Глас народа

БРОЈ 28.

Г Л А С Н А Р 0 Д А."

ГОДИНА 1\.

Да грех није у јелу, томе нас учи и сб . Августин, један од најиаображенијих светих отаца. „Ти си ме, вели он, добри оче! научио: „Чистоме је све чисго". Даље: „Сва твоја створења добра су и нншта није на одметисве намваља сблагодаршшђу примити". Даље: „Јело нас не препоручује Вогу". Даље: „Нека нико не суди по јелуи нићу". Најпосле: „Ко једе, нек не нрезире оног, ко не једе н ко не једе, нек не осуђује оног, ко једе". 'Го сам ја учио. Не бојим се ја од нечистоЕе јела, веБ од нечистоће* иоаселања. Ја знам да ,је Ноју слободно било свакојаке рибе јеети, које су за јело, да се Илија с месом хранио и да се Јован, који је за чудо уздржљив био, од животињског јела т. ј. од скакаваца није оскрнавио. На иротив знам, да је Исава жеља за сочивом нреварила, да је Давид због жеље за водом сам себе казнио ида нашГоснод није био кушан месом, већ хлебоч. Народ у нустињи није за то заслужио казну, нгто је месо хтео јести, веЕ за то, што је из жел>е за месом на Бога роптао". Из речи нашег Спаситеља и св. Августина видели смо дакле, да никакво јело не може нам душу огрешити. То неиобитно стоји. па ма многима и не ишлоу рачун, Сад да видимо, какав је то пост, што Вог од нас иште. Исаија, највеПи нророк јеврејског народа не зна за пост, који би се у уздржавању од мрсаих јела састојао. По њему је сам Вогове речи рекао: „Таки ли је пост који избрах, да човек мучи душу своју један дан? да савија главу своју као сита и да иростире пода се врећу своју и пенео ? То ли ћеш звати пост и дан Богу угодан? А ниједи ово пост јпто избрах: да развежеш свезе безбожности, да раздрешиш ремење од бремена, да отнустиш потлачене и да изломите сваки јарам? Није ли (то пост): да преламаш хлеб свој гладноме и сиромахе нрогнане да уведеш у кућу? Кад видиш гола, да га оденеш и да се не кријеш од свога тела." (58, 5—8.) Тако схвата пост и Јустин мученик. у евом разговору с ТриФуном Чивутином навађа он наве-

дене Исаијине речи и ве.хи: „Паучите сенабљудавати прави Божји ност, као што Исаија вели, аке хоћете да Богу угодите." ('21. 1Г>.) Такав пост препоручује нам и св. Хермије настир. „Овојенрави пост", вели он: Ништа немој у животу неираво чинити, већ чистим срцем служи Вогу, чувајући његове заповести, испуњавајући његову вољу и не хранећи штетне жеље у срцу своме. Веруј Господу, да ће те он хранити, ако тоушчпниш, његов страхузимаш и од сваког рђавог дела уздржиш се. То је велики и Богу угодаи ност". (V. 1.) На истакнуто питање: „Желишли дати кажем: како ти ваља постити"? одговара св. ћирило, епископ Александријски ово: „Чувај се од сваког греха, не злоби, не опијај се, чувај се од р1)авн.\ разговора и угуши зле номисли. Такав је ност Вогу нријатан. А уздржавати се одјела, која јеБогљудма на уживање дао и то чинити с онима, који су Христа распели, не може бити Богу угодно. Фарисејима, који су се некада на Господа гњевили што није својим ученицима зановедио да посте одговорио је (Господ): „Не могу синови женикови иостити, догод је с њима женик". Они дакле нека посте, који су изгубили женика. Жи пак, с којима је женик, не можемо постити." (На књ. Јевит гл. 10) Да нас „јело непреиоручује Богу" то исповеда с Апостолом Павлом и славни руски архиепископ Нлатон и вели да„ избор јела није тако важан да би се у њему наше сиасење саетојало." (Бес. 8 том 10.) Најпосле да чујемо, како наше црквене књиге прави пост онисују! Једна иесма, која се у ионедељник прве недеље часног носта поји, овако гласи „Носгимо иост Госиоду угодни; нрави је ност: бегање од зла, уздржавање језика, напуштање срдње, избегавање страсти оговарања, лажи, вероломства: ето то је иост прави и угодни". Треба ли нам још више да сазнамо, како нам ваља постити? (НастаЕиће се.)

КАКО СЕ ШИРБ 110 ЗЕМЉИ БШБКЕ И ЖИВ0ТШБЕ?

Природа се сама брине, како да јој се нроизводи њени: минерали, биљке и животње но земљи рашире. Сврака на Цеилону (Цеилон јеада у Азији), голубовинаБанди(ада уАзији) разносе семе циметдрвета и мускат-ораха. Свакисунчани зрачакпуни ваздух малим телесима, у којима је клицабудућег живота. Ветрови подижу прашину, у којој имаклица од биљака н животиња тако малених, да се не-

могу оком видети, иреносећи их преко сува иводе с једног краја света на други. Доказало се, да је у прашини, која је у Лиону (у Француској) пала, бико инфузорија (маљеница, што су тако мале животиње, да се не виде,) које су чак из Африке донесене. На крововима и кулама Берлина, главне вароши и нрестонице нруске краљевине, налазе се биљчице, које су ветрови донели из јужне Амери-

319

*