Борба, 21. 04. 1994., стр. 12

12 ПЕТ)

СЕТУ

KAKO ĆE PRIPADNICI VJ OSTVARIVATI SVOJU „PRAVNU VEZU“ SA DRŽAVOM

MINISTARSTVO ODBRANE

Državljanstvo ćeka Zakon

„Nikakve hajke, navodnog etničkog čišćenja, niti kadrovske politike sa nacionalnim preznakom — neće biti. Radi se o zlonamernim insinuacijama na adresu Vojske Jugoslavije, izjavio je za „Borbu“ pukovnik mr Miloš Gojković, načelnik Pravne uprave Ministarstva odbranc SRJ povodom vesti i napisa da do 6. maja (roka zacrntanog u Zakonu o Vojsci Jugoslavije) svi aktivni oficiri i civilna lica u VJ, moraju podneti potvrde o državljanstvu ili im sledi — otkaz.

Upustvo sličnog sadržaja, inače, odaslano je i vojnim penzionerima. Sve je, veli naš sagovornik, pogrešno protumačeno. Istina je, nastavlja Gojković da član 350 Zakona o

-VJ predviđa, kao uostalom i većina srodnih propisa u svetu, da u službi armije mogu biti samo državljani matične zemlje, dakle, SRJ. Ali, tačno je i to, kaže Gojković, da smo pri donošenju pomenutih normi očekivali zaživljavanje Zakona o održavljanstvu SR. To je, naime, bilo predviđeno Ustavnim zakonom o sprovođenju Ustava, no, rok je stalno bio produžavan. A takvog propisa još nema. Time su, ove prelazne odredbe Zakona o VJ postale „sporne“.

— Niko time, međutim, neće biti oštećen — nastavlja pukovnik Gojković — Zatražili smo, upravo zbog važećeg Zakona o državljanstvu SFRJ mogućih nesporazuma, tumačenja zakonopisca — Saveznog ministarstva za unutrašnje poslove — i od njih dobili mišljenje kako tretirati one koji nemaju državljanstvo SRJ.

U njemu se, citira naš sagovornik doslovce kaže: „S obzirom da nije donet Savezni zakon o državljanstvu, ostaje otvoreno pitanje državljanstva pripadnika Vojske Jugoslavije, a istovremeno i drugih građana SRJ u momentu donošenja Ustava nisu imali njeno državljanstvo te će se njihov državljanski status rešiti kad Zakon bude donet. Pošto tu krivicu ne snose, treba uzeti u obzir da taj uslov ispunjavaju do donošenja nOvOg ргоpisa“. Jednostavnije rečeno, dovoljno je da pri-, padnici VJ, i aktivni i civilna lica u vojnoj službi, do početka maja prilože potvrde O

podnetom zahtevu za državljanstvo kao i lične karte (ili vojne legitimacije) čime će, za sada (a konačno po uspostavljanju novih kriterijuma) ispuniti uslove za opstanak na radnim mestima. Vojnim penzionerima je već zabeleženo na penzionerskim čekovima da je moguće priložiti samo pomenuti zahtev ukoliko nemaju potvrdu o stalnoj „pravnoj vezi“ sa državom. Staviše, objašnjava Gojković svi su izgledali da se mogućnosti iz vojne penzije neće menjati bez obzira na državljanstvo (dakle, ne mora biti držav-

ljanstvo SRJ) jer se radi o tzv. stečenim pravima koja su trajna i npromenljiva. Sadašnji Zakon o Vojsci Jugoslavije, kreiгап је, inače, skoro dve godine, a rok važnosti mu je do 6. novembra 1994. Tada naime, ove paragrafe treba da usvoji i drugi skupštinski dom, Veće republika, jer je „propusnici“ dobio samo u Veću građana. Ukoliko se to nekim slučajem ne dogodi, po članu 93 Ustava predviđeno je raspuštanje Parlamenta i, naravno, tada bi usledilo pisanje zakon — od početka. B. Oprijan — Ilic

Ilustracija: V, Gadomski

ZAŠTO PUTNA ISPRAVA ZA IZBEGLICE IZ BIH KOŠTA JEDNU ILI DVE HILJADE MARAKA

Pasoška kontrola patriofizma

Portparol bijeljinskog MUP kaže da je tahsa uvedena pre svega zbog radnika u inos-

transtvu, kao „dug prema otadžbini“. S пери о „орој problematici“, kao i činjen!

