Бранич

Број 9. и 10.

„Б РАН ИЧ"

Стр. 183.

када се тиче трговаца, значило би дати једном истом пропису двојако потпуно различито тумачење, што свакако законодавац не би на једном месту учинио, баш и да је хтео да ове тужбе разликује'). Што се пак тиче доказивања ових трговчевих потраживања, имају се и даље примењивати §§ 14 до 16 Трговачког Законика, који су у том погледу остали непромењени Као и раније, трговац се и сада може служити својим књигама као полудоказом за време од године дана, гезр. тринајест месеци, рачунајући од дана у који је било давање и под којим је оно заведено, дакле за све време трајања његових потраживања ове врсте, што је несумњиво законодавац и хтео да подвуче упућујући, у § 928 6. Грађанског Законика, на §§ 14 и 15 Трговачког Законика. Чак и § 16 овог Законика, који изгледа на први поглед у противуречности са горњим тумачењем § 928 6. Грађанског Законика, задржава и даље сву своју важност и може се у даном случају применити. Наиме, према општим принципима Грађанског Права, застарелост не производи своја дејства јрзо јиге, већ само ехсерИошз оре ; другим речима, суд не може узимати у обзир застарелост по званичној дужности, него само ако се странке на њу позову (§ 949 Грађ. Зак.). Према томе, ако се тужеии, из макојих разлога, не позове на застарелост из § 928 6. Грађанског Законика, трговац ће моћи доказивати своја потраживања другим доказним средствима (главном заклетвом, сведоцима, почетком писменог доказа допуњеним сведочењем), али не својим трговачким књигама, које, као што смо видели, губе своју полудоказну силу истеком једне године, гевр. тринајест месеци. Међутим, у својој доцнијој јуриспруденцији, Касациони Суд је заузео једно потпуно различито становиште у овом питању: од 1904 године, он стално суди да за трговчева потраживања ове врсте важи нормална, двадесетчетворогодишња застарелост општег права. Према његовој садањој јуриспруденцији, § 928 6. Грађ. Законика у ствари је просто понављање законских одредаба из §§ 14 до 16 Трговачког Законика: овај пропис односи се, дакле, на доказну силу трговачких књига према нетрговцима; он никако нема за циљ да за ову врсту трговчевих потраживања установи једногодишњу застарелост. За њих и

! ) Општа одлука Касационог Суда од 22 новембра 1899. год. Бр. 9565.

данас, као и пре закона од 5 јула 1864 године, односно новог § 928 б., важи нормална застарелост из § 928 ж. Грађанског Законика. По § 928 6. Грађ. Зак., вели се у једној општој одлуци Касационог Суда, тужба трговца за давање еспапа нетрговцима застарева за годину дана, ако је заснована према §§ 14 и 15 Трг. Законика на трговачким књигама. Али кад се трговац за доказ своје тражбине и не позива на своје трговачке књиге, онда нема места примени § 928 б. Грађ. Зак., већ се трговчево право потраживања има ценити по поднетим доказима ')• Као што се види, Касациони Суд се је вратио на своју првобитну јуриспруденцију из 1894 године и раније — јуриспруденцију која је претходила његовом напуштеном правилном тумачењу § 928 6. из 1899 године — према којој, „кад су трговачке књиге изгубиле своју полудоказну силу, онда се не може узети да је и само тражење застарило по § 928 6. Грађ. Зак.", те, према томе, „кад се поверилац за доказ своје тражбине не позива на своје трговачке књиге, него зато нуди клетву, онда за ову тражбину вреди застарелост из § 928 ж. Грађ. Зак." 2 ). Овакво тумачење одредбе § 928 б. Грађ. Законика, потпуно је погрешно. И место на коме је инкорпорисан, и само порекло овог законског прописа јасно нам показују несумњиву намеру законодавца да за ове врсте трговчевих потраживања установи једну кратку, једногодишњу застарелост. Нашег законодавца, као и француског, инспирисали су исти мотиви, руководили су исти разлози у овој ствари: једногодишња застарелост темељи се на презомгттицији исплате, на законској претпоставци да је потраживање измирено 3 ). У мисли законодавца, она има за циљ да замени написмено које ће дужнику често недостајати да докаже да је дуг измирио, и да га на тај начин заштити од опасности да и по други пут плати оно што је већ једном исплатио. Заиста, овде је реч о потраживањима која нису написмено констатована, и која се обично исплаћују

Ј ) Општа одлука Касационог Суда од 25. августа 1904. год„ Бр. 8452. 2 ) Општа одлука Касационог Суда од 28 априла 1894 год., Бр. 1883. 3 ) Аивгу Каи, Соигз Ле ЛуоИ шИ јгапдшз (5, е<3), 1. XII, р. 562 — ВаиЈгу 1.асап{1пепе; ТгаИе Ткеопцие е1 ргаИ^ие Ле АгоИ ТИ, I. ХХУШ, Ие 1а ргезс/чрИоп (еп соПаћогаИоп ауес АЉег! Тјззјег, 4. ес1., 1924), № 741 — А. СоПл е1 Н. СарЛапЈ, Соигз ИетепШге Ле ЛгоИ стI јгапсаи (4. е<1 1924), {. II, р. 134.