Бранич

346

Б Р А Н И Ч.

БРОЈ 10.

тичким рачуном вероватноће да обезбеди себи гласове иоротника, а час по нека либерална партија, која је пролазно до власти дошла. Али и влада и либерачи раде иодједнако, да себи осигурају средство, које према ириликама може да нослужи за обе цељи, да створе ј *дну оптужпу власт, која се исто тако покорава наредбама либерала против консервагиваца, као п консервагиваца нротив лвберала. Али и кад би се партије помоћу државноправних испитпвања могле свестл у стално утврђене границе, да ли би тиме било што учињено и за политичку практику? Зар би такав научни цензор, који се труди да исправи нартајскн жавот, могао што постићи? Прво, на што се мора ударити гласом према тежљама иартшским, то јс, да пре него што се може говорити о партијским грапнцамл. мора слоб >да од државе гаравтована бити. Већина нартија болују од изве.;них урођених им болести које се у иродужењу пооштравају. Образовање и васпптање јавног мишљења најважнпје је средство, да се овоме на пут стапе. При томе се штампа и зборови показују као најсходппја оруђа, да се припреми партијски живот. Од 1815. годиае, од како је постао немачки савез, створен је онај низ нараграФа, као члји се представник означу је ,,параграФ мржње и ирезирања." Докле се од стране државе приморава црква, да ва основу милосрђа трпи и по- * штује оне, који друкчвје верују, држава неће да прими на се дужност, да трпи изјаве мишљења на државном или цркгеном иољу. Ни данас нисмо на жалост од тога слободни. И данас се још проба, да се на место самовоље ванпартијске стави опаснија сам воља судија, и тим партијским тежњама упропашћују се саме судије, кад се од њих тражи, да правосуђе врше у служби партије. Партијама се мвра показати, шта управо у њихов делокруг спада. Када се прегледа онај дуги низ штамиарских парница од 1815 до 1870, мора се рећи: да седам осмиеа оиих, који су у Немачкој осуђспи, не би никад били осуђени према мерилу енглеске партијске борбе. И доиста не беху то хрђави људи, који су за ово време потпадали под параграФе, којима је цељ да немачки народ у политичкој стилистици веџбају. Али мећу свима^ средствима, којима се партпје могу ноучитп о гра ни пама њиховог делања, најважније је: неговање државапх наука, и то у много пшрем обиму, него што