Бранич

Стр. 182.

„Б Р А Н И Ч"

Број 9. и 10.

коника, налази се следећи пропис : ...„тужбе трговаца за давање еспапа нетрговцима (види §§ 14 и 15 Тргов. Законика)... застаревају за годину дана". По § 14 Трговачког Законика, на који упућује овај пропис, „потраживања трговаца на основу трговачких књига према нетрговцима застаревају за годину дана, рачунајући од оног дана у који је вопросно дело или давање било и под којим је то у књиге заведено". Али, ако у року од месец дана по истеку овако урачунате године, дужник потпише конту или рачун које му трговац на признање поднесе, или га у том року трговац тужи суду, трговачке књиге задржавају и даље своју полудоказну силу у погледу ових потраживања (§ 15 Трг. Зак.). У противном случају, трговац се не може више користити својим књигама као полудоказом „у смотрењу те његове тражбине, које истинитост онда другим средствима мораће доказивати" (§ 16 Трг. Зак.). ■ Како треба тумачити ове законске одредбе у погледу трајања трговчевих потраживања за робу продату нетрговцима? Имајући у виду ту околност да у Трговачком Законику није било никаквог сиецијалног наређења о тој ствари, јасно је да је пре доношења закона од 5 јула 1864 године меродавна застарелост за ове тражбине била застарелост Грађанског, општег Права, то јест застарелост од двадесет и четири године. За то време, грговац је могао доказивати своја потраживања сходно прописима §§ 14 до 16 Трговачког Законика, који одређују доказну вредност трговачких књига према нетрговцима: његова тужба, основана на трговачким књигама као полудоказом, који је могао претворити у потпун доказ допуњавајућом заклетвом (§ 12 Трг. Зак. и § 291 Грађ. Суд. Пост.), застаревала је за годину дана, гезр. тринајест месеци; по истеку овог рока, трговачке књиге губиле су своју полудоказну силу, те је трговац био дужан да другим доказним средствима утврђује истинитост свога потраживања, за које је, као што смо рекли, важила застарелост општег права. 1 ) Овакво стање ствари измењено је законом од 5 јула 1864 године, који је инкорпорисан у Грађанском Законику. Нови § 928 б. овог Законика, инспиришући се

Ј ) Ј јуош Реп1сћ, Г'е^о1ипоп с1и пгоИ сШ1 еп. ЗегМе Лершз 1869 ји5с/и'а поз јоиг$ (Ех1гаН: <1и 1Југе (Ји Ст^иап1:епајге бе 1а 5осЈе1:е (Зе 1^е2151а1:1оп сотрагее с1е Ргапсе), Рапз, 1тргЈтеп'е §епега1е 1^аћиге, 1922, стр, 16, у нотици.

мотивима који су руководили и француског законодавца, установио је једну кратку, једногодишњу застарелост за ова потраживања. Данас, дакле, као и у Француском Праву, за трговчеве тражбине ове врсте важи специјална застарелост од једне године, а не нормална, двадесетчетворогодишња застарелост. Одредба § 928 6. јасна је и изрична у том погледу. То је уосталом и неоспорна солуција члана 2272 Француског Грађ. Законика, који је у § 928 6. дословно преведен. Реч тужба, коју овај параграф употребљава, узета је уматеријалноправном смислу (асИо) и нредставља саму суштину гражења, само право које се на суду тражи, без обзира на доказе којима тужилац жели да утврди своје наводе. Целокупна наша доктрина једнодушна је у том погледу; она, сва, почев од Андре Ђорђевића 1 ) и Спасоја Радојичића'-), па до г.г. Живојина Перића 3 ) и Н. Перића 4 ), сматра да за трговчеве тражбине ове врсте важи кратка, једногодишња застарелост. Такво тумачење § 928 6. Грађанског Законика давао је, једно време, и наш Касациони Суд 5 ). Јасно је да је овде, вели се у једној општој одлуци Касационог Суда, реч тужба употребљена у материјалном смислу, као сама суштина тражења, без обзира на доказе којима се го тражење жели да утврди; и кад неко по истеку рока у овом пропису предвиђеног изгуби право тужити, онда нема шта ни доказивати. Да је заиста у поменутом законском пропису реч тужба употребљена у материјалном смислу, продужује иста одлука, види се из тога што се тај пропис налази у материјалном Грађанском Законику и што се у њему у исто време предвиђа застарелост и за тужбе лекара, мајстора, слугу и других, без обзира на доказе. Па кад се у овоме пропису под тужбом лекара разуме само право потраживања лекара, онда се мора под тужбом трговца за давање еспапа нетрговцима разумети тужба у истом смислу; иначе, дати изразу тужба једно значење када се тичелекара, мајстора, слугу, а сасвим друго

') Андра Ђорђевић, Теорија Грађанског Судског Поступка, друго издање (приредио Д-р Драг. Аранђеловић), Београд, 1923, св. II, № 583. 2 ) Спасоје Радојичић, Основи Трговачког Права, четврто издање, Београд. 1922, стр. 138. 3 ) ЈјуоТп РеЛсћ, 1ос. сЦ. 4 ) Нинко Перић, Основи Грађанског Права, Општи део, Београд. 1923, стр. 170. 5 ) Опште одлуке Касационог Суда од 17-1Х1897, Бр. 4086 и од 22-ХМ899., Бр/ 9565.