Бранич

Страна 52.

„Б Р А Н И Ч"

Број 3.

довести још несрећније последице за његово потомство, било мјшко или женско да им се одриче поаво наслеђа по праву представљања, које им се законом гарантује, а ни једнимзаконским изузетним прописом нз ускраћује. Ово, у овом случају још у толико пре што је тестатор пок. Аксентије, знајући за смрт свога сина пок. Василија, остао при своме тестаменту, не мењајући исти на штету малолетне Новке, што би извесно учинио, да је хтео исту искључити из наслеђа. Ако би суд нашао, да малолетна Новка нема права на наслеђе, то би део који је намењен њеном оцу пок. Василију припао његовој браћи, дакле и тужиоцу Милораду, а то би било очигледно противно жељи тестаторовој који је тужиоца тестаментом искључио из наслеђа, одредивши му само један извесан део. Апелациони Суд, држећи се солуције, противу које се ни Касациони Суд у својим примедбама није изречно изразио, на и«е: да и синовица на место свога оца, може конкурисати са својим стричевима у наслеђу свога деда по оцу, — до које се дошло свестраним тумачењем § 399 гр. з., а за који се пропис установа приоритета мушких у наслеђу, који је изражен у претходним параграфима, не може применити. Према томе, тужена Новка по гом основу имала би право да наследи свога деду пок. Аксентија, представљајући свога оца пок. Василија. Буквалном тумачењу § 399 гр. з., на име: да се речи „унучад мушка" односе само на мушко потомство, нема места, јер би се таквим тумачењем дошло до нелогичних резултата, као што би се неким тумачењем речи: „женско потомство" из § 400 гр. з. дошло до погрешног резултата, да мушко потомство не може конкурисати са женскима по праву представљања, што би било апсурдно. Тиме би се иначе неоснована строгост закона, изражена у приоритету мушких још више пооштрила што се не слаже са најосновнијим осећајима правице и савременим правним појмовима, а нарочито принципима, који имају послужити за основу унификапије грађанских закона за целу државу...." Опшга седниц! Касац. Суда од 18-11-1924. бр. 1457, усвојила је примедбе свога II одељења 10556, но стим, да тужилац Милорад, као наследник са одређеним делом, нема права на део Новкин — § 456 гр. з. Д-р Јаникије Јовановић

Грађански брак на територији, која стоји под режимом закона раније Краљевине Србије нема правне важности. Б. Апелац. Суд II оделење пресудом од 17 нов. 1924 6551 пресудио је да се тужитељица одбије од свога тражења развода брака са туженим као од тражења неумесног. Разлози; „Расмотривши понова сва акта овога предмета, заједно са чињеним дослеђењем, Б. А С. је претходно нашао: да је чињеним дослеђењем а на име уверењем суда ипштине града Београда бр. 8297 у акту под бр. 41446 и уверењем бр. 20404, у акту под бр. 41937 као јавним исправама по §§ 187 и 138 Г. II. утврђено, да су парничара поданици Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца и да стално живе у Београду. Упуштајући се даље у предходно разлагање пресуде првостепеног суда у погледу питања о надлежности. Београдски Апелациони Суд је нашао: да је првостепени Суд погрешио, кад је у разлозима своје пресуде закључио да је према уредби од 7 децембра 1861 год. В. бр, 2444 одштампаној уз § 99 Г. 3. надлежан за расправу овог брачног спорз. Ово је првостепени суд погрешио стога, што поменута уредба предвиђа надлежност грађанских судова у брачним парницама само за лица неправославна, и то само за оне бракове који су црквом благословени и закључени, и у тим случајевима грађански судови ове ствари суде по основима примењеним у законима оне цркве, у којој је брак благословен. За грађанске бракове поменута уредба ништа пак није прописала. Па како на територији предратне Србије Грађански Закон у §§ 60 и 91 у вези поменуте уредбе узима за једино важеће бракове оне, у којима је брак био благословен ма од које признате цркве, о чему су доказ по тач. 4. § 187 Г. П. свештенички изводи из протокола венчаних; а такав доказ тужилачка страна није поднела, већ шта више у тужби као и на рочишту наводи, односно признаје—§ 180 Г. П. и подноси доказ да је у Мађарској закључила и обавила брак грађанским начином, дакле ван садејства цркве, па даље тражи да се на овој територији тај и такав бр к разведе, — кад све то стоји, онда Б. А. С., нала и, да за развод овако склопљеног брака првостепени судови са ове територије па ни зпелациони судови ниједним законским прописом нису позвани, пошто грађански брак као такав на територији предратне Србије по грађанском закону није признат.