Бранич

БРО.Ј 10.

Г. Р А н и ч.

347

се досада чинило, Баш у Немачкој је учење државних наука заосгало иза других наука, а управо ми Немца требало би да тражимо од наше учеће се омладине, да се важни чин приступања к једној или другој партији што више очисти од ниских ннтереса и иотчиви научно основаном убеђењу о најбољем пачину, да се унанреди онште благостање. Већ од векова заузело .је на немачким универзитетима учење римског ирп атног нрава скоро непојмљиву нревагу над политичким образовањем; у неким државаиа, као н. пр. у Француслој, укинуте су катедре уставног права; нолитичке науке држе се за опасне, и зато се иде на руку једносграном правничком ооразовању, да би се омладина вештачким путем од државе одвојила. Нека је далеко од мене да умањујем велику важност римског приватног права, јер иоред м атем атаке пема ничега, штл ]е. ка.о оно кадро да цазвија људс ко оштроумље. А и испред надвлађујуће логике уступа ет1 чка п наравствена моћ права, која се нарочито показује у кривичном праву. Државна наука претпоставља најбогатије образовање. Још је и данас истина, што је Аристотел рекао да је: „Државна наука царица над наукама." Када се номисли, колико немачка влада троши да оснује прнмерне опсерваторије и етанице за Физиолошка оиажања, да студгра пролазак Венере, да ископава одломке старинских споменпка, опда се морамо чудити, колик • је мало у новије доба учињено за неголање државнвх наука. То је махна немачког научењаштва. Било је пре неколико векова, а има још и данас људи, кај^ мисле, да се велике научне снособности могу кушати само иа клипастима иисменима н јероглиФима. Али су се опирали према новијему, а нарочито занемаравали државну науку. Само појимањем породичног живота објашњује се, зашто је карактер германских партија толико блажија и правичнији, него романских, код којих су политичке страсти јако запаљнве. Као што Немац, храбар и мирољубив, у очи битке сања о својима, а после битке на крвавом разбојиштву пише на ранцу писма својим родитељима или св ј<>ј жени, да им јави да је остао жив, тако иото мора сс партшски ду х заустави] п_-да .п рагу срећног породичног живота . Сваки, код кога је породични живот очувап чнст, мора се згрозити од ужаса грађаиског рата, иа и данас ће мпшица каквог Коријолана клонути иснред нрекорног иогледа матере. И у томе лежи велича политичка улога жене, која мора бнти