Борба, 21. 04. 1994., стр. 16

Iz stranih knjiga

Nikolson Bejker

Random House, Njujork, 1992.

Nikolson Bejker, rođen je 1957. Objavio je dva romana, Mezanin (1988) i Sobna Temperatura (1990), i delo autobiografske kritike pod naslovom U and I (Ti i ja) (1991). Pisao je za New Yorker, The Atlantic, i Esquire. Živi sa ženom i detetom u severnoj Kaliforniji. Sve dok godine 1992. Bejker nije objavio kratak dijaloški roman „Vox“, izgledalo je kao da će ovaj autor do daljnjeg ostati u svesti najelitnijeg, dela američke čitalačke publike kao minijaturista evropskog senzibiliteta koji na Novom kontinentu ne može da postigne komercijalnu slavu, ili karijeru. Kao pisac novih sadržaja, prefinjenog, stila i jezika, koji rado zanemaruje priču (prethodni roman raspreda o sobnim temperaturnim drhtajima pri gajenju bebe), Bejker je iznenada našao temu koja mu omogućava da svoj zanat primeni na društveni oblik koji se jedino tako može dostojanstveno književno ispričati: telefonski seks. Pored komercijalnog uspeha, ova knjiga je autoru donela i priznanje danas možda najvećeg političkog lobija u Americi, feministkinja: „Ovo je najotvoreniji feministički seks roman Кој је iko pokušao u poslednjih nekoliko godina. Kažem feministički, jer je ženski lik ravan svom muškom partneru. Ona je artikulisana, pohitljiva, prepuna normaline ženske opreznosti, ali i iste takve normalne e radoznalosti i čežnje“. (Suzi Brajt, The Rea-

er).

* * *

„Šta imaš na sebi? upitao je.

Ona reče, „nosim belu košulju sa zvezdicama, zelenim i crnim zvezdicama, i crne pantalone i čarape boje zelenih zvezdica i crne patike koje sam kupila za devet dolara“..

„Šta radiš?“

„Ležim na krevetu koji je namešten. To je vanredno. Namestila sam krevet jutros. Pre nekoliko meseci mama mi je dala pokrivač sa bombicama za krevet, baš onakav kakav smo nekad imali, i bilo mi je bezveze što je još uvek spakovan i neupotrebljen, tako da sam jutros konačno prekrila krevet sa njim“.

„Ne znam šta je pokrivač sa bombicama“, on reče, „Jel to neki svilenkast materijal?“

„Ne, od pamuka je. Pamučne bombice. Ima one male bombice na klasičnim šarama. Kao u hotelskim sobama“.

„Ah, ha, da, šare sa bombicama. Sad mi je lak- |

Ze“

še“.

„Zašto?“ ona upita.

"Svila je nekako... čovek se seti reklame za usluge pratnje u kojoj je dasa namešten u lažnom dekoru iz osamnaestog veka — Za gospodu koja znaju šta

O. ___ NIM TI IC

Arhiv za pravne i društvene nauke,4/1993

Đorđe Tasić teoretičar prava

Nakon opsežnije uvodne studije Miodraga Jovičića, dopisnog člana SANU, pod naslovom „Reformisati postojeću federaciju (SR Jugoslaviju) ili srpsko-crnogorsku zajednicu postaviti na nove državnopravne temelje“, oktobarsko-decembarski broj Arhiva za pravne i društvene nauke, za 1993. godinu, donosi niz članaka koji osvetljavaju delo znamenitog, teoretičara prava i jednog, od najistaknutijih profesora beogradskog Pravnog fakulteta između dva svetska rata, Đorđa Tasića, čime ovaj Časopis, u saradnji sa Pravnim fakultetom, obeležava stogodišnjicu od Tasićevog rođenja. Između ostalih, objavljeni su radovi dr Miljana Popovića („Tasićeva opšta misao O pravu“), dr Božidara S. Markovića („Uvod u pravne nauke' Đorđa Tasića“), dr Gordane Vukadinović („Đorđe Tasić i pravna država“), dr Radmile Vasić („Teorija pra-

Vasiljevića (r. 1951. u Ja

za autsajdere“. Sjediniti

Vasiljevićeve poezije. U.

Klošarkin ples

hoće — ta vrsta stvari. Ili Deliques Intimates, znaš, taj katalog?“ „Dobijam po jedan skoro svake nedelje“.