Ako neko ima tu nesreću da je izbeglica iz Bosne i Hercegovine u Srbiji, ili pak državljanin, uslovno rečeno, države Republike Srpske, za posedovanje, još malo pa ukinutog pasoša SFRJ, mora da izdvoji jednu ili dve hiljade nemačkih тагака. Кес је, пагауno, o putnoj ispravi upokojene SFRJ, koja se još izdaje u novoj Jugoslaviji i sa kojom je još kako-tako moguće preći poneku granicu. Sa istim takvim pasošem izdatim nekada u (bivšoj) Bosni i Hercegovini već duže vreme nije moguće ući ni u jednu državu.

Stoga su svi Bosanci i Hercegovci koji su se u priličnom broju našli u Srbiji prinuđeni da pasoš traže od ovdašnjih vlasti. I mogu ga dobiti ukoliko od Biroa Republike Srpske u Beogradu dobiju neku vrstu odobrenja na jednom jedinom listu papira koji košta hiljadu nemačkih maraka za Srbe, odnosno dve hiljade za Bosance nesrpske nacionalnosti.

iji je izum ovaj cenovnik i u čije džepove odlaze te pare? Ivan Lukić iz Službe za putne isprave SUP-a u Ljermontovoj tvrdi da njegova služba ne zna ništa o proceduri po kojoj Biro RS daje ta odobrenja i da li za to traži neki novac.

U Birou Republike Srpske nisu baš bili raspoloženi za razgovor o ovoj temi, pa su

kao sagovornika preporučili MUP RS u Bijeljini, čiji predstavnik za štampu Drago Vuković kaže da je ovakva praksa uvedena prvenstveno radi radnika u inostranstvu. Bilo je mnogo naših ljudi na radu u inostranstvu kojima je istekla važnost putnih isprava i koji nisu želeli da tamo uzmu muslimanske pasoše sa ljiljanima. Na ovaj način im je mogućeno da, ipak, dođu do pasoša.

Po mišljenju Draga Vukovića, hiljadu maraka nije mnogo za ljude koji su već dugo u pečalbi, a to je i njihov dug prema otadžbini. Međutim, za one koji su u ovom ratu Ostali bez ičega i našli se kao izbeglice u Srbiji, to je ogroman novac. Nije, takođe, jasno kako se ljudi koji su izbegli sa područja koja nisu pod srpskom kontrolom i koji nemaju nikakve veze sa tzv. Republikom Srpskom tretiraju kao njeni građani ili, sudeći po uslovu za dobijanje pasoša, dužnici.

— Mi smo se zbog ovakvog ponašanja prema izbeglicama obraćali ministru unutrašnjih poslova Srbije, pošto tzv. Republika Srpska nije priznata i ne možemo je držati odgovornom — kaže Gerhard Vesterven, savetnik šefa misije za pravnu zaštitu Visokog komesarijata UN za izbeglice. — Međutim, već nekoliko meseci ne dobijamo nikakav odgovor, niti prijem kod ministra. Ženeva,

i \ i

avetnik u Visokom komesarijatu obavestio Zeci da izbeglice ne-srpskog porekla plaćaju dup-

odnosno gospođa Sadako Ogata je obaveštena o ovoj problematici i zna da mi ovde imamo već hiljade pritužbi. Nadamo se da će srpske vlasti uskoro pokazati dobru volju i da će se rešiti ovaj problem, pošto to najviše zavisi od njih.

Vesterven kaže da je reč o jednom vrlo specifičnom problemu, pošto je, maltene, svako iz Bosne ko se našao u Srbiji dobio izbeglički status. Ali, to nije status izbeglice po konvenciji upravo zbog toga što nisu prošli kroz proceduru kojom bi se dokazalo da su, zbog objektivnog straha i pretnji, morali da napuste domove. Kada neko dobije status izbeglice, po konvenciji stiče pravo i na internacionalni izbeglički pasoš.

Istina, i sada, kako kaže Drago Vuković, postoje kategorije koje su oslobođene plaćanja nameta za pasoš Republici Srpskoj: to su borci sa dugim ratničkim stažom i ljudi koji su na osnovu godina starosti oslobođeni vojne obaveze.

