Борба, 21. 11. 1994., стр. 3
1 1 + i 1
БОРБА | ПОНЕДЕЉАК 21. НОВЕМБАР 1994.
САВЕТ БЕЗБЕДНОСТИ ПРОШИРИО КИШОБРАН НАТО И ИЗНАД ХРВАТСКЕ _ 3
Зелено светло 30 бомбардовање аеродрома Удбине
Наставак «а |. стране
„Моја влада сматра да шема оваквих војних активности (крајишких Срба) оправдава војни оговор НАТО. Према томе, ми сматрамо добродошлом једну овакву резолуцију“ — саопштила је председавајући Савета безбедности Медлин Олбрајт новинарима поводом прекјучерашње седнице и гласања које је уследило неких пола сата после пријема вести о нападу два ловачка авиона српских оружаних снага из Хрватске на Цазин — напада у коме је, према извештају УН и потврђеном касније у Пентагону, _ страдао _ један „орао“ (производ некадашње кооперације војних индустрија Југославије и Румуније) са својим пилотом, после удара у једну високу стамбену зграду.
Сама седница Савета безбедности заказана је и одржана у суботу као одговор на бомбардовање Бихаћа авиона који су такође полетели са аеродрома Удбина. У овом нападу — како се наводи у њујоршком седишту УН — авиони српских оружаних снага из Хрватске употребили су на-
палм и кластер бомбе, што је ·
довело до веома жестоких „консултација“ међу неким водећим члановима Савета безбедности, где су САД и Француска заступале тезу да раније усвојени документи у вези са обезбеђивањем _ „заштићених зона“ у Босни дају команди УНПРОФОР право да затражи помоћ авијације НАТО и поред тога што је нападач дошао с друге стране границе. Фрањо Туђман је током ових прегањања потпомогао ту струју писмом Савету безбедности којим се Атлантском пакту даје право ва коришћење хрватског ваздушног простора у „акцијама кажњавања српских побуњеничких снага“. И поред тога, међутим, аме-
ричко-француска иницијатива није могла да прође без нове седнице и нове резолуције, коју је за суботу припремила Британија, уз подршку неколико земаља. ·
У завршној фази прекјучерашњег скупа, као што је већ поменуто, стигао је у Савет безбедности и глас о цазинском поглављу у оквиру текућег малограничног. ангажовања крајишке авијације. Гласање је после тога било занимљиво превасходно због тога да би се видело хоће ли, евентуално, бити уздржаних, али је њујоршка петнаесторка овог пута остала јединствена у својој осуди и опредељењу за нову драстичну меру — за разлику од највећег дела ранијих резолуција које су се тицале рата у бившој Југославији.
У расправи пре изјашњавања, руски изасланик Лавров упозорио је једино да напади и одмазде преко границе прете да рат у Босни „потпуно измакне контроли“, што је подржала и Олбрајтова, залажући се, управо због тога, за „енергичну реакцију на ово српско подстицање ратног пожара“. Француски изасланик Ладсу обавестио је потом присутне да је главнокомандујући УНПРОФОР генерал" Лапрел већ у петак затражио бомбардовање Удбине, али је лично генерални секретар НАТО Вили Клас затражио посебну одлуку Савета безбедности којом ће се “ово право на интервенције проширити ван граница БиХ.
Вили Клас добио је у суботу тражено покриће и последња информација из круга његових сарадника (стигао је у међувремену у Вашингтон, где му предстоји сусрет са Клинтоном око америчког антиембарга за муслиманско-хрватске снаге у Босни) говори да су НАТО авиони у бази Авиано и на носачима у Јадрану
„већ упалили моторе“. У међувремену, тачку на ово „и“ ставила је Садако Огата, високи комесар за избеглице УН својим извештајем Савету безбедности да је од маја наовамо у бихаћко подручје, са 400.000 људи, допремљено само 2.200 тона хране — односно да суу том периоду Срби из Хрватске пропустили у поменуту зону само 12 међународних хуманитарних конвоја, док су зауставили 131!2
После суочавања са овим чињеницама и цазинским нападом (за који се наводи да је био усмерен ка локалној фабрици муниције, али да се завршио руинирањем једног солитера крцатог избеглицама), Савет безбедности могао је да донесе само одлуку коју је донео. Руси су потом, у финишу прекјучерашње седнице, форсирали резолуцију којом се од Бутроса Галија тражи да под хитно предложи додатне мере за заштиту шест наводно „заштићених зона“ у Босни, чији је циљ, поред оталог како је образложио Лавров и да се спрече муслиманске снаге да из ових енклава некажњено нападају српске положаје, уздајући се да ће тиме изазвати реакцију противника, а потом и интервенцију НАТО. „Руска резолуција“ такође тражи од генералног секретара УН да предложи мере за потпуну демилитаризацију Сарајева. »
На крају, кад је све било завршено, пред извештачима из Савета безбедности појавио се У суботу и југословенски представник у УН Драгомир Ђокић, да јавно изрази сумњу да се „појачаном употребом оружане силе може зауставити рат у Босни“. Погрешно би било рећи да је ова изјава остала без икаквог одјека — пренео ју је СММ у једној емисији вести.
