Бранич

МОЖЕ ЛИ СУПРУГ КОЈИ ЈЕ НАПУСТИО ХРИШЋАНСКУ ВЕРУ и т. д. 151

јући прељубу- Он то не би могао постићи, ако други супруг не би тражио' развод брака, а други супруг може да не тражи ту развод брака и да, тако, брак, и даље одржи на снази зато шшо закојнодавац сматра као приватну стђар превареаога супруга да ли ће ои хтети да опрости своме друпу и да, опраштајући му, и даље с њим остане у браку. Замонодавац, дакле, тај факат да су највише приближава истој Идеологији? Каква би то била доследност и логика? Осим тога, чињеница да католички свештеници не смеју бити ожењени не би се, код свих правих Хришћана, сматрала као једна установа далеко изнад брачнополних односа православних свештеника, када полна апстиненција (као, у осталом, апстиненција од свакога сладострашћа) не би више одговарала духу Христове Науке. Ако неженство, дакле полна аскеза, не би била пример за углед по Хришћанском Учењу, зашто онда наши, православни, архијереји не би били у браку? Ми бисмо били захвални нашим православним свештеинцима (па, разуме се, и Г. Слијепчевићу) да нам објасне ове парадоксе и да нам наведу цитате из црквених извора који имају моћ да такве нелогичности преобрате у логичности. Даље, ако је полни однос у браку нешто не само, по Хришћанској Етици, допуштено него још и за препоруку, како нас учи Г. Слијепчевић, онда не видимо разлога да он буде забрањен изван брака. Једна радња или је морална или неморална и ту не игра никакву улогу ни место (полни однос у брачној постељи или изван ње) ни време. Рећи да је саобразно вери имати полни сношај у браку а вери противно имати га изван брака, то би значило рећи да је грех извесно јело јести у гостионици а није јести га у својој кући. Ако је полни однос у браку делање које Хришћанска Вера благосиља као добро, онда зашто се не само вршење тих односа крије него се сматра као ружио и срамотно о њима чак и говорити јавно (а да, наравно, оставимо на страну његово јавно вршење )? Једна исправна радња коју Хришћанска Етика жели али које се Хришћани стиде! Врло би нас занимало да нам црквени људи протумаче ову квадратуру круга. Ми сасвим разумемо Државу и њено настојање за рађањем, и што већим, деце: ми смо већ у Личном Брачном Праву истакли разлику између ње као овоземаљске установе и Христа Чија Идеологија нема ничега земаљскога. Зар није Христос казао: моје царство није од овога света? У свом двоструком својству: као представник Христове Идеологије, с једне стране, а, с друге стране, као једна организација која дугује своју егзистенцију Држави (по својој сувереној власти, Држава би могла да забрани црквене организације), Црква мора да се равна према тој реалности и да, својим држањем, не смета, истина, браку који Држава хоће али да, тако исто, не проповеда, као ово Г. Слијепчевић, како су полни односи вршени у браку нешто сасвим у духу Христове Етике, јер то, у крајњој анализи, значи одбацити хришћанску идеју о полном односу као нечему телесном и нечистом па стога грешном, а, ваљда, ни Г. Слијепчевић неће тврдити да су полне пожуде и полни сношаји радње које су на висини чисте, бестелесне и беспожудне хришћанске љубави. „Е1 II ев1 ЈезсепсЈи а 1а Тегге роиг герапдге 1е *еи с1и ваш! атоиг": „И сишао је на земљу да распростре ватру свете љубави". Света љубав то сигурно није, како нам проповеда хришћански свешгеник Г. Слијепчевић, оно „телесно смешање" о коме говори § 114. Лаичкога Грађ. Законика. Ми потпуно схватамо тешкоћу мисије Хригаћанске Цркве у једној земаљској, да не употребимо баш, иначе адекватан израз, паганској, установи као што је Држава. Хришћански свештеници — онако како их ми себи представњамо са којима смо о томе разговарали (а њих има, наравно, доста и у нашој Православној Цркви) овако су нам објаснили држање Хришћанске Цркве често недоследно с погледом на Христово Учење: она је принуђена, казали су нам, да чини Држави многе концесије које се не слажу са Христовим Учењем а зато да би могла опстати у Држави и да би, егзистирајући, вршила, свуда тамо где буде могла, своју божанску мисију. Ми то објашњење сасвим примамо, мада, нека нам је допуштено рећи, Црква је често ишла и сувише далеко у својим уступцима Држави, посебице у аутократским режимима, у чему су се њени представници служили и разним наводима из црквених извора да би, пред народом, боље потпомогли такве и сличне режиме: и свештеници су, најзад, људи и, као такви, могли су се, код тих уступака, руководити и побудама које горе речена опортуност није управо изискивала. Али, друго је ово објашњење а друго је када свештеници, као ово Г. Слијепчевић, хоће да нам докажу како су полни односи, ако су у браку, нешто чему се