Бранич

Број 5

,Б Р А Н И Ч"

Страна 233

приватни учесник, а иарочито окривљени располажу истим процесним правима и да буду заступљени од исто тако искусних и учених правника-адвоката, који премда нпсу органи државне власти, чији ауторитет донекле учвршћује процесни положај државног тужиоца, ипак су чланови једне независне и угледне корпорације, која својим ауторитетом стоји иза својих појединих чланова. На тај се начин бар у најважнијим кривичним парницама прсцесна борба води између једнако искусних, спремних и ауторитативних заступника странака, те постоје сви услови за то, да њен резултат буде гез јис11са1а, која не само рго уегИа^е каШиг, него уегИаз ез(. Процесна борба странака постизава своју кулминацију у завршним говорима странака. То је генерална битка, која долази иза дугог припремања и маневрисања у току истраге и главног претреса. Ове војничке метафоре и упоређења нису само литерарне фигуре : у њима има нечег стварног ; јер, нема сумње, садашња процесна борба странака води своје порекло од судског двобоја старог права. Важност завршних говора странака није иста у енглеском и у континенталном поступку. Док код Енглеза истиче се готово на прво место испитивање сведока, странака и вештака (ехатша1шп 1 сгобз-ехапипаИоп), код којег окретност присебност и духовитост адвоката понекад одлучује судбину целе ствари 1 ), у континенталном поступку главна битка се бије за време опсежних, документованих, ватрених и понекад уметничких говора странака или адвоката. Каква мора да буде садржина и форма тих говора, која сретства смеју, а која не смеју употребити странке ради постизавања својих циљева и какви су циљеви, које њима намеће закон? Прво о циљевима. Крајњи је циљ поступка, па и процесних странака — правосудна судска одлука, која би почивала на материјалној истини. Али путеви, који воде томе циљу, нису за сваку странку исти. Дужност је тужиоца да искористи сав материјал главног претреса за утврђивање кривице окривљеникове и његове одговорностн. Али што се тиче државног тужиоца, који је у исто време и странка и чувар закона, он мора да буде при искоришћавању оптужног материјала резервисанији и опрезнији, него приватни или супсидијарни тужилац или приватни учесник. Његов положај му налаже нарочите дужности. Руски кривични поступак изреком вели да државни тужилац не сме приказивати ствар једнострано, вадећи чињенице, које терете окривљеника, нити претеривати значај постојећих доказа и индиција, или важност дотичног дела. Мада нема сличног прописа у нашем кривичном поступ--

') Види многобројне примере код Натб. „Нт{б о( асКчкасу" 1 бег^ејјс. ,1Ј§о1оуапја газШа" 1913.