ис- ·
АМЕРИЧКА РЕАГОВАЊА НА ВАЗДУШНЕ ОПЕРАЦИЈЕ У СЕВЕРОЗАПАДНОЈ
БОСНИ
Младић потпаљује „великосрпски рат“
Генерал српске војске у Босни свесно изазива НАТО како би се обновио сукоб са Хрватском и на крају у рат
увукла и СВј
Слободан Павловић решив паници Бре ава нв ИН ИН ППИ дописник „Борбе“ из Вашингтона
Амерички писани и електронски медији дају у недељним прилозима значајан публицитет збивањима у северозападној Босни и одлуци Савета безбедности да убудуће шаље авионе НАТО у потеру и за Србима из Хрватске.
Последња информација (из УН) на ту тему говори да је командант УНПРОФОР у Бихаћу затражио напад авијације на Удбину и да је за мировне снаге светске организације широм Босне проглашен повећани степен узбуне. Из УН стижу незваничне процене да се командант оружаних снага босанских Срба генерал Ратко Младић определио за „тактику високог ризика“ у настојању да се (по систему „што горе, то боље“) исфорсира војна опција решавања кризе у коју ће се војно и политички увући и суседне земље.
Амерички извори констатују тим поводом да недавни ваздушни напади на Бихаћ и Цазин јесу долазили из Удбине у Крајини, али се процењује да ту није реч о крајишким, већ о ваздухопловним снагама босанских Срба које су склоњене у хрватску базу у суседству. Авиони НАТО, иначе, оборили су крајем фебруара у овој зони четири Младићева авиона који су такође били полетели из Удбине, а протеклих дана дошло је до обнављања операција из тог правца чији је циљ био, како се овде наводи уништавање стратешких објеката муслиманских снага у Бихаћу и Цазину.
„Младић је нестрпљив и определио се за ваздушне борбе због развоја ситуације у региону Бихаћа“ — извештава тим поводом недељни „Вашингтон Пост“, констатујући да је застала српска контра-офанзива у овом подручју као и да, упркос заједничком дејству српских јединица из Босне и Хрватске као и муслиманских снага верних Фикрету Абдићу, још није враћена Велика Кладуша нити стратешки изузетно важна грабешка висораван.
Застој у окончању ове операције, према „Посту“, онемогућава Младића да пошаље своје трупе са тог подручја према Купресу и Градачцу, где је, како се наводи, дошло до значајних освајања муслиманско-хрватских снага.
На ширем плану, међутим —" према закључку који вашингтонски лист износи на основу процене из команде УНПРОФОР (истоветна теза чула се јуче тим поводом и на овдашњем Националном радију) — Младић је код Бихаћа и Цазина дао нов допринос својој „лудачкој ратној теорији“. Конкретно — како се објашњава — реч је о свесном изазивању НАТО да удари и по српским снагама у Крајини, како би се на том простору обновио њихов сукоб са Хрватском (што је Мартић већ најавио за случај да Туђман отвори ваздушни простор авијацији НАТО), са крајњом консеквенцом разбуктавања ратног пожара у који би са својим оружаним снагама била увучена и Југославија. Е
НАТО. СПРЕМАН ЗА АКЦИЈУ
Ваздушни удари „питање сати“
Савет НАТО прихватио свој део обавеза које проистичу из резолуције Савета безбедности и од суботе у поноћ ваздушне снаге спремне да сваког тренутка реагују на нападе изазване са хрватске територије
Мирко Кларин дописник „Борбе“ из Брисела
Западни савезници нису губили време. У суботу увече, непуна два сата након што је у Њујорку усвојена нова резолуција Савета безбедности, којом се ауторизација за ваздушне уларе НАТО шири и на део хрватске територије под контролом српских снага, у Бриселу су се ванредно састали - амбасадори атлантске „шеснаесторице“. Савет НАТО је, том приликом, формално прихватио „свој део обавеза“ које проситичу из резолуције Савета безбедности и издао војним властима „одговарајуће налоге“.
