Бранич

Страна 264

„Б Р А Н И Ч"

Врој 5

За проверавање и потврду уверења о имовном стању у смислу § 23. тач. 2. Закона о судским таксама надлежно је среско начглство а не срески суд. По предмету потврде уверења о имовном стању Живке, одвојено живеће жене Чедомира М. из Жаркова, неспорних дела судија среског суда за срез врачарски писмом својим од 2. априла 1931. год. Бр. 57 молио је Касациони суд да расправи сукоб о надлежности између среског суда и начелства среза врачарског о томе, ко је надлежан за оверу и потврду напред наведеног уверења. Навео је да начелство среза врачарског одбија своју кадлежност с позивом на § 5. тач. 9. Закона о устаноЕљењу среских и окружних судова и чл. 16. Уредбе о отпочињању рада нових среских и окружних судова. Неспорних дела судија среског суда налази да није иадлежан према чл. 18. у вези чл. 23. тач. 2. Закона о судским таксама. Касациони суд по расмотрењу акта овога предмета као и разлога, са којих се одбија надлежност, нашао је: Да је чл. 23. т. 2. Закона о судским таксама стазљено у дужност среским начелствима да потврде уверења оштинских власти, издата на основу исто закона. Та надлежност среских начелства остала је и после установљења среских судова, јер су по чл. 5. тач. 9. Закона о установљењу среских и окружних судова, срески судови надлежни само за оверавање исправа или преписа исправа, али не и за прсверавање података у уверењу, које општинске власти дају о имовном стању парничних странака, јер се ту не оверавају изјаве приватних лица, већ се проверавају подаци општинских власти у уверењу. Са ових разлога налази, да је за проверавање и потзрду уверења о имовном стању лица надлежно среско начелство у смислу чл. 23. тач. 2. Закона о судским таксама а не срески судови и зато је акта овога предмета послао начелству среза врачарског на даљи зако«и поступк. Одлук II одељења од 17. априла 1931. год. Бр. 4948. За расправу питања о важкости брака надлежан је грађански суд у смислу Уредбе од 7. - XII. 1861. г. В. Бр. 2444. Тужиља Марија претставила је суду да је са пок. Фрањом, бившим чиновником Министарства иностраних дела склопила брак по римо-католичком обреду у Трсту у 1901. год. Кад се, као удова пок. Фрање обратила молбом истом Министарству да јој се одреди пензија њеног пок. мужа, одбијена је од тога тражења са разлога, што је њен муж за живота прешао у старокатоличку цркву, повео бракоразводну парницу и добио развод брака 1925 г. Пошго преми томе тужил>а није била жена пок. Фрање у време његове смрти то ју је Министарство иностраних дела одбило од тражења пензије и упутило је да до-