Глас народа
ГОДИНА IV.
ке. Још стари грчки нисац Аристотео знао је, да снег на Адлима.којасунајвшпабрдау Јевропи, кад кад поцрвени. Та црвена боја иостане из небуха, врхове Алапа покрије алга (жабокречина); а мале животињице ждеру ову биљку. Капетан Рос видео је на предгорју Јорковом 600 стопа високе, 8 миља дуге стене црвеном бојом обојадисане, а то су: кармин-стене; на многим местима био је снег црвен 10 до 12 стопа у дубљину. Путници, који путују но хладним пределима, веле, да има зелена снега. У желудцу човечјем налази ее гљива једна, које више нигде нема; и на кожи дечијојима читава кора од гљива. исто и у плуПу животин,' ском или тамо, где има што за врење. У устима, на зубима најчистијих људи заостане јело, из кога се прави нлесан и вибријони. Ово посматрање је још занимљивије, кад сеузме са друге стране. Знамо, да сваки живи створ треба топлоте, која припомаже , да се ирави, да постаје материја, градиво, из којега се ствар састоји. За то је у жарком појасу земаљском све бујно и горостасно, за то су тамо и биљке и животиње тако велике. 'Го све топлота ради. У Америци на обалама реке Жагдалене има тако велика цвећа. да га инђијска деца на глави у место кане носе; а у Бразилији (у Америци) има тако велика цвећа, да у чашици од цвета, која има 6 сгопа у дужину, може Шфијанац да се преко реке превезе. Један лист талипот-урме на Цеилону у Азији, која је 200 стоиа висока, имасвојих 18 стопа у дужину и у његовом хладу има.ју 20 људи места. Иа како су бујне биљке, ко1е су још даље на ЈУ Г У • И у нашим е.такленим баштама нарасте бамбустрска за пола палца у сахату; алоје за неколико месеци добије цвет, који је 20 до 30 стопа висок. У хладним земљама има других, а у топлим опет других биљака. Што се иде вишеод севера или од југа к екватору, равнатељу, оној линији, што иде по средсреде земље, то ћеш наћи веће ибујније биљке. И то бива малоно мало. Што је топлија земља све веће биљке. У горовитим нределима, особито у оним где има великих гора, ту ћеш наћи на подножију горе друге биљке, а што се
Р Е П А Т А 5 Г ове жарке дане једва чека човек да сунце седне и наступи тамна ноћ, па излази на поље на хладовину, те се одмара од трудног посла седењем, од дневне запаре ноћном, хладовином. Пријатељски разговор му је добро дошао, пријатно вече разга-
више уз брдо нењао будеш. то ћеш све друкчије биљке налазити. На подножју ћеш налазити биљке топлијих, а што више горе, то ћеш наилазити на биљке хладнијих земаља. У Андима. брдима у Америци леже поднебља свију нојасева једно на другим, а то ће рећи: на иодножју Анада супроизводи топла, а све више су производи хладна појаса. На подножјурасту палме и банане, заовим долазе панрати и смокве, носле мирте и ловори, за овима лисната,увекзеленадрва, јевропска лисната дрва, јел#, алпске руже, алпске биљке, најпосле маховине. Ова висока брда су на врховима и снегом посривена. У хладним пределима ночиње овај снег, снежна граница ниже. У топлим пределима је топлије, па се снег лакше топи, тестога је снежна граница т. ј. линија где почиње снег виша.УАлпима тек у висини од 8500 стопа има снега. На северном капу (предгорју, то је гора која улази у море) већ у висину од 2200 има снега. На северном обронку Хималаје (горе у Азији, која је највише брдоу целом свету) мораш се пењати 18,700 стопа, пак ћеш тек онда доћи до снежне границе. Осим топлоте нужна је створовима и светлост. У жарким земљама има и на земљи шумској малених биљака. То је у оним шумама, које се нису никад секле, од како је света и века. Немци зову те шуме ХЈпуаМ, а ми би могли казати: шуме од искони. У северној Немачкој не засађују на њиви дрва, јер сенка им сиета сазревању хране. Али на далеком северу сазрева летња храна с тога што је дан дужи за девет недеља, а код нас треба од оног доба, кад се носеје па до жетве три до четитири месеца. Но и створови природни кадри су да светлости и топлоте произведу. Светлеће бубе у Бразилији лете ноћу и светле као саећице, а кад удариш по води морској, то животињице но имену зракари издајуизсебечас зелену, час модру, а час црвену светлост. То се примећује и код биљака. Има биљакакоје су до 25 степена топлије од ваздуха. што је около њих. Имабиљакз., које издајуод себе светлост. (Свршиће ее.) 3 В Е 3 Д А. љује га, па то звездано небо привлачи клонуду главу да горе гледа, у бескрајност. У свакој звезди гледа овај ово, онај оно; болно мајчино срце држи. да треперење једне звезде, коју она свако вече гледа, ништ' друго не значи до чежњу њези-