Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 4 II 5

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 185

царскијех и краљевскијех итд. Материја таковог одијела треба да је само по боји и тврда. Сатин црвени и плави, могао би дати руке. те за 30 до 40 форинти, за више особа приредити одијело а гдје се да од тпрђе материје тим боље. 1 ) Одијело свако, па и таково, може дуго да траје, кад се чува, чисти н поправља. Да Ке се таково одијело брзо и сигурно нсплатити нетреба ни сумњатн, јер кад једна љубавна, сатирпчна итд. игра позоришна исплати свој трошак, па и на добитак неки рачуна, то се онда и од историјске представе може у вишој нади очекивати. Наша путујућа позоришна друштва слабо може се рећи, пролазе код нас у Боснн и Херцеговини, али би и још слабије пролазила, да им није српскијех исторпчније драма, то и они знаду. Но, не треба мислити, да се овијем осуђују остале српске позоришне нгре, јер и оне имаду своју добру цијељ, или бар у тој цијељи састављају се и одигравају. Па, и кад би их осуђивали, не би се могли задовољитп само историјскијем представама, а и нема их много, особито, које би се могле без нарочите позоришне зграде одигравати, а те су за сад и најљепше као: „Немања" и „Лазар" од Цвијетића и још неке пошто би се морало гријешити о саму ствар, и то: или у потпуном броју особа, или у намјештају ил' у недовољном простору итд. Колико нам наше слабе силе допуштају у толпко и износимо потребу и важност представљања нашијех српскијех, историјскије драма, пошто ће нам уважени лист Б. X. И. износити описе и оцјене светосавскпјех и другијех нрослава у поједшшјем нашијем мјестима, те читањем и занимањем поштоване читаоце, надам се, да ће пх и о нашем историјском престављању; о његовој важности и потреби занимати, па и које вјештпје перо на ово поље изазвати, за које вели неумрли др. Суботић: „Историјско представљање Спаја унуке с' прадједнма". Ма, да се о томе може доста говорити, потреба и важност историјског представљања истицати, може се и укратко појмпти: да, ако хоћемо, не само дјелимично, но масом, да знамо: шта смо и какови смо, иотребно да предходно знамо: шта За капе су згодне црне шубаре са перјем од птица оптрачена златнијем гајтаном или у ниду висећег лаичића са обје стране. Гдје се састаје гајтан на челу, може се још по један колутић гајтана направити, за љепши изглед.

смо и какви смо били, па да стварамо и очекујемо бољу будућност, иначе би могли у оне исте гријехе и несреће надати и пасти, за које смо некад грдно плаћали па н данас плаћамо или бар дугујемо, а познавши узрок несрећи, као лијек рани, лакше је избјећн ил' ма иоле спријечити, иначе повећати несрећу, растровати рану. — Лијек би томе био — како реко — давање српскијех иеторискије иредстава, и то не само о св. Савгс, него сваком могућном приликом. Може нам ко рећи, да ми Срби, немамо удешене цијеле историје за позоришно одигравање, те да се на тај начин и не могу упознати наше минуле славе и понижења. То је истина — ал' истина је и то, да тога немају ни другп просвећенији народи, па су инак свјеснијн своје прошлости од нас: што су постигли срећнијпм данима свога живота, "које смо ми у мраку проводили, па ако се пустимо времену, ко слијепац вођи — да нам оно само донесе оно, што су други давно доживјели опет својпјем кретањем, а никако готовански (паразитеки), јер то се нпје рађало нпти ће ваљда, онда ћемо заостати још више него смо ^аостали, већ нам остаје, да се старамо за средетва, којима би се брзо п на лако начин довили вишег познања наше прошлости: што ми истичемо између осталијех средства те врсте: слике историјске, удешене за позоришно одигравање. Те слике кадре су у главном укратко изнијети и представити нам: времена, која смо слогом постигли, у слави ноживјели, како смо до њпх дошли и обратно, како смо та времена изгубили, шта је томе иредходпло а шта баш дотле довело. Толико историјскијех написанијех нредстава пмамо, да бп лијеп преглед о евојој прошлости добили, кад би их све и кроз 2, 3 па и 4 године постепено (ио времену кад се који догађај збио) видјети могли. Нетреба мислити, да је ово худо и мршаво средство. Кад би било ово једино средство, да како, да бн било као да га и нпје, али што их је више тим је боље. Нека дакле овог — очигледног — средства, та очигледност је дан^с не само у почетнијем —• основнијем школама, душа и најјача чињеннца у постнзању школског успјеха већ и у највишијем школама. Очигледност је нешто жнво, што човјеку, кад само погледа, само говори, не мучи га у напрезању ума, не стојп га дакле много ни умне ни тјелесне снаге. Позоришно је престављање још нешто најочиглед-