Бранич

бро.т 14.

6 р а н и ч

стр. 4В6

нагоном одржања света, природо — али немојте је зватИ друштвом! Ну 1М1 велите, А. ее огрешио, треба га дакл.е казннти. Врло добро! Али да ли он својом смрћу заглаГуује дело, које је извршио? Не, никако! Он је убиством Б. нанео друштву штету, коју мора да накнади! Како ће то бити у пракси? Не треба свс убице довести у један завод, где ће корпе плести, него само оне, који су душевно неспособни. А осталима треба дати нрилике, да по својим умним способностима толико раде, да толико привреде, како ке за сироте онога друштва, које су они оштетили, годишњу довољну накнаду зарадити. Или треба оне, који се заиста кају, — а њих је доста, као што ће посведочити лекари и свештеници, — поставити за болничаре код болесника, те да се одуже друштву што му дугују. Али једно само паиустите — убијање! То нас опет баца у средњи век. А иа шта је? Вал,да нросто за л,} г бав изреке „крв тражи крв". Ми се често хвалишемо са „просвећењем' 1 . Али реч је застарела као и сама ствар. МеЈјутим свугде се крећу и скуиљају људи, једномисленици, да се сложе ради заштите угњетених и потиснутих, а њихова девиза тежи високој мети. Цивилизација као сиољно образовање само је прелаз просвети као унутрањем образовању, вели Фа ; јхтерслебен. Цивилизацпја — то је аросвеГење , али ми тежимо за иросветом — а њен је жиг човечност! Ив „"УУ. аег. 2." М. С. М.

0 АКЦИОНАРСКИМ ДРУШТВИМА ПО НАШЕМ ЗАКОНУ ОД 10, ДЕКЕМБРА 1896. тШш — ■ (Свршетак) *) 0 акцчји и њтој улози код акционарсках Друштава. Друштвени капитал акционарских друштава дели се иа акције. Оне су недељиве (чл. 2.). Оне могу глао^ти на доносиоца или на име, али привремене акције морају

*) Види бр. 12.