Бранич

242

Б Р А Н И Ч.

БРОЈ 7.

места. То исто важм кац би ко убио или ухватио и однео зечеве оиет пз какве гауме; и најпосле била би крађа и то. кад би ко однео рибу из какве реке пли рибњака. Све то било бн нар^чкто онда, ако би ко то учини) под оружјем или ирерушено. А опет Карло II. ироиисао је. да се сматра за крађу, кад би ко узео телена ма п из какве незатворене шуме . Исто тако Ђорђе III. (владао од 1760 — 1320Л доиео ]"е за кон, да бп била крађа, кад бп ко ухватио н однео рибу из как ве затворепе воде, која би била приватиа с-вошаа . А Едуард III. (владао од 1327- 1377 годиие) узаковио је, да и соко може бпт и пред мет кр ађе. Лабуд такође може да буде предмет крађе. Ту енглеско ка нено право замишља два случаја. Или би се лабуд налазио у каквој приватпој реци; или би био у јавној реци. У оном првом случају сеакад бл био лопов онај, који би узео лабуда пз нриватне реке да га себи присвоји. А у другом случај он би то био само оода, ако би лабуд био обележен у знак лриватпе својипе ') Ови нримери довољни су, надамо се, да покажу како снглеско казнено нраво сматра, кад би ко незаконо узео и присвојно жввотиље, које спадају у врсту жнвотиња &гае па1игае. На реду је да кажемо, какав поглед има енглеско казнено право на таква дела на спрам домабих жнво т иња , или животиње назване Лоткае па1игае. Ове жпвотиње енглеско газнено право дели на две врсте. У једну врсту оно ставља све домаће жпвотиње, које човеку слг/же аа храну илп бар за какву корист ; а у другу врсту на против оне, које човек у не служе н и за храву, ни за корист, већ само за задовољ ство. Онамо спадају на прилику: свиње, козе, овце, волови, краве, живина, коњн и тако даље. А у другу врсту долазе: пси, и друге животиње, које људи држе тек само рад задовољства. Животиње оне прве врсте могу да 6 улу предмети крађе . Док на протпв ове друге то не могу да буду. Овако гледиште на ову другу врсту животиња заузима енглеско

') В 1 а с к в (; о п е, кљига 6. стр. 176—178. 8 1 е р ћ е п, етр, 283 —287.