„Da, potop. Ćipkani filigran, Obri Berdsli, neka hvala. Mogu samo da kažem, gospođo, vaše svilene gaćice koje nosite će se isflekati“.

„U pravu si što se toga tiče“, reče ona. „Neko mi je poklonio taj egzotični komad veša, ne iz Deliques-a ali isto to, svila sa čipkom. Dosta Se... dosta se Оуlažim kad se uspalim, gotovo da biva neprijatno. Tako da se taj komad veša ukvasio. On, osoba koja mi ga je nabavila, kaže „Pa šta, baci ih, upotrebi ih samo jednom“. Ali nisam bila sigurna, pomislila sam da ću možda poželeti još jedanput da ih obučem. Zaista je lepo nositi svilu, znaš. Tako da sam ih odnela na hemijsko čišćenje. Nisam ih ponaosob pomenula, gurnula sam ih u hrpu sa drugom radnom odećom. Vratile su se sa zakačenom nalepnicom, sa nekim skakučućim čovečuljkom tragičnog izraza lica, koji je imao šešir na glavi, koji kaže, znate, „Oprostite! Učinili smo sve što smo mogli, preuzeli smo vanredne mere, ali fleke na ovom komadu odeće nisu mogle da se očiste!“ Pogledala sam ih i bilo je jako čudno, bilo je pet tačkastih mrlja na njima, ovalnih, ne dole gde sam vlažila, već gore, napred“.

„

kuće prstij

„Čudno“.

A čovek koji mi ih je dao nije svršio na meni. Drugde je svršio — to znam sigurno. Tako da je moja teorija da je neko u hemijskom čišćenju...“

„Nije valjda! Još uvek im daješ stvari?“

„Pa, jeftini su“.

„Gde živiš?“

PU jednom istočnom gradu“.

„O, ja živim u zapadnom“.

„Lepo“. „Jeste lepo“, reče on. „Sa mog prozora vidim ulično svetlo sa mnogo sitnih rupica na njemu, koje su ulični radnici napravili — mislim drveni tele-|fonski stub sa svetlom na njemu —“

„Naravno“.

„1 nekoliko kuća. Ulično svetlo se pali na foto ćeliju, i dok se tako pali to je jedan od najlepših prizora“. „Koliko je tamo sati?“

„Um-šest i dvanaest“, on reče.

„Da li je već pao mrak?“

„Ne. A kod vas?“ =

„Ne sasvim“, reče ona. „Meni se ne čini da je mrak sve dok svetlašce na mom stereo prijemniku ne postane najsvetlija tačka u sobi. To nije potpuno istina ali zvuči dobro, zar ne? Kojom rukom držiš telefon?“ „Levom“, reče.

"Šta radiš sa desnom rukom?“

Moja desna ruka, trenutno, prsti moje desne ruke su u zemlji zasađene biljke u saksiji koju mi je neko poklonio, koja ne raste najbolje. Nekako mrdam prstima po zemlji“.

„Koja vrsta biljke?“

„Ne mogu da se setim“, reče on. „U zemlju je zabijeno nekoliko okruglih, glatkih kamena. A, sačekaj,

to do ga ti kose,

”

iako puno

koliko trenutaka slasti“.

do mrdmem

Miladina Ću-

va Đorđa Tasića kao odgovor na zahtev vremena“), dr Dragaša Denkovića („Profesor Đorđe Tasić i njegov doprinos teoriji Upravnog prava“), i drugih, nakon čega čitamo „Autobiografiju“, koju je ispisao sam prof. Tasić.

Tekst prof. dr Vojislava Stanovčića „Nacionalno samoopredeljivanje i secesija: Ideje i problemi“, objavljen je na engleskom jeziku, a u rubrici „Iz naše pravne bašti-. ne“ nalazimo prilog dr Tome Živanovića „Primena opštih krivično-pravnih principa na теге bezbednosti“, objavljen daleke 1914. godine u 17. knjizi „Arhiva za pravne i društvene nauke“.

Objavljena je i Bibliografija knjiga iz oblasti prava i političkih nauka, koje su u 1992. godini izašle na srpskom jeziku. Р.А.

