Глас народа

244

БРОЈ 81.

„Г Л А С Н А Р 0 Д А."

ГОДИЕА IV,

Ннје ли Мојсије имао жену, иа ипакјекамен отворио, сБогом говорио и божји гљев уздржао. Није лн и Аврам жену имао и отац многим народима Гшо ? — Шта ли ћемо рећи о Петру, темељу цркве ? ]Нта стоји о њему ? „Дође Исус пуиици Петровој, која је у грозници лежала." А где је нуница, ту је и жена, а где је жена, ту је и брак. Шта ли да кажемо о Филипу? Није ли имао четири кћери, а где су четири кКери, ту је и жена и брак. Шта .ш да речемо о Христу ? Он је истина од девојке, но дошао је на свадбу и дар је донео — учеЕи нас тиме, да ее не гнушавамо брака, но да мрзимо блуд." После тих Здатоустових речи свакако ће и најправославнији Србин признати, да се брак са с епискоиским достојанством нотпуно слаже и да ле може бити препона за получење еписконског звања. Јер нико не ће јамачно тако мало увиђавносги имати, да тврди, да оно једном нашем енископу не приличн, што је приличило једном Авраму, Мојсију и Исаији, што је приличило једном Нетру, Филииу и другим аиостолима. Но да узмемо сад у претрес разлоге, које браниоци монаштва еиископског наводе! Покојни романски митрополит Шагуна рекао је у свом црквеном праву 153. ово: „Ако је у старим временима и слободно било епископу, да у браку живи и ако пети аностолски канон налаже, да епискон, презвитер и ђакон не сме своју жену под изветом побожности од себе отерати; ако би је пак отерао, даседигнеса звања, и ако јенеби натраг нримио. да се са звања збаци, — то инак видимо, да се још из времена првог васељенског сабора обичај увео, да епископ нежењен или удов мора бити." Не имајуПи дакле куд испред истине, признаје Шагуна, да су у старим временима владике ожењени људи бивали. Ми с наше стране имамо томе само још то да придодамо, да је свети Атанасије велики крајем прве половине четвртог века тешке муке имао, док је по неког заслужног калуђера приволео, да се епископског звања прими. Како је у првим вековима хришћанским одвећ редак био калуђер-епископ, то се види из Атанасијевог нисма, које је неком калуђеру Драконтију писао и где ове речи читамо: „Нека ти монаси за препону неслуже, као да ћеш ти сам од монаха посвећен бити", — „Можеш ти и као еиископ гладовати и жеђовати". (гл. 8. !).) Даље признаје Шагуна, да пети апостолски канон налаже, да епискон мора у браку живети, иначе губи своје звање. Но кад то необориво стоји. онда нам не иде у главу, како могу и смеју епископи данас у девичанству живеги. Јер

што се од првог васељенског сабора противан обичај почео уводити, то по нашој намети не може служнти за разлог, да се обичај првенствујуће цркве и аностолски канон под купус баци. Та од кога се доводи тај обичај, па и сам канон? Наравно од самих апостола, који су их мановењем самог светог Духа увели и донели. Кад иак то стоји, .онда је са свим јасно, да је сваки други касније уведени обичај по све неуместан, и да не може бити израз оног светог Духа. који је преко ап. Павла рекао, да „епископ мора бити једне жене муж" и под чијим су упливом апостоли поменути канон донели. Или ћемо зар тврдити, да је свети Дух, као на прилику слаб човек, касније своје мњење променио и предомислио се? Свето писмо за нас је у нрвом реду меродавно, а где оно ништа пе наређује, ту је меродаван обичај првих хришћанских времена. Тако је рекао свети Августин: „У стварма, где свето иисмо ништа извесно није утврдидо, обичај народа божјег или установе старих имају за закон важити." (Писмо об. на Казулана.) Но да епискон ваља у браку да живи, то не само да је био обичај народа божјег и установа старих, но то налаже и само свето нисмо. И неки људи ипак могу да бране монаштво епископа! Коме да не падну овде на памет оне укорне речи нашег Снаситеља: „И укидосте зановед божју за предање ваше!" Романски митрополит рекао је даље: „На шестом васељенском сабору налаже се, да ожењени свештеници не могу више нрвосвешгеници бити — и да у источној цркви нико не може бити епискои ко није из калуђерског реда." То не стоји. Чизман, нроФесор на бечком универзитету, који се у тим стварма много боље разбира, рекао је у „брачном праву источне цркве": „Неко нреимућство или искључивост калуђерског сталежа у том обзиру никакав црквени закон нити је изрекао, нити је у оиште означио." (1ГГ. 464.) То потврђују и ове речи из руског повременог листа „Православног Собесједника" : „Бшо лиположителвное правило избиратг и поставллта в г в еписк01ш исклшчително монаховЂ? Итг : ни вг первне в^ка, ни вх поздн^ишее времанебБгло ноложено такого правила." (1863. Аир г ]Јлв 470.) Нема дакле оног црквеног закона, који би налагао, да се епископи из калуђерског реда бирају. Е па за што да епископ мора бити калуђер, а не ожењен свештеник? На то питање одговара Шагуна ово: 1. Што епископ, по што се на највишем ступњу свештенства налази, ваља у добрим делима да буде савршен, а понаособ у „целомудрију". 2.1Нто се дога-