Босанско-Херцеговачки Источник

Отр. 266

Б.-Х. ИСТОЧИИК

Ов. 7

да су и саме мјесеце сматради за године, као што се некада рачунало вријеме код старих египћана 1 ). Али у само] књизи Постања имамо ми јасне и необориве доказе о томе, да је Мојсеј, излажући дужину вијека наших праотаца. узимао за годпну исти пернод времена, који ми и данас узимамо т. ј. и код њега се та година састојала од 12 мјесеца, а мјесец од 30 дана. Да би се о томе увјернли, морамо обратити особиту пажњу на опис и повјест о потопу. <7. и 8. гл. Бит). Сво врпјеме за које потоп трајаше са различитим променама, које се у то доба на површинн земаљској збиваху, прнмјењује Мојсије годинама Нојевог живота. Он овако говори: У шест-стотинитој години живота Нојевог двадесет седмога дана другога мјесеца. отворише се свм извори од бездана и сви прозори небески (Бит. 7, 11). Даље говори он (8, 4), да се у двадесет седми дан седмога мјесеца, ковчег Нојев, који је на води пливао, зауставио на Арарату. На тај начин између ово] 7 последњег времена, када је ковчег стао и оног првог, када је потоп започео, протекло је пет мјесеци, и у тих пет мјесеца рачуна Мојсија 150 даиа (8, 8. 7. 24.) по томе дакле на сваки мјесец долази по 30 дана. Ово се још јасније може видити из рачунања осталога времена до изласка Нојевог из ковчега. На основу тога није тешко опредјелити, колико такових мјесеца рачуна Мојсеј у једну годину. Цио период времена, од почетка потопа, па до изласка Нојевог из ковчега, опредељен је потпуним кругом времена, којега обично годипом називамо: е-к ж! кторми, »'к дклдјгатћ пд,ик1и джк л 1^[ ацл з !/ ила . И Гошод к Еогт* Нш(кн глдго,\а: Измдћ нзг кокч!гд. . . . (8, 14—16), II ТО 2 ) Лактанције 1Љ. 2, с. 12. читао је о томе код Варона.

је било баш на годину дана од почетка потопа, јер је потоп такоЈје започео 27. дана а другога мјесеца али прошле године. И тај круг времена назвао је сам Мојсије годином, а исто тако је назван п у примјени к добу живота Нојевог, о чему овако ГОВОрИ: И скктк кт* гирко! и Ш!!тт% сотиое л!"ТО Ет> житти нипк^ нз!ам! кодл (б лиц^ зежлн (— 8, 13), док ме1ју тим прије тога КТ, Ш11ТК ШТНО! Л^ТО Е-ћ ЖИТШ Нш!К^, јМЗК!ј)ЗОШЖА кги шточиицм к13днм (—-7 ; 11). ако добро припазммо на све хронолошке податке у опису цијелога времена, за које је потоп трајао, то ћемо на основу њпх лако опредијелити моћи број мјесеци, који је рачунао Мојсије у једну годину. Ми већ имамо 150 дана или (што је то исто) пет мјесеца, за које је вријеме вода достигла свој врхунац, али нет мјесеци, још никако не сачињавају једну годину. Даље се говори: у први дан десетога мјесеца појавише се врхови од гора (— 5), по томе је дакле и десети мјесец саставни дио године. Р1 даље: на четрдесет дана од првога дана десетога мјесеца, отворио је Ноје прозор од ковчега и пустио кроза-њ гаврана (•—6, 7). Тако дакле сада имамо 10 мјесеца у свакоме по 30 дана и још десет дана из једанајстога мјесеца, али и ово још никако није година. Потоме, послије седам 2 ) дана чекања, да се гавран поврати, пусти Ноје голубицу (—8), која му се натраг вратила, али без икаква знака о томе, да ли се гдје појавила суха земља. Послије тога чекао је још Ноје седам дана и тада оиет пусти голубицу, која му се у вече врати, носећи у кљуну гранчицу од маслине. (—10, 11). Исчекавши још и трећих свдам дана, по трећи пут, Ноје пусти. голубицу, али му се више не врати (—12). Цијело вријеме, 2 ) Ово се дознаје из 10 стиха гдје овако СТОЈИ : И ПрЕ/ШДЛИКТ* 6Ш,{ НД/ГЊ днж.