Bez slobode ne mogu

Poezija Božidara Vasiljevića, „Rad“, Beograd, 1994, str. 80

U biblioteci „Ključevi“ beogradskog „Rada“ igračice, Božjeg stvora, metafora je igre stvapojavila se nova pesnička knjiga Božidara ranja i igre umiranja. Vasiljevićeva pcsma je senovu kod Svilajn- razuđena, od raznovrsne građe, složene, ca), Klošarkin ples, s podnaslovom „pismo suprotnosti, biti sve u jednome, znači uzimati život, kao istinu, Маша у па do kraja, do dna — u najkraćem je odlika objavljena ! prethodna Vasiljevićeva zbirka,

grube, nežne: do „paukove materije“, naizgled nepotrebnih komponenata. U „Radu“ je

ovom slučaju, ples Raščin;eni anđeo (Znakovi pored puta).

evo nalepnice. A ne to je samo cena. Anonimna tajanstvena biljka“.

vim đonom i crvenim kaiševima. Dobre su ujutru da se čovek razbudđi. U toku vikenda ih obučem i odše- | tam do ćoška da kupim novine i osećanje tog, kaiša | na zglobovima nožnih prstiju — čoveče, to te pridignie, otpočne ti dan. Kao da zauzdaš stopala.“

„Jesi li „tanak“ na stopalama?“ upita ga ona.

One su kao laktovi. U mom slučaju. Ja radim...“

„Ja radim vrlo često ovo, ртед зато зугзауапје, izgleda da volim da se popnem na, vrhove prstiju. To je nešto u vezi sa napetošću svih nožnih mišića i znaš, mišića zadnjice, to sve nerve poveže, i bude kao da sa nogama svršim. S druge strane, kad to uradim osećam se kao neki profesor gimnazije koji ska-

„IL onda, na vrhu tvog relevć-a, svršiš u papirnatu maramicu“, reče ona. ; „Svakako.“

„Šta sve ne činimo iz ljubavi. Poznavala sam jednu osobu, lekara, koji mi je jednom ispričao kako voli da dahće dok masturbira, kao kuče. Postao je vrlo naučan u vezi sa tim. Objasnio mi je da dahtanje smanjuje jonizovarn kalcijum u krvi, menja neutralnu provodnost, čini ovo, čini ono. Pokušala sam jedanput. Kaže, da kad si gotovo pri kraju, posle dahtanja i dahtanja ubu-uhu-uhu, trebalo bi da uradiš tu stvar po imenu „Valsalva“, to jest da duboko udahneš i da stegneš grlo i da se jako napneš, i ako

baš uspela u tehnici; ali :0n 3 vek, sa ogromnom grubomi bradom, ogromnim rukama, voleo je ogromne faširanie šnicle sa masnim sOsom od pomorandže — i bio je tako velik i nevin i zapravo tako stidljiv da pomisao na njega kako se bori za vazduh —“ -

зао па пјега како зе патегпо, зпи епо бог 7а уа2duh i guta bila mi je dovoljna ispomoć Za mojih ne-

„O... Na tom istom krevetu?“ „Na istom ovom krevetu.“ „Ali bez pamučnog pokrivač

„Bez pamučnog pokrivača sa bombicama Koji primećujem da ostavlja bele komade afke na mojim gaćicama, mm, mm, In silazite, vi. Vidiš, pretenciozan svileni pokrivač iz Deliques-a bio bi praktičniji, ipak“. Uvodna beleška i prevod:

BORBA 7"

ČETVRTAK 21. APRIL 1994.

Nisi mi rekao šta ti imaš na sebi“, ona reče. Imam... imam, pa, bade-mantil i papuče sa pla-

Ne, ne, ne, ne. Na žene? Ne. One su neutralne.

Šta?“

ili kao neki demagog koji se diže na vrhove u i nešto viče o sudbini“. -

bro uradiš, trebalo bi da'doživiš orgazam od komozak puca — drhtežfi udovi, drhte ti koreni cvokoću ti zubi~Ne znam, cela-ta stvar. Nisam

ofi je'bio gproman sirov ČO-

Sa stisnutim razrokim očima“.

Tačno, pogrbljen nad svojim muškim organom, moram da kažem da nikad nisam mogla u potsti da zamislim njegov muški organ, ali pomi-

a sa bombicama“.

Jasmina Tešanović

Сет низ дао ЕС E

jiževna zadruga,

u stihovima Sroska kn

Roman lafića,

Beograd, 1993, str. 105

Drvo

ZUJICA IVKOVIĆ bagremovo DRVO BAGREMOVO

Priče Zorice Živković, Književna zajednica, Novi Sad, 1993. str. 129:

па ваљку