Глас народа

кошаре, еамо да није на путу; имаде места где ложе ђубретом ватру у видугањева, а земља што нам даде то Јубре, остаје без њега. Еад бих то приповедао каквоме странцу, да у нас има људи, који би му још захвалили, кад их курталише Јубрета, тај ми не би веровао, осудио би нас да смо људи незналице, кад немилице поклањамо оно, што други паметни свет купује заскупе новце. Немачки, енглески, холандски, белгијски, Француски газда, који купује Јубре на центу по 20—30 н. те плаБа за кола Јубрета 4—6 Фор. не би могао да појми, како ми 1ју(>ре не узимљемо ни подашто, како га распачавамо или ложимо. Има страних газда, који на 700 ланаца земље троше по 10,000 Фор. годишње на ђубрење, који за 300 данаца издају по 8000 Фр. на ђубре, те поправљају своје њиве. Онај страни газда, који купи себи Јубре по друмови; који по касарнама плаБа скупу аренду за коњско 5убре, К °Ј И иде с колима на 3—4 сахата далеко по ђубре; који шиље своје ла^е на хиљаде миља далеко, да му довозе гуано (тичије Јубре) кости, олајне погаче и друго 9убре — тај би се чудио и и крсто нашем послу. Питао би нас: Та по богу људи, зар сте се обезумили, ил не хајете, ил не знате? Еад би запитао наше газде у потисју, они биму одговорили: А наштонами ђубре, кад наша земља и онако прти по 10—15 зрна. Па и онде где не прти на 10—15 зрна, рекли би му: Није ми ни отац §У (>рио, па је живио, живиЕуи ја, а да не ЈубримЈ Неки би опет рекли: А наштомени |>убре,кадја немам њива, само ово мало диваде, баште и виноградца, шта бих ја с ^убретом? А на шло би се и таки мудрица, који би рекли: Та ми знамо да нам је земља изнурена и уморна, да јој не би шкодило, да се мало прихвати снагом али шта Еемо, немамо дрва за ложење, дрво је скупо — а сиромах човек ложи ма и гањевима, јер су му при руци. Ал на ово ево и ми да речемо коју реч. Нема бурета, које би било неисцрпимо, где се црпи ту се и исцрпи; нема блага које се не потроши ако се не домеЕе — тако исто нема ни богате земље, која не ће клонути снагом, ако се из године у годину троши у снази, ако се из ње вади а не улаже, ако јој цедимо животну снагу, а не старамо се како Ее опет доћи на снагу. Нма у нас тушта њива, за које су нам дедови наши мислили, да Ее рарати и пртити, док је света и века, а ево не прође ни један век, а оне нам зврје као прљуше — јер никоме не паде, на ум да их ђубрењем поправи и дотера, да им врати оно што је из њих исисао. Има и у страних народа таких предела, који су рере били обилати, а сада су исцерени до зла бога.

Ено острва Сицилије, што је била Римљанима што нами Банат и Бачка, а сада увози све своје жито са стране. И опет кажем, што се троши то се и потроши, ништа не траједо века. С тога ваља наше потисје које даје 10—15 зрна, да сматрамо као главнину, коју нам је бог дао, да јој уживамо камату, али главно треба ипак да сачувамо својим унуцима. Онима, који веле да немају њива, него само ливаде и винограде, велимо ми, нека само покушају те нека зими на^убре своје ливаде и винограде, нек Еубрењем дотерају своје баште и бостдне, те Ее се уверити, да Ее им двојином и тројином више понети. А онима, који правеод ^убрења гањеве, те ложе њиме ватру, велимо, нек то Тјубре, на место што ода њ праве гањеве, извезу на своје њиве, па Ее им више родити а из тог сувишка могу онда куповати дрва за горење, — то Ее бити и боље и паметније. Још к томе нека ограде своју баштину багрењем, нека саде дрва по путовима, па Ее имати доста горива, те не Ее на своју штету и срамоту горети оно, што остали свет сматра као највеЕе благо за свакога разуМНОГа газду. (Наставиће се.)

И 8 ДРЖРОДЕ. 0 слободној вољи. (Свршетак) Иа кад тако читави народи по карактеру и повесници својој зависе од спољашних одношаја природе и унутрашњих друштва, онда је човек исто тако продукт, сума спољашњих и унутрашњих природних уплива, не само телесно и морално, него баш и у сваком тренуту делања свога. То делање његово зависи пре свега од читаве душевне особности његове. Е па шта је и та душевна особност човека друго, до нуждан продукт уро^ених телесних и душевних дарова, у свези с васпитањем, поуком, примером, чином, имањем, сполом, народношЕу, климом, земљом, временом и т. д. Човек се мора подвргавати ономе истом закону, коме се подвргава биље и животиња. Еао што биљка у своме биЕу, величини, облику и лепоти зависи од оне земље у којој се укоренила, као што је животиња мала иливелика, питома иди дивја, лепа или гадна према спољашним околностима, у којима је одрасла: исто је тако и човек телесно и душевно продукт таких спољашњих околности, случајева и прилика, те по томе није оно по духу независно, по избору слободно створење, као што га моралисте и философи обично описују. Један је на прилику „доброжелателан", насваком кораку огледа му се та карактерна црта; благ је, доброЕудан је, свакога воле и штује, а он ужива УЈгоме наклону карактера свога. Други је опет здраво савестан; ма како му било, он Ее ти најтачније учинити дужност своју, аако му је баш немогуЕно, он