Бранич

бро.т 8.

к р а н ii ч

стр. 249.

У развијћу данашње ошптине, село Немањина и Душанова доба, првобитно представља посед или заједничко иасеље родбине у најширем смислу. Отуда заједничка одговорност сељана, за рђава дела појединаца, у границама сеоског атара. Градови беху или војене тврђаве, или куле — мотриље за наплату царинских дажбина. Њих су опасивала већином трговачка иасеља, од којих нека имала су извесиих повластица. У нашим споменицима, позната су под нменом „иодграђа" или „тргова", чија управна организација пије довољно објашњена. Доцније, одвојено од градова, опа већ значе данагање вароши, са становницима који се називљу „граждане". „ // заиисасмо тим нашим отвореним лпстом, иод наихе велике висуке обистране иечати, град Кључ и што им је било у држању; и варош Подкључ, с ирави(на)ми међами и котари".') Жупа има двојако значење. У фисичком смислу то је присојни плодни крај („загорје" у Душанову законику), са насељеним ратарским местима. У политичком, означује самосталну административну област под управом једног старешине. Разлика између града и жуие, као засебпих уиравних јединица, јасно је обележена следећом одредбом Душапова законика, о дочеку и испраћању владаоца: „ цира всак да диже куд камо греде, град всаки, до жуие, и жуиа до жуие, и иаки жуиа до града". Крајиштима заповедаху војени поглавари — крајишгшци , под личном одговорношћу за јавиу сигурност, на повереној линији. Жупама управљаху жуаани — велика наследна властела, одликована доцније разним титулама византијског порекла. По градовима беху старешине градски поглавари војвода или челник („кефалије", назив који оста у употреби и после Косова). И по жупама и у градовима (подграЦма или трговима), судске послове вршиле су постављене судије, државни чиновници. Селима руковаху— владалци, феудни или наименовани управници над једним или над више села; и кнезови или

1) Моп. 8егћ. 439.