Глас народа

Тако Дизреали, а мало дана за тим, приликом отварања једне болниде, прозбори лорд Дерби о здравствености овако: „Једва што је једна недеља прошла, какоЈе неки одличан државних разложивши велика и важна политичка и друштвена питања, наноменуо, да здравственост и њезино добро уређење и сретно решење чини главну нодлогу за сретан развитак државничке могућности и важности Енглеске. 11ре тридесет а можда и још нре дванаест година, држали би били политичкога во§у, који би се овако био изразио, да је занешен и претеран, данас пак знаде свако, да у горњој изрени лежи право познавање онога, што је народу од право нужде и у што се велика важност полаже." „То је значајна промена у нашим назорима, н ми ваља да будемо веома. благодарни онима, који нас до тога доведоше. Поједина имена тих заслужних људа не можемо да назначимо, јер су као људи остали ненознати, али њиховој пожртвованости за велику цел и њиховој сједињеној л сложној радњи пошло је за руком, да постигну ту корисну промену у назорвма нашим. И на част лекарскога реда морам навести, да је међу покретачима здравствености велики број лекара био, који док неуморно настојаше, да болнику пруже нужну лекарску помоБ, с друге стране с истим таким напором заступаше науку о здравствености — да је боље и корисније чувати се болести, неголилечитиболеснике." „Овде није место, да се претресају здравствени закони,али морам реЋи, да је од нбдокучивога домашаја, што се попут знанствене здравствености осведочисмо: да нмаде предусретујуБе медицине." „Човек тек не може да докучи, у којој мери завнсн благостање његово од сама себе, обично се зачуди, кад му се каже, да девет десетина болести његових проистичу његовом кривицом, те радије подноси мирним духом неизбежне непогоде и то неким тупим прегоревањем и оне непогоде, које се даду лакопредусрести. — Таково тупо резигнирање означује иразлучује стање изображења човека, те је последица равнодушја и лењости неизображена народа." „Зв штоја то све наглашујем? — јер самосведочен, да ни једна здравствена побољшица не може корисна бити, док народ не појми потпуно и дубоко корист здравствених уредаба. С тога је наука здравствености исто тако корисна и потребна, као штоје корисно, и иотребно њезино уређење и законодавство. Члм народ упозна потребу једне струке, то му законодавство мора што брже следовати у томе; обратно је сваки закон некорисна прИија, док му се не докучи . важност и ваљаност." Свакако је значајно, што оба чувена државника енглесва — иначе по начелу конзервативци — увиђају»да голо политизирте не вреди ништа, ако се <• дчуге стране запуштају Фактори, који народ, на

баш и енглески, сатарити могу. Народ је енглески скоро најнапреднији од свију народа на свету. па ипак имају још вазда да крпаре на себи. А ми жалосна нам мајка, овде у Угарској, нисмо ни за мали прст Енглеза, па колико чини држава, колико сам народ да сачува и подигне здравственост своју? Угледајмо се на Енглезе, и верујте, нама мањим народима једино је још у томе спас; јер на што је трговине, заната, науке, богатства, чему је сав напор иначе, кад пропадамо бројно, кад нас је сданана дан све мање и мање. Чувај здравље своје, као очи у глави! то ваља да нам је лозинка, јер бога ми: дожквиће свет и на нами ону реч: друмови су жељни Срба, — али Срба — кн од горова! —ва—

ЕЗ ПОЉСКЕ ПРИВРЕДЕ. Како заља ђубрити, Угарска је у целој Европи највећа земља, која се бови земљорадњом, било да узмемо простор земље, било број наших ратара. Пстина је, да се у нас одомаћује и трговина и радиност, али ипак велика маса народа везана је за ону земљу, коју обрарује, то му је једино од чега се рани, од куд изгледа коју крајцару. Год. 1871 пребројили су народ, што живи уУгарској и ухваћен је рачун, да нас у овој земљи има 15,171,357 душа, а од отих је нас 5,009,678 који радимо земљу, дакле на стотину људи долази неки 33 ратара, а ти су које газде, које арендаши, које слуге, које надничари. У нас је дакле ратарство врло важна страна привреде, јер не само да нас оно рани хлебом и другим живежом, него ми још извозимо у оне земље, које су од нас у храаи сиромашније, жито, месо, сланину и друге сирове производе. И ипак за дивно чудо нема у целој Европи ни једне земље, где би се људи тако мало бринули о ратарству, као што се ми мало бринемо. Има до душе и у нас појединих напредних газда, има предела, који се одликују својим ваљаним газдинством. Али на жалост, велики број газда у нас не разуме се у газдинству, како би ваљало да се разумева; не брине се ни издалека онолико, колико би требало да се брине, каео ће да унапреди своје газдинство. Ми смо у газдинствуготовоу стотину година натраг од наших суседа на северу и западу, а то је и узрок, да су нам суседи на горој земљи много богатији газдинством од нас, а уњих јеглавно, што се ваљано разуму у газдовању и тто су дурашни у раду. Није оно пријатељ народу, који га хвали у очи, како он је по својим врлинама ваљан и напредан, него је оно народни пријатељ, који му признаје врлине, али му прстом указује и на његове мане, на