Бранич
3
Број 9. и 10.
„Б РГА Н И Ч"
Стр, 185.
доказним средствима, сем оних која и у колико закон изрично дозвољава. Иначе, допустити доказивање о противном, значило би уништити сву важност застарелости, и допустити спор који је законодавац баш и желео да избегне. Каконаш закон нема у овом погледу никаквог спеиијалног наређења, мора се закључити да је ова законска претпоставка апсолутна, да је с!е јит е! Је јиге. Према томе, никакво противно доказивање не може је оборити. Дужник који се позове на застарелост из § 928 б. нема ништа да прецизира, ништа да тврди, никакву заклетву да полаже; он може да се на њу позове и пошто је најпре у основи спорио саму суштину тражења; а може да је употреби и у жалби пред другостепеним судом, сходно општим правним принципима. Према § 928 б. Грађанског Законика, ова једногодишња застарелост примењује се на потраживања трговаца за робу продату нетрговцима. Другим речима, она се примењује на тражбине засноване само на оном уговору о куповини и продаји, који је трговачки посао за продавца, а обичан грађански посао за купца. Према томе, да би се овај пропис могао применити, потребна су следећа два услова: На првом месту, потребно је да се тиче продаје робе коју је извршио један трговац, то јест лице које у виду занимања иродаје такве ствари. Отуда, ова се застарелост неће применити, већ ће се применити општа застарелост Грађанског Права, на продају производа са свога имања коју нетрговац учини било са потрошачима, било са трговцима. Исти је случај и кад једну такву продају изврши један трговац, ако она није за њега трговачки посао, јер се онда мора сматрати да продају није учинио трговац, пошто је није учинио у том свом својству. Тако се, на пример, ова застарелост неће применити у случају кад један банкар или занатлија прода, као сваки други земљопоседник, жетву са свога имања. На другом месту, потребно је да је роба продата нетрговцу. За потраживања трговца према ком другом трговцу за продату робу не примењује се ова застарелост, већ се има применити застарелост из § 166 Трговачког Законика. Али, треба претпоставити да је овде реч о продаји робе за купчеву трговину; јер, ако је купљена роба намењена његовој личној употреби, има се применити наша једногодишња застарелост. Такво нам тумачење у овом погледу, истина после
извесног устезања, даје и наш Касациони Суд'). Према општим начелима Приватног Права, застарелост тече противу извесног потраживања од момента његовог постојања. Наш закон изрично примењује овај принцип и на нашу застарелост, у § 928 в. Грађанског Законика, који је уосталом такође дословно узет из члана 2274, ст. 1. Француског Грађанског Законика, и према коме „у случајевима § § 928 а. и 928 б. застарелост тече, и ако је продужавано издавање, рад или служба". То је чиста и јасна примена општег права. Према томе, потраживање трговца који је у више махова издавао робу, састоји се из онолико посебних тражбина, колико је било продаја робе; свака од ових тражбина санкционисана је правом тужбе (ас{Јо) противу кога тече застарелост од момента продаје робе 2 ). Ово правило треба комбиновати саопште признатим правним начелом да застарелост противу тражбина са роком тече тек од момента наступања рока. Ствар не представља никаквих тешкоћа када су странке изрично уговориле рок; застарелост тада почиње од момента истека рока. И, ма да је питање спорно у правној науци, ми мислимо да треба исто одлучити и у случају када се тиче прећутног рока, и усвојити да и овде застарелост тече тек од момента његовог наступања 3 ). Тако, на пример, ако неко обично плаћа месечно свог бакалина или хлебара, застарелост ће почети да тече тек по истеку сваког месеца. Само, тешкоће настају при одређивању дали и када постоји какав прећутни рок. У овом случају немогућно је дати једно генерално, опште правило, пошто је јасно да се налазимо пред једним пре свега чисто фактичким питањем, које ће суд, у случају спора, решити према околностима, месним обичајима, личним навикама повериоца и дужника. У погледу узрока застоја и прекида застарелости, као и у погледу дејства која они производе, важе, у принципу, општи прописи Грађанског Права по овом предмету. Према томе, и на нашу застарелост имају се применити сви законски прописи
Ј ) Општа одлука Касационог Суда од 4 марта 1894. год. Бр. 773. Видети старију противну јуриспруденцију у општој одлуци од 27 септембра 1877 год. Бр. 2741.
3 ) РоШЈег, наведен од ВаисЈгу - 1.асап1тепе е( ТЈзвЈег, ор. сИ., № 752.
3 ) Ваидгу — !^аса-1тепе е* ТЈ581'ег ор. сН., Л"! 723; соп1ха, 1.аигеп1:, ор. с11., * XXXII, № 521.