Бранич

Страна 232

„Б Р А Н И Ч"

Број 5

можда чак и наше поколење, доживети остварење обавезног међународног правосуђа, услов да се постигне мир и напредак човечанства који сачињавају циљ чијем остварењу сви ми имамо дужност да тежимо. Према томе завршићу ово .моје излагање речима да латинску изреку коју сам у почетку цитирао идј 8ос1е1аз Јћ1 Ш8 ваља допунити речима е! /5/ шбех.

Проф. Ј1. Таубер ГОВОРИ СТРАНАКА У КРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ I. Акузаторски (контрадикторни) поступак почива на убеђењу да је спор странака, које бране супротне тезе, најбоља метода за проналажење истине у поступку према максимис1и сћос с/ез орпиопз јаИШ 1е уегИе. У овомјјјје главна разлика између модерног и старог (инквизиторског) поступка, који је тражио јемство за проналажење материјалне истине у неограниченој процесној власти судије - иследника и потчињеном положају окривљеника. Исти у ствари се није сматрао за странку; правог тужиоца у том поступку тако исто није било. Дакле у личности судије - иследника биле су усред• сређене све три процесне улоге: тужиоца, браниоца (према старој енглеској формули, коју су прихватили и француски правници XVII века: „Ше јис!^е бћа11 ђе 1ће ћез4 соипзе1 о! 1ће рпбопег") и судије, који решава спор. — Сада су те улоге строго подељене. Али да би спор између оптужбе и одбране довео до обелодањења материјалне истине, треба да обадве странке располажу подједнаком стручном спремом и подједнаким процесним оружјем за напад и одбрану. Одавде принципи процесне једнакости странака и формалне одбране окривљеника. Док државном тужиоцу наоружаном правничком спремом, процесним искуством и ауторитетом државне власти, коју он заступа, противстоји неискусни у правним стварима, већином неучени и уплашени окривљеник — резултат борбе _је донекле прејудициран, као у случају двобоја између људи, од којих је један вешт стрелац, наоружан модерном пушком, а други — обичним штапом. Борба између оптужбе и одбране мора се водити једнаким оружјем: само тада она одговара захтеву енглеских правника да буде /а;'г р1ау. С тога модерни процес брине се о томе да не само државни тужилац буде искусан и учен правник и располаже свима процесним сретствима за гоњење окривљеника, него да и друге странке — приватни тужилац, супсидијарни тужилац,