Глас народа

начин обљубише ме дечаци тако, да су ме позније сваки дан жељно очекивали. Записао сам од њих више песама, које 5у с' временом у „Гласу Народа" обелоданихи, — ако вам господин уредниче по вољи буде ?* Да ли је која од ових песама веБ штампана — незнам. Чудио сам се пакда су моји пастиритолико песама знали. Еасније сам просијаке и слепце у дело узео. За два шестака ми је по гдикоји слепац цео боговетни дан под каквом липом песме певао, или сам са њим у какву крчму ићи морао. — А исто тако сам и по манастирима ишао, код којих се при светковнни цркве — просијаци скупе, те песме народне певају. Много ми је и до тога стало било, само да од њих ове красне песие добијем, но све забадава; пробудио сам наиме, када сам после сазнао, сумњу у њима, да си желим само ради тога песме преписати, како би по том и ја ишао од манастира до манастира при храму цркве, те ове њихове песме певао, а тим јим тако конкуренцију правио, по што они за то пјевање на дар добијају по који новчиЕ. И с' тим сам приповедао, како сам народне песме набирао, те с тога не могу при свршетку овога чланка — а да не метнем жарку жељу на срце омладине наше, да са свим силама узнастоји око сабирања нашега народнога песничког блага. Сабирај народне песме! јер за време школског одмора Беш се са сељаком дружнти, драга омладино, а управ међ' простим људством налази се многа прелепа наша песма, пословица, беседа и т. д. Погледај прекрасну љубичицу, како тамо скровито тихо, под трњем скривена — пријатно одише; управтакомного чисто српско језикословно злато и сребро налази се у сиромашњој сељачкој колебици. Срећан је, ко тако драгоцено благо нађе, дигне и сачува. За то омладино мила! пропиткуј, — записуј и сабирај, па што нађеш изручи којему родољубу, да се нинајмања дробтињица не изгуби, већ изнесе на свјетло божије. Нека свет, који наш језик толико презире и мрзи, с' временом види и спозна богатство, окретности и милину нашег' језикаи опозовесвојукривњу.Равнај се по овоме и свет ће 8аиста спознати, да је истина. „Наша омладина, наша нада!" У Буковару М. П. Јованови^.

ДИЗРАЕЈШ И ДЕРБ1 0 ЗДРАВЉУ. Дизраели и лорд Дерби су од првих људи у Енглеској, а као особити државници они су у толико уважени, да њихову реч, њихове назоре опојединим државничким питањима слуша влада и парламенат, слуша сав народ, у опште јавно мњењеу Енглеској. У напредној држави енглескога народа имају тај паметни обичај, да се свагда, кад су важна општа * Ми ваг шта више молимо за то. У.

питања на дневном реду у политици и законодавству, приређују народни зборови, митин8и (у нас је било неколико пута таких митинга), у којима народ, казује, како мисли да треба решити ово и ово питање, како удесити поједине народне ствари. Такав Један митинг приредише Енглезиу Манчестру у славу Дизраелијеву. Било је око 50,000 слушалаца на томе збору, већином радници из места и околине. Дизраели је развио туна велики говор, расправљајући разна значајна политичкаи друштвена питања, азатимје почео да говори о здравствености овако: „По моме назору је побољшање здравственога стања свакога народа она друштвена задаћа, која треба да се предпостави свима другима, и ваља да је за свакога државника и политичара, које му драго странке најважнија, те је с тога ваља највећом пажњом сусрести. „Добри станови, бистра вода, непокварена храна, чист, свеж ваздух и т. д. То су чињенице, с којима једино можемо постићи удобност и благостање човештва. . . Велим и по други пут, да здравствена питања надмашују важношћу својом сваостала друштвена питања, те их ниједан практичнн државник не сме из вида пустити." »Неки велики научењак, одличан својим бистрим умом обично би говорио, да се у светоме писму увукла ова погрешка: да би изрека мудрогакраља Соломуна: сујета над сујетама, требала овако да глаеи: здравље је нада све. „Не може се доста често и доста одлучно нагласити, да пре свега ваља у обзир узети здравствене околности, ако се ради о могућности и значењу народа. Замислимо себи државу, која је окиБена славомна бојноме пољу, која је поношљива са богаштине својих умотвора, музеја и књижница, у којима синови њезини нагомилаше производе ума свога; у тој држави може бнти да је пуно образованог, ученог и бистрог становништва, али ако се при статистичком бројењу народа њезинога докаже, да се становници умаљују, или ако се само то докаже, да број мушкараца размерно заостаје, онда се може сигурно прорицати, да ће тај народ до скора изгубити са свим хисторичку важност своју и свременом са свимпропасти." „С тога не могу да што важније нагласим и радо би о томе осведочио све поштоване слушаоце своје, да здравственост стоји изнад свију друштвених питања, која ваља да спадају у задабу државничкоме интересу;па не само да сумного важнија, негостраначке размирице, него баш надкриљују и сва остала питања, која својом општом користи обично у слогу доводе разна мњења разних странака. Помислите, да опстанак и важност оведржаве у првом реду зависи о телесној чврстини и развитку незиних становника. Све што се чини за побољшање и учвршћењездравствености, све ће то бити подлога даље могуБности и славе народа нашега."