Борба, 21. 04. 1994., стр. 14

97 Туру

savremena poezija

Kad pogled sleće na cvet

Mirjana Božin: „Drugo stanje“, haiku, izdanje prijatelja, Beograd, 1993.

Vasa Pavković ~”

ini se da je Mirjana Božin i najintere-

santniji srpski autor koji istrajava u

minijaturnoj formi. Svoju prvu knjižicu haiku pesama, Odgovor sunčevom zraku, ona je objavila u Odžacima 1990. Tokom 1993, njoj je pridružila i knjižicu Mahune glasno prskaju (izd. „Svitak“ iz Požege), i Drugo stanje. delce o kojem ćemo reći poneku kritičku opservaciju. Mirjana Božin se, naime, najčešće ne pridržava klasične stihovne forme 5 plus 7 plus 5, kao što џи 5уоjim zbirkama izbegava da linijom manjeg otpora niže deskriptivne haikue. Radoznala i dinamična, ona ispisuje desetinu tematski raznovrsnih haiku oblika, tako da u stotinak pesama smeštenih u tri pomenuta projekta, čitalac može susresti raznovrsne sadržaje i osećanja. Pri tome, pesnikinja poštuje delikatnost trostiha, brižljiva je u izboru reči, zna da iznenadi i u mikro svetu nekolicine reči, a često se iza transparentne sadržine njenog haikua jasno naslućuje dublje, skrivenije značenje. Evo male sadržinske tipologije haikua Mirjane Božin. Poneki je samo ideja u koncentrisanom stanju (slike):

I ovaj puž na neki način

Žuri.

Drugi put je reč o iskustvu sna:

So u snu probam je pomalo slatka!

I Mirjana Božin, ponekad, posegne za čistom deskripcijom, ali tada, u antologijskim haikuima, domaši čistu poeziju:

Zalivam baštu čuje se šapat zemlje u mraku.

U haikuima stvorenim od delova razgovora, zabeleženih u prolazu, među ljudima, na ulici, u dvorištu, Mirjana Božin, skicira ljudske karaktere. Jedan od najefikasnijih haikua tog tipa glasi:

„Imaš jednu sedu!“ Neko to uvek uzvikne pobednički.

Da bi se pisao haiku, moraju se Чобго uočavati pojave u svetu prirode, i na tome se najčešće zadržava pažnja slabijih ovdašnjih autora. Mira Božin ide i dalje:

Svake večeri sunce zalazi na bezbroj prekrasnih mesta.

Neke od svojih najboljih haikua, pesnikinja je napisala personifikujući biljke, životinje, predmete:

Ne znajući da Je u frižideru — luk je isklijao.

U svojoj „alternativnoj“, uobičajeno pisanoj poeziji, Mirjana Božin, uz Radmilu Lazić i Ljijanu Đurđić, svrstava se u najzanimljivije zagovornike tzv. ženskog pisma, ili bar poezije koja o svetu (a kako bi drugačije!) govori kroz vizuru žene. I poneki haiku nosi trag tog stava:

Kad joj se prohte da me ne primećuje ume ! mačka.

Ponekad, haiku je samo, naizgled prozirna ideja, u stvari ključ od sedam brava. Uporedite: Jutro je svanulo i u poštanskom sandučetu.

Bez želje da iscrpimo katalog semantičkih oblika haikua, koje sadrže knjižice Mirjane Božin, recimo da ove pesme od tri stiha pokazuju njen suštinski pesnički talenat dar ops»rvacije, lirski osećaj sveta, jezičku eleganciju. Gotovo da nema haikua ove autorke posle kojeg ostajemo nezadovoljni ili zlovoljni. Pa ipak, imajući simpatiju i razumevanije za taj deo njene pesničke pustolovine, često smo osećali žaljenje što neki od uspelih motiva nije razvijen ili smešten u kontekst duže lirske pesme.

Poslednji rukopis

Fžen Jonesko (1909—1994)

Prošlost se odlepila od mene

ad si star, ne možeš očekivati pobolj-

šanje zdravlja. lako uzimam lekove,

to neće sprečiti da mi bude sve lošije i lošije. Ima ljudi koji su sazdani od svoje prošlosti. Ja imam utisak da se prošlost, na neki način, odlepila od mene i da mi više ne pri-, pada. Ipak, znam da sam ja onaj koji je napisao Ćelavu pevačicu, Stolice, itd.) da već odavno imam kćerku po imenu Mari-Frans, suprugu koja se zove Rodika. Ali, prošlost nije više deo moje suštine. Živi deo mene apsorbovao je sve.

Jedan čas nije isti za sve ljude. Postoje razne percepcije vremena, jedan čas može da bude i 20, 30, 15 minuta ili, naprotiv. mnogo više. Ne postoji objektivno vreme, a još manje objektivno shvatanje vremena Kada se dosađujem, a to mi se često događa

vreme je dugo, dugo, dugo. Postoji vreme koje prolazi i vreme koje ne prolazi. Čekanje, ma i od 10 minuta, mnogo je duže od jednog časa u kojem se ne dosađuješ.

Starci čine mnoga zla, starice su veštice: optužene za sitne pakosti i ružnoću. Jadne stare žene.

Od starosti se ne možeš izlečiti kao od gripa. Posle izvesnog vremena, umesto da ozdraviš, padneš nanovo u iste klopke. Ako ti jedna bolest i prođe, siguran si da će starost nastaviti da ti nanosi štetu.

