treba sponzore osloboditi iih davanja, već ih treba stimulisafti da ulažu u kulturu. Nekada su bili oslobođenii poreza za onaj iznos koji su uložili. Ali, Ja smatram da ni to nijc dovoljno. Trcba uvesti progresivno oslobađanje od poreza, onako kako sc io

_ radi u svetu. To znači da osloba-

đdanje od porcza važi za jOŠ 10-20 odsto sredstava. Država ionako nema ncku vcliku korist od toga, jer jc cirkulacija novca

Go 24 bitna boja,

u kulturi veoma mala. Ulaganja u kulturu nisu velika. Najveći iz nos u jednu predstavu je 20.000 maraka.

— Ugroženi su ı stari zanati, tvrdi Zorica Ivković, direktor Muzeja „Staro selo“ u Sirogojnu. — Proteklih godina Muzej se zalagao da se u poreskoj politici stari zanati izdvoje i njihovi proizvodi oslobode visokih poreza zbog kojih se ne mogu prodavati, pa samim tim i njihova proiz vodnja prestaje. Kada smo u tome uspeli, interesovanje mladih ljudi za preuzimanje zanata od svojih predaka naglo je poraslo. Na Zlatiboru i u užičkom kraju oživeli su ponovo u svojoj autentičnosti grnčarski, kaćarski, i mnogi drugi zanati. Svi naši naрог да ih očuvamo. nakon donešenja ovog Zakona gube smisao. Gubljenjem starih zanata nepovratno ćemo izgubiti bitan, suštinski deo sopstvenog bića.

Svima je jasno i svi imaju razштеуапја 7а зус шапје дотгасјје, ali zaista niko ne shvata ovo direktno presecanje puta prema tržištu. Ovim Zakonom ugroženi su svi koji živce od likovne, primcnjene ıumuelnosti, dizajna, od starih zanata, kao i mnogo šiTC — SVI Oni ČIJI je opstanak zavisio od darežljivosti sponzora bez kojih poslednjih godina, tcško da bi bio snimljen film, štampana knjiga ili pripremljena pozorišna prcdstava. Doez tržišta ı sponzora svima prcti gašenje.

~— Hoće li nova Vlada i novi ministar za kulturu razumeti sve OV

nevolje ili će ı oni biti samo „Državni činovnici“ kao ргеthodni? Ljubinka Milintic

HEWLETT PACKARD LASER JET lic

| kolor skener, : format A4. | |

ezolucija 400 dpi |

а пагана а чл ата тим тата ата, етике а аи У

ОМ 56,5 ТИМ ТАШЕМАТА,

) i i

52 i no beli зкелег, | : Тоггтаћ А4, | um ia 300 dpi | · HEWLFT PACKARD : | ФЕЗА ЈЕ 55: 1510 : ле je štampač. ii i ПИТ пр NS

И HEWLETT PACKARD |

еек štamipač,a format AX,

memorija '"Мв,

rezolucija 200 ар!

| | |

\ у LASEB JET 4

HEWLETT PACKARD,

laserski štamp="Š, format A4, memorija 2MiB. rezolucija 600 dpi

| | | | | | | | | '

A O

- +- ++ – =" e