Бранич

Број 9. и 10.

„Б Р А Н И Ч"

Стр, 181.

служило само за изговор и потпора оном другом делу. Најзад у закључку своје беседе Цицерон нарочито истиче: 1) Презирање, које карактер и понашање Сасије треба да изазове, и 2) Сажалење, које је дужна била да има према своме сину, гоњеном кроз цео његов живот од једне такве мајке. Цицерон рекапитулира Сасине преступе, њен разврат, њену повреду пристојности, њене родооскрвне бракове, њено насиље и свирепост: Он износи на најмрскији начин сву горопадност и бесомучност што је она показала при вођењу парнице против свога рођеног сина; описује њено путовање од Ларинума до Рима, са читавом поворком дворјана, удварача и великом количином новца, који је имао сав да се утроши на разне смицалице и удешавања, само да свог сина заплете у ову кривичну парницу. На целом свом путу она је била тако презрена, да свуда, где год је одседала, сваки је одмах напуштао те просторије, њу је сваки избегавао, њено друштво и њени чудновати погледи сматрани су као заражени; кућа у коју једном уђе ова развратна жена сматрана је као оскрнављена. — На супрот томе Цицерон је стављао Клујенцијусов честит, ничим неумрљан и поштовања достојан карактер. Поднео је уверења надлежних власти из Ларинума у корист свога клијента, која су сачињена на најпотпунији и најчаснији начин, у форми јавне исправе и подупрта великом сурадњом најуваженијих

грађана, који беху присутни суђењу, како би потпомогли све што Цицерон буде казао у корист и одбрану Клујенцијуса. „На оснозу свега изложенога, судије, завршава Цицерон говор, ако се гнушате злочина, недајте да тријумфује ова безбожна жена, спречите ову чудовишну матер да се наслађава и ужива у проливању крви свога рођеног сина. Ако волите честитост и врлину, помогните овог несрећног човека, који је од толико година изложен одвећ неправедном прекору, клеветама, које подижу против њега: Сасија, Опијаникус и све њихове присталице! Јер би било далеко боље за њега да је одмах завршио своје дане отровом који му Опијаникус беше припремио, него што беше избегао ту клопку, ако још и даље мора да трпи и буде излаган мржњи, која је, као што доказах, потпуно неправедна. Али он има поверење у вас, судије, у вашу милост и у вашу правичност, да ћете сада, по потпуном саслушању његове ствари, повратити његову част у првашње стање, да ћете га повратити његовим пријатељима и суграђанима, о чијој ревности и високом њиховом уважењу према њему ви сте видели тако јаке доказе, и да ћеге показати, вашом одлуком, да, и ако измишљотине и клеветања владају за неко време на популарним зборовима у судским процесима и одлукама обраћа се поглед само на истину и правду."

0 ЗАСТАРЕЛОСТМ ТРГОВЧЕВИХ ПОТРАЖИВАЊА ВА РОБУ ПРОДАТУ НЕТРГОВЦИМА (§ 928 6. ГРАЂАНСКОГ ЗАКОНИКА) Д-Р РАД. С. ПОПОВИЋ —

Нитање о дужини застарелости трговчевих пограживања, по делу његове трговине, према нетрговцима, и поред јасних законских одредаба, предмет је једног од многобројних сукоба који постоје између наше правне науке и судске праксе Касационог Суда. Наиме, докле је доктрина једнодушно заузела једно потпуно правилно, нравничко становиште у овом питању, дотле нам и сувише нестална и противуречна јуриспруденција Касационог Суда, која се не да ничимобјаснити, даје сасвим погрешно тумачење прецизних законских одредаба.

Ингересантно са те доктринарне тачке гледишта, ово је питање много важније са чисто практичне стране, јер је свакодневне примене, пошто се тиче потраживања која се обично исплаћују у кратком року, и то најчешће без икакве признанице. Затоћемо покушати да на овом месту изложимо прописе нашег законодавства о овом проблему, онако како га ми схватамо. У § 928 6. Грађанског Законика, који је додат законом од 5 јула 1864 год. (Зборник XVII, стр. 234), а који је дословни превод члана 2272 Француског Грађанског За-