Od rođenja sam obuzet strahom i čuđenjem. Koje li je jače? Sada, to je strah. Medicinska sestra kaže: „Patnja me uvek čudi. Ako si vernik, zašto moraš toliko da patiš? To me začuđuje sve više i više. Čitam sv. Terezu iz Lisjea, čitam spise sv. Tereze Avilske i čudim se, čudim“.

Sites alejke

| –

Pariski dani:

1 ja živim između čuđenja i straha, iz» đu čuđenja i grozote. | Moja žena kaže: „Volim te više negoa5

prava čoveka

Sudska praksa iznađ kK-

Viadan RM. Vasilijević

dencija Evropskog suda za ljudska pra-

va“ prvo je celovito proučavanje ustanove preko koje se unutar Evropske unije ostvaruje međunarodna zaštita prava Čoveka. U Evropi već davno dobro poznat i uticajan sa svojim stavovima i odlukama, Sud je u jugoslovenskim raspravama nalazio više sporadično mesto. Otuda su njegov značaj i uloga u uobličavanju i teorije i prakse u veoma različitim oblastima prava uopšte bili malo poznati. Nisu uzimani u obzir ni tamo gde su inače u ostalim zemljama itekako uvažavani, kao što je slučaj sa kriminalnom politikom, krivičnim zakonodavstvom, 73konodavstvom koje se odnosi na javno informisanje, zaštitu svojinskih i porodičnih prava i slično. 3 Sadržaj i bitna obeležja Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (Evropska konvencija) pisac posmatra u kontekstu međunarodnih standarda u celini. Ovo je i razumljivo, naročito ako se ima u vidu da je Evropska konvencija jedanžod početnih međunarodnih akata na kojima se gradi sistem ostvarivanja i zaštite prava ČOveka. Nastala je neposredno posle Sveopšte deklaracije, a znatno pre Velikih paktova i ostalih regionalnih dokumenata (Američka konvencija i Afrička povelja). Pri tom mehanizmi koji su njom predviđeni dali su do ovog trenutka i najbogatiju praksu, kao deo

\ у dr Milana Paunovića: „Jurispru-

Suzanj sa i bez broja

Svedočenja Slavojina-Slava Jeremića, „Rad“, Beograd, 1994. str. 177

Dr Milan Paunović: „Jurisprudencija evropskog suda za ljudska prava“, Pravni fakultet, Beograd 1993.

ukupne prakse koja sadrži materijale Komi-

· teta za ljudska prava i još sasvim skromna

dostignuća u primeni druga dva regionalna akta. Uostalom, ne treba smetnuti s uma da je Evropska konvencija u primeni već četiri i po decenije i da je u najosetljivijim delovima dopunjavana posebnim protokolima, sledeći promenjena i neprekidno osavremenjavana stanja u razvoju ostvarivanja i zaštite ljudskih prava. To ne izmiče pažnji ozbiljnog istraživača kakav je nesumnjivo dr M. Pauno„vić. Isto se zapaža i kada on razmatra pitanja vezana za organe ustanovljene Konvencijom i karakteristike samog postupka pred Komisijom i Evropskim sudom za ljudska prava.

Središni deo studije posvećen je praksi samog Suda. S obzirom na njeno bogatstvo i raznovrsnost trebalo je dosta znanja i umeća da se napravi sinteza koja bi je najvernije i najkorisnije reprezentovala. Mada se o takvim poduhvatima uvek može raspravljati u smislu prihvatanja i osporavanja merila kojima se služilo ili u smislu manjih ili većih pomeranja u nekoj vrsti hijerarhijskih redosleda, ipak se sa dosta pouzdanosti može smatrati da je dr M. Paunović i tu bio uspešan. Uspeo je da u svojoj analizi obuhvati, sa puno iznijansiranosti i mere slučajeve u kojima je Sud raspravljao u kapitalnim proble-

Медопагодт Р та međuna ecembar, 1

u olitiku i Časopis Instituta O: Ета privredu, jul-

mima kao i rasprave posvećene suptil! pojmovnim određenjima pojedinih kateg: ja koje mogu i presudno da utiču na куај postignute zaštite prava i dalji razvoj i E: onalne i međunarodne prakse.

Sasvim je prihvatljiva podela koju ju M. Paunović načinio da bi olakšao ргас“ rada Suda. Predmet njegove pažnje su velike grupe pitanja: garantovana pra” slobode i dodatna jemstva za uživanje pr i sloboda i ograničenja tih prava 1 5106" prema odredbama same Konvencije: prvoj grupi pitanja su pravo na život i slu du (pokriveno je pravom na život, zal nom torture, zabranom ropstva i prinuc rada i slobodom i bezbednošću ličnosti)! tim pravo na pravično suđenje koje pg: zumeva i zabranu retroaktivnog матепје kona, duševni i moralni integritet ličr (privatni život i prepiska, sklapanje br: zasnivanje porodice, sloboda misli, save veroispovesti, obrazovanje, sloboda zn vanja). Tu je i društveni, politički i ekor ski integritet ličnosti (pravo na mirno 0: ljanje i udruživanje, sloboda izbora, pošti nje imovine). Druga grupa pitanja ima t đe izuzetan značaj. Odnosi se najpre na vo na delotvorni pravni lek zabranu di minacije i zabranu zloupotreba ovlašćen pogledu ograničenja prava i sloboda ni novu Konvencije. Završni deo je pOosv ograničenjima prava i sloboda zajemč

Kriza i reforme

o projektima Borisa Vukol Fondacija za mir i rešavanje kriza, Ir. za međunarodnu politiku-i privreduj -Beograd, 1994. str. 196. — —

Rasprava