Глас народа

54

за трпезу седа и богу се моли. За кога се то зна, одо тога се клоие и највеВи ајдуци, па ма то не био човек, него жена, баба и дете. Кад се још поставе ноБне страже од лупежа, а уз то униште сва за лупеже згодна места и у пољу, лагуми, рупе, заседе, и око вода узапте чамци, чунови и скеле преко ноЕ, да не могу лупежи лако ни доБи, ни отиЕи, ни сакрити се, то је у толико сигурније. Што се тиче хватања лупежа зна се, где годпостоје добро уреЈЈене чете ваљано наоружаних и где треба оклопом осигураних четника за лупеже, ту им нема станка, где год се изложи награда за лупежакао и на јатаке, ко их прокаже ил ухвати и доведе, ту им је на скоро крај. И телеграФијаиФотограФијапомогне јако, да се лупеж пре ухвати. За хватање лупежа умеју људи, да начине свакојаке згоде, па ил се лупеж у прекривену рупу сломије, ил га прекривена замка у квргу стегне, или га гвожђа ухвате, или га намештени ножеве и секире исеку, ил пушке и маљеви утуку, ил барут нањ букне, ил се који отров ил љутина нањ пролије, ил запаљена смола ил сумпор проспе, ил паприка ил пепео у очи прсне, па осакати, роваши, убије, ил жива ухвати. II опој вином и ракијом, ил у јело и пиће турен бенђелук многога је лупежа и сумњивога пре ил после учињене злочине издало. Најпосле што се тиче казнења и требљења лупежа зна се, да нису ни бојеви ни тамнице сретства, да се ко од лупештва одучи, него још препреденији изађе, него што уђе; веБ на то су радионице, укојима мора за века, ил како се веБ осуди, да ради за онога, кога је оштетио, а у радионици научирадњу којом се може хлебом хранити. Закореле и непоправљиве лупеже и сумњивце држе свесне општине под надзором, а ноЕу под затвором, још ударе намет на њих за накнаду сваке не ухваБене крађе. Има, где им се запрети, а по томе удари жиг начело илвидљив роваш, па онда протера из оног места, и допусти сваком, ко гау атарунаТје, дагасметуЕи. Бива да их утуку, и то не на крађи, него код својекуЕе, и где се и не нада, дању ил ноЕу, из пушке ил друкче, а не зна се ко, нити се баш тражи; или их неко осакати, ослепи, обогаљи, а сами не знају ко, и радије са њих плаћају људи издржавање у сиротињским и лупешким куЕама и затворима, ил приморавају на рад и заслугу ради издржавања; него да трпе од њих штете и срамоте. Најпосле, како се зна, да у строгих и живих власти никад лупежа није, веБ само у власти трулих, особито у подмитљивих, по оној пословици, „не седи обрпустахија ушуми, него У суду," то ваља да свесни људи све можно учине, да се таке судије и званичници својим путем уклоне са тих места, и да их нестане одатле.

ТРГОВИНА И ОБРТНОСТ. = УНовом Саду. 13 Фебр. Прошле недељебило је време суво, неколико дана бехубаш пролетни данн. НоНуинадосмо елаби мраз а горљак што је задњих дана пирио, осушио је и путове и усеве који су патиди с влаге. Са свих страна стижу добри гдасови о усевима, са ове хладноЕе не боје се економи више да ће зима репом ошинути. На Дунаву нема леда и пароброди су пошди. У житној радњи нема на извањским пијадама пикакве знатне промене, цене су веИином псте. На пештанској пијаци и прошле је недеље мало нудиоца било. Са хрђавих путова није могуКе било довозптп на железничке станице, што се куповадо то је из магазина на месту и само тодико, кодико је нужно за нотрошак. То важиособито за шеницу. која је толико мало нуђена, да је плаПана са 5 — 10 иовчића више. У еФективној роби прометнуто је 75-000 цената. Као цене крајем ове недеље бележимо: шеница од 86 а. 7 Фор. 50 — о0 нов. од 85. $1. 7 #ор. 40 — 50 новч. од 84 и. 7 Фор. 30 — 40 нов., од 83 И. 7. Фор. 20 — 30 нов., 82 а. 7 Фор. 10 — 20 новч., од 81 И. 6 Фор. 95 — до 7 Фор 10 нов. Све но цолценти и за готово. Узанц шеница за прољеНе тибала се у цени, почетком недеље бида је 7 ®ор. 8 нов. 7. Фор. 12 у, нов., пада Је после на 7 Фор. 9 — 10 нов. а остала је 7 Фор. 15 — 20 нов. нова узанс шеннца за Септембар — Октобар остада је на 5 Фор 61 нов. У ражи је слаб промет ценом од 3 Фор. 95, нов.— 4фор. 5 нов. по 80 и. али је воља за ову робу чврста. Узансраж за цродеВе учврстила се у цени од4®ор. 1 2'/,, нов. Јечма јепродато до 15О00 меда веКином пиварског ценом од 2 Фор. 76 нов. — 3 Фор. по 72 и. У п р о љ е т њ о ј з о б и била је радња жива. ценом од 1 Фор. 51'/, — 1 Фор. 53% нов. Кукуруз је ове недеље јаче нуђен и попустио је са 10 — 15 новчнКа у цени. Прометнуто је до 15.000 цената банатска по 3 Фор. 50 — 55. нов. пештанска по 3. Фор 45 — 50 нов. по цолценти. Б р а ш н о је прошле недеље живо разашиљано. цене су у свију млинова поскупиле. Пекмеза је продатодо 80ценатадобре робе по 14 Ј /, ®ор. лошије 50 цената по 12'/ 4 Фор. Вупе је прометнуто ове недеље до 1400 цената већпном грубије врсте за иноземство. Наиме је продато 130 цената средње за чоје по 115 — 130. Фор. 130 центи Фпне вуне по 136 138. Фор., 400 центи турске цигаје по 83 — 84 Фор., цакле стриженепо 58. — 63 Фор. 400 центи цакле грубије по 47 — 49 Фор С в и њ е су у Штајнбрук сдабо довожене .Цена је онима са седа жељезницом 28% — 29 нов. угарским и србијанским пз обора 27 у, — 29 новч., штаклама 28 % пов. експорт 2д — 30 нов. Од задњег извештаја догнано је саразних страна 5650 комада а одгнано је 10,200 комада а остало је на тргу [49.980 комада од којих 18.540 у друштвеним оборима. Маст је плаЕана у бурадма по 32.'/, — 32, 3 / 4 Фор. а без бурета по 31. Фор. Сланина по 29 Фор. пештанска је по 30 — 31 Фор. сушена по 32 — 33 #ор. — Л о ј се одржао по 29 — 30 Форинти. Од скоро није било тако жива промета у шљнвама, као што је то било прошле недеље. Из иноземства су стигле знатне наруџбине те је с тога купљено до 3000 центи из прве а из друге руке. За босанску у бурету, пдаКано је 11 — 11 '/, Фор. за србијанску 10 — 10 Ј / 2 Фор. Продато је до 2000 кибди србијанске шишарке по II 1 /, Фор. а то је купљено за спекудацију па је некастотина кибли препродано по 12 1 /, Фор. Лошије србијанске има за цродају по 11 Фор. Старе угарске прве врсте (од 1871) има по 15'/, Фор. по кибли. У сировимкожама слаб је промет. Продато је 4—500 угар. крављих кожа по 21 — 25 по пару и нека стотина американских мокрих по 45. Фор. по центи. ТедеЕе коже су без