Глас народа

БРОЈ 28.

„Г I А С Н А Р 0 Д А."

ГОДША IV,

чисте воде. Кад пак једемо слана јела, онда од оте растворене соли иостане течност у желуцу гушБа него срв. Густа та течност не може из же| луца да пређе у крв, него на против водени саставци из крви продру у желудац. Слана јела но томе узимају из крви водене саставке, а чим ноI несгане воде у крви. осетимо одмах тиме, што жеднимо. Кад осетимо жеђ, онда нам природа говори својим језиком: „Крв хоће воде!" Кожа онога, који се купа, раставља једно од друго две течности. У нутри у телу струји испод покожице без престанка крв у небројеним сићуј шнр жилицама; с ноља свуд око тела је вода. Крв с једне стране коже, вода с друге стране, па чим крв и вода нису једнако густе, одмах мора да настане размена међу њима. До тога само стоји, у каквој се води купамо, ! Крв је само у двадесетину тежа од чисте воде. а разлика та ннје баш голема; али при томе ваља узети и то на ум, да та разлика стоји у тој мери само онда, кадкрвивода нису једнако топле. Крв је узетау обичној топлоти, а вода кадје најгушПа, а то мало тонлија, него штоје, кад ћеночети да се мрзне. Кад се купамо у млакој води, онда је разлика много већа, јер вода, што је топлија, то је и лакша. Кадсе пак у хладној води купамо, онда нам се за час и крв мало расхлади, те постане гушКа, па онет разлика оиа иста остане. Но томе кад се купамо у чистој води, н. пр. у реци, онда вода кроз кожу уђе у крв. У чистој води не жеднимо, баш за то, што нам се крв с ноља налмји водом, па није потребно, да узимамо воде | ош и нз нутра у тело. Кад дуже времена останемо | у води, онда крв толико упије воде, да једаи део ј ; ј од тога мора мокраћом да изиде на поље из тела. Сасма је друкчије, кад се купамо у течности, која је гушћа од наше крви; онда нам вода изкрви пробије на поље из тела. Тако што бива у сланој ; води, н. пр. у мору. Домаћице. које соле месо, морале су опазити, како се но кратком времену сталожи крвава течност на дно суда, у коме се налази осољено месо. Кад се посоли месо, онда се свугде око меса направи слој слане воде. Слана та водајегушћа, па уније у себе ону лакшу течност из меса, то после капље н сталожи се на дну суда. Купали се ми ма где, само ако вода није на длаку толико густа, колико и крв (а то тако рећи никад не бива), то ће бити размене: или ће вода из крви излазити на иоље, или ће вода, у којој се купамо, улазити у крв. Кад би нам само до тога стало било, да водене течности унесемо утело или избацимо из тела,то

бисмо онда лакше могли постићи тиме, што бисмо пили воде или што бисмо жеднели. За нас није главно та вода, која улази у тело или излази из тела, него то, што се купањем кожа оснажи, те може по том лакше и боље да врши свој посао. Нашом кожом владају исти они закони, који владају кожном кесом, у којој се налазикаква течност и коју смо турили у другу коју течност. Само што наша кожа није само проста кожна кеса, него је живи нрибор, који и носле дражи наставља свој рад. Кад изађемо из воде, онда нам кожа буде не само чиотија, него и свежија, те куд и камо боље настави свој посао, кад из воде уђемо опет у ваздух, да се купамо. Али вода не чини само тога, него нам освежи и крв и живце, па тиме и цело тело. При томе игра велику улогу једно евојство у живој нрироди, које се каже „етпор." Свако живо тело има то својство, да кад га с нољапритискујемо,то изнутра осећамонеки отнор. Тај отпор можемо опазити у више нрилика у обичноме животу. Кад притиснемо на нример нрстом кожу на нашем телу, то ће нод отим нритиском нестати крви са онога места, где нам је нрст; место Ке то постати бледо. Дигнемо ли прст са тога места, то не само да ће нојурити крв тамо, као што јепре притиска било, него још сила бујнијеиснажније, те ће то место бити у толико црвеније, у колико је од пре побледело. Кад таремо који деотела, можемо за час растерати крв из тога дела. Ако носле и даље таремо илиако само мало нрестанемо трти, то ће с места настати отпор; крв силније нојури тамо, од куда је потиснута. Далеко би нас одвело, кад бисмо стали још и даљеразлагативажну ту нојаву животпе делатности. Не зна се још ноуздано, који делови играју при томе отпору главну улогу, да ли крв или живци, или тај отнор ностаје из тога, што су платна од крвних жилица еластична, па се опруже одмах, чим нопусти притисак. Свак зна, кад у зиму изађемо на хладни ваздух, да с почетка нобледимо и да нам цело тело мине језа. Чим ирва хладноПа захвати кожу, крв из коже појури у нутра у тело, у унутарње приборе. Крећемо ли се по том нагло у хладном ваздуху, то ће се одмах исто тако брзо напунити жилице крвљу, особито на оним местима. која нису заклоњеиа, те их хладан ваздух може да захвати са свију страна, као што је: нос, којијеуз тојош и из нутра отворен, уши и образи. Кад видимо такво лице, које је од хладнопе поцрненело, с>је је