Глас народа

његов рдскош, који му открива, од куда му све зло извире и како му се ваља помоБи, те спасти од коначне пропасти. Ми знамо, да, је наш народ и добар и вредан, само кад хоће и да му нема пара у радњи, само кад прегне те ради. Србин је од природе даровит и бистар, али тај богодани дар ваља да развија знањем и умењем. Србин је радин, он је у време жетве прегалац те ради, мислиш прекинуће се од рада, али он није дурагаан у своме раду. он не ради тако сваки дан, него кад ради а оно баш ради, а кад левентује оно баш левентује, нема мере, него је у свему претеран. У томе смо сви једнаки, после најнапрезнијег рада у стању смо пасти у крајњу лењост. Кад смо збринули зимницу што нам треба за својту, а ми мислимо да смо већ готови, те или шушкамо око подрума, или џоњамо по воденицама и сувачама, или се завучемо по ваздан у механу. Ми не знамо да оценимо ону енглеску пословицу, која вели: „време је новац," јер да умемо, ми би време боље ценвли, паметније употребљивали, већма поштовали. Мана је нама, што живимо из руке те у уста, од данас на сутр?., једва гато се састарамо за зиму, па кад приберемо све гато намтреба, гато Пемо са својима јести и пити а нама није ни у крај памети да, помислимо, да }е вигае дана, него кобасица. Ни десети међу нами не ће да помисли, како 5е бити до годнне, гата ће бити с децом док одрасту, гата с нами, док оста- ј римо, гата са нашом удовицом и сирочадма? Мигледамо у будуЕност као Мухамедови синови па мислимо: даће бог, ако бог помогне, биће поможено; гато нам је сурено, од тога не утекосмо! Та то је све депо и красно, али бог не чини вигае чуда за љубав нагау, него помози се сам, па ће ги и бог помоћи, његов благослов не Фали нигде, где је труда и вредноће, Бог благосиља свакога разумног, вредног и штедљивог радина, а куне и бије у главу глупаке и лењштине. Неуморан рад и вредноћа је она чудна снага, што од камена до камена гради палачу, која ствара свакој кући срећу и напредак и за будуће. Вредан и дурашан радин не смеће ни онемаленкости с ума, с којима може да унапреди своју кућу и породицу, он ради и кад је топло и кад је хладно, лети и зими, у пољу на двору, у баштн и у винограду, а тако исто и по кући, тече и гомила, да обезбеди своју чељад, да прискрби и за старе дане. Ео уме добро да газдује са својим временом, тај ће за цело добро газдовати и с новцем, јер време и новац, то су два брата рођена. Ако је у нашем народу много синова, који уму као гато ваља да газдују временом и новцем, ако то узна и узуме, онда ћемо се материјално дићи и оснажити. Народ се састоји из појединаца, као сноп из прућа. Ако је сваки поједини снажан и богат, онда је

снажаи и богат цео народ, а кад осиромаше и посрну сви поједини, онда лаху ноћ народе! А добро ваља запамтити: што је данзс глупо и тупо, то робује ту^ем господару, опада и пропада, сзмо паметни и изображени људи и народи напредују. Давно је речено: без алата нема ни заната. За добро и разумно газдинство најбољнје алат: кад се човек разумева у газдинству. Шта се, хајде ми реци, зна а да се није учило? Ми смо мало чудни људи. Ми знамо да човек не може бити ни ковач, ни чизмар, ни казанџија ни ћурчија, ако није учио тај занат, а никоме и не пада на ум, да учи да буде газда. А и газдинство је наука и вештина, и то је тежак и мучан занат, ако хоћемо да смо у њему напредни, оно богме ни издалека није доста да знамо онолико, колико нам је и отац знао, гато газдујемо онако исто, као гато нам газдују комшије, него треба да читамо добре и поучне књиге и листове о газдинству. Нико се није научен родио, ниЈе срамота учити ни под старост онј, што је човек пропустио да научи у младости, јерсе зна, да се човек учи док год је жив. Знам да ћега ми рећи: Нди ми с учењем, нисам Ја више |ш, да гатим књиге и букваре! Полако пригако мој! Не мислим ни ја, да си ти штицарац, аа да с књигом лежеш и с књигом устајеш. Ал реци ми по души, би л' ти шкодило, да онако недељом по подне, кад си рдхат и доколан, или кад удари киша, па не можеш на рад, узмеш књигу у руке, те да мало читаш? На виш тако читајући газдинске књиге и листове, набраћеш себи газдинска знања. У глздинству је једна од најважнији ствари |>убрење, оно је душа свакоме добром газдинсгву и за то не замери, што ћемо ти ево у овим редовима да приберемо, шта веле добре газде о ђубрењу, кодико вреди рубре у газдинству, како се паметно 5убри, како се разликуЈу поЈеднне врсте руорета, како се готови рубре, како се рубре поља и њиве, да буде отуд користи газдинству. Не богате се људн само златом и сребром, има их који су се обогатили н рубретом, те су данас богатиЈИ и нанреднији, него оне газде, које су преко рамена иогледале на ђубре, нити су мислиле, да и на ђубрету расти злато — и богатство. Ако се обазремо по разним пределима Угарске, оно ћемо се уверити, да је мало места, где газде уму да цене, шта вреди Јјубре, још Је мање места, где иоједине газде знају, да Је $убре за свакога ратара големо благо, које ваља прикунљати, обраривати, гомилати и наметно употребљивати. Имаде у нас големих предела, где се газде ратоеиљају рубрета, имаде села и вароши, из којих се извози ђубре на грдне хрпе и гомиле ван месга; имаде где га поклањају ономе, којн ће битн такодобар, да га на својии колима извезе из авлије или из