Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 2

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 81

гији православне цркве, и што је распоред градива и систематисање текста друкчије од распоредауовоме другом д јелу, које споредне разлике нијесу овђе од никакова пресудног значаја, јер је таково отступање и самосталност у извањској и неслужбеној црквеној књизкевности и дозвол>ено и потребно. Што' се тиче самога превода, он је предан јавности у руху нашег милозвучног јужног нарјечја, а да је у складу са нужном тачности, у томе је довољан јамац како прокушана књижевна снага преводиочева, тако исто и одобрење и потпора србијанског архијерејског сабора, који је у старању своме за процват српске црквене књижевности, и унапрпјеђење свог свештенства у општем вјерском знању, удостојио исти превод лијепе награде из књижевног фонда владике Јанићија. На завршетку овога свог приказа, којијем најтоплије препоручујем набавак истог дјела свакоме православном брату Србину, који га досад набавио није, да се оснажи, окријепи и уздигне јачом сиознајом истинишосши величине и љешпие саегиог православија , — ја не могу пропуститп,

а да не прпведем још и оне ријечи самога писца, којп на крпју свога предговора у великој својој смиреностн овако говорп: „Ако ова књижица донесе каква добра, ми ћемо то приписати Божјој милости, која се често и с мајушиим служи, да пзврши своја чудеса", — и који у посветном дијелу износи оне красне осјаћаје, што испуњаваху његову душу, што му је Бог отворио врата своје истинске цркве клпчући: „Срећан сам, што припадам православљу ; па бих шћео да подијелим своју срећу н с другима. Ето, зашто улаж^м у то свето дјело све, што ми је Бог дао силе и јачине" ! И заиста, свесилнп и велики Бог не престаје чинити своја чудеса. Он је сеојом великом милошћу п опет учинио, да од Савла постане Павле, и да тако вриједни писац приказанога дјела зађе у ред најважппјпх и најјачих стубова у савременој радњи живе Христове цркве па земљи; у радњи и настојању око њеног свестраног проширења и утврђења на истинској ријсчп Божијој. 31. XII. 1893. Атом.

КРАТАК ОПИС ПРОТОПРЕЗВИТЕРАТА ПЕТРОВАЧКОГ.

1. Ларохију петровачку саетављају: варошица Бос. Петровац (урачунавајући овамо селске околне куће) и села: Рашновац, Колунић, Меденопоље и Суваја. Ова парохија има 361 кућа са 2735 душа. а) Цетровац варош има 36 кућа и 215 душа; около вароши сељана, што прппадају овој вароши има 52 куће и 384 душе. У цијелој парохији овој а и у цијелој варонш као и око варошице, старосједиоцп су православне и мухамеданске вјере. а и сад других нема, осим којег чиновника и двије куће у варошп, што су уз окупацпју доселили, који су римокатоличке вјере. Пошл^една ова двојица баве се биртијом (гостијоном). У Петровцу је црква парохијална од тврдог материјала саграђена, којој је темељни камен, дана 21. јуна 1884. положен Довршена је иста црква у 1890. г. Освјештана је ,20 Јула 1891. од Његовог Високопреосвештенства АЕ и

Митрополита Дабро-босанског госп. Ђорђа Николајевића. (Онис освјештања ове цркве изишао је у IX. и X, свесцп „Боеанеко-Херцегрвачког Источника" од 1891. г.) Од Петровца пођавши истоку цестом петровачко-кључком, на 20 минута, постоји лијепо ограђено варошко гробље звано „Трешњице", у коме је прошле године подигнута капела, за лакше сахранивање мртваца приликом непогодног времена, а и св. литурђија овдје се сваке године врши 25. априла, т. ј. на Марков-дан, почем је још од старина обичај био, а и сад је, да се на тај дан на гробове умрлих иде. Старина у самом Петровцу нема никаквих. о) Сјеверо-западу уз сами Петровац пружа се село под ову парохију спадајуће Рашновац, са 37 кућа и 268 душа. У овом селу близу воде, која се зове „Пећином", налази се једна стара зидина, за коју