Од суботе у поноћ, ваздушне снаге западног савеза су
спремне да „сваког тренутка“
реагују на нападе изведене са хрватске територије под контролом српских снага. Под условом, наравно, да им за такву реакцију стигне позив са надлежног места: из команде УН-
| _ ПРОФОР у бившој Југослави-
ји.
Уколико генерал Лапрел, командант УН снага у бившој Југославији, затражи акцију НАТО, највероватнија прва мета би, по општим процена-
ма, био аеродром у Удбини, одакле су протеклих дана узлетали авиони који су бомбардовали Бихаћ и Цазин. У бриселским војним круговима указују да је то „мета која се лако налази“ и коју „добро познају“ захваљујући сателитским и авионским снимцима, те им за напад на њу нису неопход"ни услове „истурених ваздушних контролора“. Таквих „контролора“, који наводе савезничке авионе на изабране мете, нема ни у Крајини ни у подручју Бихаћа, што донекле отежава — али, према истим изворима, „не онемогућава“ — „класичне“ ваздушне ударе, попут оних досад извођених око Сарајева и Горажда. За евентуални напад на аеродром У Удбини се каже да би „захтевао велику ваздушну моћ... која далеко превазилази све што је НАТО досад радио у Босни“, а циљ би био да се униште противавионски ракетни системи и авиони затечени на земљи, кго и да се онеспособе писта и остала аеродромска постројења.
Брзина којом је НАТО одговорио на позив Савета безбед-
e
ности сведочи да атлантска „шеснаесторица“ деле мишљење свог генералног секретара, Вилија Класа, који је протеклоР викенда из Њујорка поручио да је „дошао тренутак да се делује и Србима упути јасан сигнал да ово мора да престане А „ово“ се, по свему судећи, односило на најновије „подвиге“ босанских Срба и њихових „партнера“ из Крајине, који су бомбардовали Бихаћ.
Будући да у Бихаћу нема западних телевизијских камера, свет није могао да види сав тај ужас, али га зато нису мимоишли нови снимци „подвига“ Младићевих снајпериста у сарајевском паклу: беживотно тело седмогодишњег дечака, са главом у локви крви, окруженог групом престрављених и избезумљених Сарајлија и немоћних ватрогасаца УН.
Упитан да ли босански Срби „схватају какве ефекте имају такве слике по међународну јавност“, један од бољих западних познавалаца балканске сцене Миша Глени је у телевизијском интервјуу одгово-
"
рио да њих, вође босанских Срба, „баш брига за међуна-
" родну јавност.“ Додао је да би,
у случају да Американци стварно скину ембарго на оружје босанској Влади, на Палама у ту част отворили шампањац, јер верују да би тада Србија, или Војска Југославије, морали да уђу у рат на њиховој страни.
Судећи по ратоборним изјавама из Загреба, није искључено да би се ускоро могла остварити и друга фаза паљанског плана. За сваки случај, провокативним најавама „бомбардовања Загреба“, Караџић се труди да Туђмана додатно подстакне на такву авантуру.
Остваре ли се прве две фазе тог плана, Београд би, страхују европски аналитичари, тешко могао да се извуче из замке коју су му наместили стратези „тоталног рата“ на Палама. |
МАЈ
mali
(62
И АЈЕ МОДЕ
ВОЈНЕ telefaks ma domaćem n itržištiui У Гете Кота
МА
ОСА АПЕЕОО 4 = = =— ==
ić | po akcionoj ceni — s RC COMPANY od samo 999.– dinara
ГЕНЕРАЛ МАНОЈЛО МИЛОВАНОВИЋ
ВРС вратила територије
Петровац, (СРНА). — Начелник Главног штаба Војске Републике Српске генерал-потпуковник Манојло Миловановић изјавио је јуче да је „ВРС заједно са јединицама Министарства унутрашњих послова успела да ослободи целокупну територију коју су муслимани окупирали у последњој офанзиви на бихаћко-крупском подручју“.
„Пошто војници и официри Петог Изетбеговићевог корпуса нису прихватили мој позив за предају, а становништво бихаћког краја позив да спрече извлачење јединица Петог корпуса у шири рејон Бихаћа, принуђен сам да наставим гоњење муслиманске војске, без о6зира на којем се простору и у којем насељу налазе њени припадници“, упозорио је генерал Миловановић.
Начелник ГШ ВРС прецизирао је да се део Српске војске налази на прилазима Бихаћу и да ка том граду „енергично напредује са истока севера и југа“, те да известан број српских јединица, који је прешао Уну, напредује ка Цазину и Бужиму.
MoĆ komunikacije