Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 82

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 2

народ држи, да је црква била, али се о томе ! још ништа поуздано незна. в) Село Колунић, које је од Петровца југу пођавпш 4 клм. удаљено, пружа се иснод планине Црвљивице и Осјесенице са 131 куКу и 1050 душа. Старосједноци су Срби православне вјере. Нма 13 кућа из Лике по окупацији досељеннјех, који су такођер исте вјере као и старосједиоци, изузевши 3 куке рпмокатоличке ијсре. У Колунићу на доста узвишеном брду постоји још од старијег доба мала нрквица, којој је храм св. Хрцстово Преобразкенијс. По народном предању, ова је црквг озидана у истој години, када је Бихаћ (Бишће) у османлпјске руке пао. Она је више пута даљена од ненријатеља и народ је понрављао. Така је за свештеничког службовања усопшег протопрезвитера Василпје Новаковића два пута прекривана и поправљана, и то први пут у 1852. год. У вријеме пошљедњег устанка на сами велики нетак 1876. иста је црква од нечовјечних руку непријатељских заједно са свима кућама села Колунпћа спаљена. Кад се народ па своја згаришта по окупацији поврати, онда поменути свештеник са парохијанима Колунићтгнм у 1879. год. зидове ове цркве, коју су се доста добро сачували, поправн, покрије и звоник од дрвета уз исту подигне, са којег се звук једног звона по околици и сад разлијеже. Осим ове цркве у истом мјесту јужно неколико метара од Клисине бунара има зидина, која се такођер „Клисином" назива. По народном прпповиједању ово је била црква св. Ђурђа. Звоник јој је до данас — и ако врло трошан сачуван. На источној страни тога звоника на једној надгробној илочи нашло се је од озго и са побочне јужнс стране међу два крста са босанском глаголицом написано нмс Вучен. На осталим огромним надгробннм илбчама нема писма оспм неколико крстова у рељефу начињених. Одмах од воде и ове зидине према Петровцу има старих затрпаних зидова, који увјеравају, да је ово мјесто још у давна времена насељено било. Приликом прављења новог нута, нађена је прије два мјесеца, од Клисине воде и поменуте

старпнске цркве св. Ђурђа, на 300 метара удаљена гробница, која је од цигле начињена (попођена и сведена). Не само у нетровачкој парохији, него и у цијелом протопрезвитерату налазе се и денас трагови по већим брежуљцима од рушевнна стародревних градића. Такови су одмах сјеверно од саме цркве колукићке, узвишено округло брдо по врху са свим равно а у наоколо види се да је зид био и зове се „Градина" ; „Кадињача" западно до три клм. од Граднне; у планини „Осјеченици и (гдје је нађено нешто и старог оружја, стрјелица и конаља) и Грмечу. Осим ових градина још показују ти нумернсани „Мраморн" (римске миље) трагове римског пута (цесте), која је спајала Далмацију са садашњим Сиском (преко планине Црвљпвице и Рнсовца). Види овогодишњи „Гласник земаљског музеја" од грађевинског савјетника г Балифа, опис цесте. г) Пођавши западно од Колуннћа јужнозападно од Петровца под планином Осјеченицом налазе се сјенокоси односно поље, које се „Меденим" зове. Овдје прије окупације није ни једне куће било, но само су Калунићани држали чобанске зимске колнбе. Послије окупације насељено је из Лике 10 кућа са 83 куће, и то су Срби православне вјере, који се тезкаклуком баве. На источној страни од сеоца Меденог поља на лијепој равници има једна громнла, која се впди да је од порушеног зида етворена; но пошто је сва земљом обрасла, то се нпшта поуздано о истој не може рећн, не.го народ држи, да је ово негда црква била и сад ју црквином зову. д) Од Петровца пођавшн једно пола сата хода западној страни настаје село Суваја са 95 кућа и 735 душа. Старосједиоцн су све Срби православне вјере, међу којнма има по окупацнји из Лике досељеннјех 8 кућа, који су псте вјере као и старосједиоци. Има само једна кућа римокатолнчка такођер из Лпке насељена по окупацији. Прије неколике године у Сувајп сељани су направили од дрвета шимлом покривену једну капелу на врло лијепом мјесту, које је младим растићима обрасло, на их је дивота погледати. Међу овима је и гробље смјештено. Црквена