Босанско-Херцеговачки Источник

•2*

Б.-Х. ШЛОЧНИК

Отр. 265

е луге. Црими и мене, о Господе, и придружи џе овима, и удос^оји ме, да за тебе мучен будем!" И Бог даде овом новом страдаоцу, те и он над својом главом угледа мученичку круну. Обрадовани мученици овим новим другом, с' њиме заједно прослављаху Бога, и у том испустише свој мученички дух за вјеру Христову. Но крвожедне судије, не задовољише се само оваквим мукама и смрћу данашњих св. мученика, него спалише и љихова измучена тјелеса на ватри у прах и пепео, којег сасуше у текућу воду. (црк. Бролог). Ето благочестиви хришћани, какву ■ су страшну мученичку смрт претрпили данашњи св. мученици, који се настанише у двору оца небеског и примише вијенац мученички из руку Божијих, јер их „десница Божија покри и мишица љегова заштити" (Пр. Сол. У). Поучимо се и ми драга браћо из примјера данашњих светих четрдесет мученика Божијих,

те будимо и останимо кроз цио живот наш чврсти, сталнн и непоколебљивц у нашој православној вјери и народности нам српској! Од нас се захтјева, да нашу вјеру чувамо чисту и непорочну, да живимо правим хришћаиским животом у миру, II љубави; да чинимо што више можемо добријех дјела; да постом и молитвом очистимо тијело и душу нашу, и да са страхом, вјером и љубављу приступамо св. тајни причешћа, овом једином спасоносном средству, за очишћење гријехова нашијех. Само, ако такви будемо, и тако живили и радили, онда се тек можемо поуздано надати, да ће нас премилостиви Творац удостојити царства свога небзсПаога, заједно са св. данашњим мученицима својима. Амин, Говорио: 9. марта 1895. у цркви СрпскоМравичкој. Стево С. Поповић. свештеник.

ДУЖИНА ЧОВЈЕЧИЈЕГ ВИЈЕКА У ПРВОВИТИОМ СВИЈЕТУ. С рускога превео: Р. Ст. С. Илкић, учитељ.

Нама, који смо се навикнули на поредак, који дананнћим даном влада у свијету, врло се необичан чини онај период вијека човјечијега, који је обухватио по осам и по девет стољећа. Адам је живио 920 година; Сит — 912, Енос — 905, Каинан — 910, Малелеил — 895, Саред — 962, Матусал — 969, Ламех 753, Ноје ■— 950 (Бит. гл. V). Дужина човјечијега вијека, већ је од давних времена сведена на период од седам до осам деценија година, (Псал. 89, 10), и ми смо се тако привикнули на оволику дужину вијека нашег, да држимо за неразборито и неразумно и желити дужи вијек, него што је овај. Данашњим даном ми, навикнути на садашњу дужину вијека човјечијега, не можемо ни да схватимо, како је могла природа човјечија, која у ово доба не може пи једно стољеће да преживи, пре-

живети више столећа и како је за сво то вријеме могла сачувати здравље н тјелесну снагу до посљедшег часка и способном бити за душеван и тјелесан рад. Није дакле чудо, што су многи у нокије доба, не могући схватпти и растумачити себи онолику дужину вијека наших праотаца, дошли на ту рђаву мисао, да посумњају у истинитост и оригиналност хронолошких података, који се налазе у Мојсијевој књизи постања. Многи, да би лакше схватили и разјаснили могућносг деветостолетног жививота човјечијег, почели су узимати године наших патријараха у неколико мје сеца 1 ) неки су пак тако далеко отишли, Ј ) Августин је у своје доба наилазио на претпоставку, да се 10 година у животу до потопних патријараха имају сматрати као једна сунчана година наша. Бе стпа1е Ое1 ХУ.