Бранич

Стр. 186.

„Б Р А Н И Ч "

Број 9. и 10.

који се примењују и на нормалну застаререлост од двадесет и четири године. Изузетно, у § § 928 в. и 928 е. Грађанског Законика, наш је законодавац донео извесна специјална наређења о застоју (§ 928 е.) и о прекиду (§ 928 в.) ове наше застарелости, с обзиром на њену специјалну природу и на мотиве који су га руководили да је установи. Што се тиче застоја ове кратке застарелости, § 928 е. нашег Грађанског Законика, преводећи дословно члан 2278 Француског Грађанског Законика, доноси једно специјално наређење, које је у ствари једна дерогација принципима општег права. Наиме, према § 942 Грађанског Законика, застарелост не може тећи противу малолетних и душевно болесних лица док им се не постави стараоц, а ако је почела тећи зауставља се за оно време за које су ова лица била без стараоца; но и поред стараоца застарелост се у погледу њих не може завршити док не прођу две године од кад наступи пунолетство или оздрављење. Према § 928 е. ово не важи за нашу кратку застарелост, која може почети, а ако је почела може тећи противу малолетних и душевно оболелих лица. Заиста, овај пропис гласи: „Застарелост казана у § 928 а. до § 928 д. закључно, тече и противу малолетника и противу оних, који из других узрока немају право располагања са својим имањем. Но они имају право на накнаду од тутора, ако су тиме оштећени." У погледу прекида наше застарелости, у § 928 в. Грађанског Законика постављено је следеће правило: „У случајевима §§ 928 а. и 928 б. застарелост престаје само ако је закључен рачун или издата признаница или облигација, или предата тужба суду." Овај пропис, као што смо већ раније напоменули, у ствари је дословни превод члана 2274 Француског Грађанског Законика, који регулише питање. о прекиду разних кратких застарелости из чл. 2271 до 2273. Да би, дакле, тачно могли да одредимо домашај наређења из нашег § 928 в., потребно је видети какво је тумачење дато у Француском Праву члану 2?74, од кога овај наш пропис води порекло. Према члану 2274, ова врста кратких застарелости прекида се кад је закључен рачун (сошрЈе агге!е), то јест, према Пот Ј е "У (Ро11и'ег), кад је признање дуга учињено потписом дужника на поднетом му рачуну или у трговачкој књизи повериоца, затим, кад је дата признаница или облига-

ција (сескЛе ои оћП^аИоп), то јест кад је признање дуга учињено путем јавне или приватне исправе, и најзад кад је предата тужба суду (ска^оп еп јиз^се). Шта више, према једнодушном тумачењу целокупне француске доктрине и јуриспруденције, члан 2274 не наређује само да ови разни акти, које је закон навео, прекидају застарелост, он значи такође да сви ти акти интервертишу ову застарелост, да је мењају у њеној суштини, у њеној природи, то јест да нова застарелост, која би евентуално почела у корист дужника, неће бити она иста на коју је раније могао да се позове, већ ће то бити једна застарелост потпуно различита у погледу свога трајања и својих услова, нормална тридесетогодишња застарелост општег права Ј ). Ми сматрамо да би требало усвојити исто тумачење и у нашем праву, с обзиром на порекло прописа § 928 в., као и на несумљиву намеру нашег законодавца у том погледу. Јер, када потпише закључени рачун или изда признаницу или облигацију, дужник чини у ствари новацију свога дуга: тада је његово дуговање констатовано новим правним послом, који има своју сопствену егзистенцију и сопствену ефикасност, те, према томе, нова застарелост треба да буде нормална застарелост општег права из § 928 ж. Грађанског Законика. Такво је тумачење, уосталом, потпуно рационално. Као што смо раније изложили, кратка застарелост темељи се на том факту, што се потраживања на која се примењује обично исплаћују у врло кратком року и без икакве потврде, пошто изгледа непотребно узимати признаницу о исплати дуга који никаквим писменим није ни био утврђен. У разним пак случајевима које предвиђа § 928 в., догађаји су показали да дужник није могао да изврши исплату у времену када му је тражена; а извесно је да ће, кад буде плаћао, тражити признаницу, пошто сада трговац има противу њега једно написмено. Двоструки мотив који је руководио законодавца да установи кратку застарелост за ову врсту потраживања, не постоји дакле више, те је и потпуно разумљиво што се закон враћа на примену општег права, на нормалну застарелост. Што се, пак, тиче значења и тачног домашаја речи: закључени рачун, признаница и облигација, опште је усвојено и у х ) Ваи(1гу-1.асап1:тепе е! Тјззјег, ор. сИ., № 755;' Аиђгу е* Каи, ор. сИ., 1:. ХП, § 774; СоПп е1 Сарј1ап1:, ор. сИ., I. II, р, 142.