— Izbeglice koje se žale da ne mogu da daju tolike pare, nemaju pravo ni na kakve žalbe, jer su ostavile svoj narod i nisu uzele učešće u njegovoj borbi. Oni ovoj državi duguju mnogo više od hiljadu ili dve maraka — kaže Vuković. R. Kupres

МЕ РА у: 1 у 3

DRUGI KONGRES SRPSKIH INTELEKTI) e о e. jedini

Na Kongresu učesnici će nastu

organizatora bila je da skup ih\

ne da bi to bio korak и дајоју

Dragan Bisenić

Predstojeći Kongres srpskih intelektualas ipak, po rečima nekih od važnih učesnii! neće biti prilika na kojoj će se utvrđivati | ka nacionalna politika i nacionalni pyj gram, što, inače, pripada parlamentarrT snagama. Na Kongresu се зато ројефи: kao javne ličnosti, izložiti svoje poglede:

DR VOJISLAV KOŠTUNICA | „Ipak je to manifestaciji

Ne želeći da unapred dovodi u sumnju mere „organizatora Drugog kongr: srpskih intelektualaca, dr Vojislav Koštu. ca je ipak primetio da skup ima „manifes: karakter“ što odudara od načina na koj:ii o ovako važnim pitanjima kod nas neli: raspravljalo.

— Nisam siguran da se neka od pitaP kojima Kongres treba da se bavi mogu tz:

· raspravljati, u tako širokom krugu ljudii

rekao je Koštunica i dodao da tek namer;” da proceni da li će se i na koji način odazs ti tom skupu. Е

VUK DRAŠKOVIĆ | Neka Skupština odredi

— Naš poslanički klub je zatražio hitno ' sedanje Skupštine Srbije na kome bi se” redilo šta je danas naš državni i nacionz: interes. Pa da to odmah formulišemo i zs mo da li je srpski nacionalni interes demr ratska i snažna Srbija ili rat, beda i glad: rekao je Vuk Drašković na prekjučeraš:: konferenciji za štampu SPO. :

AKADEMIK MIHAILO MARKOVIĆ Nije se odustalo od Men

Pošto se moglo misliti da će referati i eve: randum II, kao i to da se od njega odustsa: nam pojasni u kakvom su odnosu ta dvi

Po rečima akademika Markovića,. rad na Memorandumu II. Taj dokument: nalne odnose SANU, a akademija kao im cijom skupa. Za svoj referat podnet za F da je samo u ponečemu sličan sa radom: dubljeniji, sa detaljnom elaboracijom koi hailo Marković.

KAKO SE | ZAŠTO SVE PROTERUJU Minist U svakoj ozbiljnoj državi mi

mu se učini da ne poštuje us informisanje

Savezni ministar za informisanje Slobi Ignjatović, prema jučerašnjim рода oduzeo je akreditaciju i četrnaestom noj ru koji izveštava za stranu agenciju odn TV kuću. Među onima koji više песе 1 pravo da šalju izveštaje iz naše zemlje ji „mesecima a neki i godinama satanizi SRJ i srpski narod“, kako je izneto u s štenju prilikom „zabrane rada“ dopisni'i Si-En-En i AFP, ovih dana pridružili su kolege iz „Le Monda“, „EI Paisa“ i „Krišr sn monitora“.

„Gest iskazivanja nezadovoljstva Ir skim tretmanom SRJ“ inače pravno je pi ven članom 2 Zakona o unošenju i ras nju inostranih sredstava masovnog kon ciranja i o inostranoj informativnoj д nosti u Jugoslaviji koji je proglašen na 5 štini SFRJ, avgusta 1974. godine. Pomi pravni akt u paragrafu 38 predviđa i B „Saveznog komiteta za informisanje da že iz svog registra brisati inostrano dc pi tvo, odnosno dopisnika ako se ne pridt važećih propisa ili normi o obavljanju i mativne delatnosti“. i

— Dokle god postoji ovaj Zakon, tji se ne usvoji novi mi kao Ministarstvoj dužni da ga primenjujemo. Naš zadat da sprovodimo pravne akte a ne da ih t