Бранич

БРОЈ 10.

Б Р А Н И Ч.

345

Даљ е, врдо важно огранич ење партијског жавота ствара подожајем, који даје државна служба Државна је сдужба~спедијалан налог државне власти дати неком чиновнику. Тешко оној земљи, у којој је државна служба постала просто партијско оруђе, кој ш треба поништити противника. Сасвим је иак природно, да се партнјски живот не може ни замнслити без тежље, да задобије за се извесне државне службе. Притежање дажавне службе управо и јесте најмоћније средство, да се изврши намеравана попр^вкајавнога стања; али се ипак мора новући граница између целисходности и недозвољених средстава у политпчком животу. Где треба да буде та граница, то је једно од најтежих иптања нове државне науке. Најдаље је у томе отишла Америка, где се са нроменом иредседника, која бива сваке четврте годиае, мењају и сви чиновници, почев од министра, па до најнижег поштанског експедитора. Ту је државиа служба л пљачка победиоца." Тамо се не може ноставити никакав хапсавџија, а да га најпре не иснитају о његовом политичком ирограму, тамо питају л нова п убицу, којој партији ирипада; тамо се најиздашнија места код трошарине дају према политичком правцу. Па шта из свега тога бива? При раснисаном с^счају за једно место, препоручиваху једнога, роји нмађаше само једпу руку, да не би могао са обадве красти. То су американске нрилике. У Енглеској је утицај нолитичког мишљења на раздавање државне службе слабији него у Америци. Тамо се успело да се повуче разлика између оннх места, која се морају попуњавата према партијском становишту, и оних, која се имају одржати независна од сваког партијског утицаја. Ово би, с обзиром па историјска нскуства, било најнотребније код војске и код судске струке. Растројство војске услед партијског утицаја истоветно је са расгројством и са пропашћу Шпаније. Ни на једаој можда тачци не показује се пзметпутост партије тако јасно, као на колебању судске власти. Почетак пропастн римске републике је борба око тога, у чијим ће рукама битн кривично правосудство. У кривичним случајима партије се труде, да себи задобију неказнимост, а противника да униште, ако га могу окривити за какав престуа. То је искуство, које се за време Француске републике у чудној паралели нрп суђењу понавља. Час је то влада, која се трудн са матема-