Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 58

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 2

нутој купцп. То је и узрок, чега ради ангел Господен свакв године у купку силаааше и воду узмућиваше, давајући онима, који први у н>у силазаху тјелесно иснјелење. (Еван. Јован гл. 5, зач. 4.). Воплотивши се Христос на земљи, и када га Јудеји на крену смрт осудише, тражили су што теже дрво, да би Му мучење још већма отешчали. Колико је Христов крст тежак био, о томе имамо свједочанства п у св. Евангелију, гдје се приповиједа, да је Христос носивши крст свој на Голготу, под теретом пао. Јудеји нашавши ово дрво у овчијој купци, натопљено водом и врло тешко, извукоше га на поље и оте-

саше од њега крст, на коме је доцније Спаси тељ наш, испустио своју божанствену душу. Ево, ово је та повијеет, која нам прича о крсту Спаситељеву. Знам да ће и од штованих читалаца бити такових, који ће јој вјеровати, а биће их и такових, који ће ју као апокрифну одбацити. Ја, са своје стране, нећу да тврдим ни једно ни друго, само ћу да вас упитам: а шта је немогуће свемогућетву Божјему? Сомбор. Саопштио: Шарко Ј. Ноповић, катихета.

ПРОПОВИЈЕД НА

Благочестиви ХришЛани! Најљепша, најсавршенија и најузвишенија жртва, што је икад земља небу принијела, бијаше без сумње жртва Сина Божјег као Богочовјека, који је, приносећи себе на врховима Голготе, измирио небо са земљом и љуцкоме роду отворио оно блажено царство, које му је први гријех"за увијек затворио био. Још од почетка вијекова људи еу приноеили небесноме цару жртве своје. Стари патријарси и пророци, сав јеврејски народ, нудили су и приносили Богу жртве, те тијем настојали да задобију милост и љубав Љегову. Али еу сви ти приноси и жртве имали врло ^алу цијену, јер су их приносили људи окаљани гријехом и пороком, и оне никад нијесу могле да умилостиве и задовоље тешко увријеђеног Бога. Голготска само жртва праведног и невиног Исуса, могла је а и задовољила је потпуно Оца небесног. Исус дакле, који на Голготи приносп себе за спасење љуцког рода — најважнији је и најузвишенији предмет пред очима нашијем, а у ието вријеме Он је за нас гријешнике и предмет најчистије и најњежније љубави, јер нам је Нзегово добровољно жртвовање сигурно срество, да умиримо срџбу неба и да добијемо спасење. И баш ради те двојаке цијељи, ја вас позивам браћо, да погледате данас очима душе своје Спаситеља на Голготи у часу, кад се он

ВЕЛИКИ ПЕТАК. Во ИЛ1А 0ТЦ (1 И СмНД И [КАТДГО Д^ЈСД. приноеи Оцу своме као жртва умирења и милости. Да, жртва је ово бола, што се неда разумјети, жртва непроцјењиве користи. Невјеројатни болови, што их Он подноси на крутоме дрвету приковаи, морају побудитн у нама нај живље сажалење и љубав. А неизмјерне корпсти што нам их жртва Његова доноси морају у срцима нашијем зажећи пламен нај искрениј ег примања и благодарности. Нема важнијег и узвигаенијег предмета од овога, те за то заслужује браћо, еву озбиљну пажњу нашу. И ако су све жртве и приноси старога Завјета били у неколико слика велике Голготске жртве, али је жртва Аврамова, који је морао да принесе јединца евога Исака, најближа и највише наличи на данашњу жртву. И заиста Морија планина и Голгота готово су једнаке, јер се на њима принесоше двије велике жртве. И збиља, шта ви видите на Морији, шта ли гледате данас на Голготи? На Морији планини ја видим млађаног Исака, гдје се, дознавши за наредбу Вишњега, мирно предаје у руке оцу своме; сам корача к ломачи, сам прихваћа канап што ће га за дрво привезати, сам пружа врат под телут оштрог ножа и спокојно очекује смрт од онога, који му је живот дао. Па ко у жртви Аврамова јединца не види слику жртве Јединца Божјег ? И Он,