Глас народа

БРОЈ 32. „Г Л А С Н

ј и кад се свеће опет запалише, наре се дуванкеса | опет на столу. Наши стари лепу нам поуку дају у овим пословицама: „боље да тебе деца моле, него ти децу" и „родитељи нек узде из руку не дају, докле год трају." Но један богат грговац обратно је радио и поделио је свеколико своје имање међу две своје I удате кћери тако, да га свака по ио године редом све до његове смрти храни и издржава. Но није дуго време потрајало, а он се на своју велику жалост увери, да је и једној и другој кћери већ досадан постао. Шта сад да ради? Он се учини, као да није опазио њину хладнокрвност према себи и ногоди ба вка за себе стан. На срећу имао је једног богатог нријатеља, с ким је све углавио, како да се из те невоље гппчупа. Пријатељ му позајми 10.000 Фор. и он позове сутра данкћери и зетове на ручак. Тек што су ручали, а ето и пријатеља у собу с молбом, да мустарац, акојеикако могуће, 10.000 $ор. на који дан позајми. Не десет, но ако и више хоће, одговори стари и оде у другу собу и донесе му поискану своту. Кћери, кад видеше, 1 да им отац још толико новца има на један пут се променише! Ие хтедоше ни но што донустити, да у ново покфеном стану и даље остане и отимаху се, која ће га пре у своју кућу примити. И тако је отац лепо и угодно више година поживео. После његове смрти отворе кћери с највећим нестрпљењем његов сандук, на место жељених хиљада, нару у њему пасмо овог садржаја: Ја сам морао од милости мојих кћери живети и био би покрај те милости за цело од глади умр'о, да се нисам досетио и наду им дао, да ће после моје смрти опет велико благо наследити. За то, кћери моје! ја вам саветујем, да вашеимање за живота деци не дајете, да сеи вама це би оно догодило,што се мени хтело догодити. Ј рату против ВелФа,, брата Хенрика гордог, херцега баварског, освоји Еонрад П1. краљ немачки варош Вајнзбер и дозволи женама и девојкама, да свака са собом оно из вароши ионесе, што на леђима може носити. Но како женама ништа није могло бити драгоценије од њиних мужева, а девојкама оиет ништа драже од момака, паднуједне и друге на ту мисао, да им сад ништа друго не треба чинити, но да свака по једног свог суграђанина на ле|>а узме и из вароши изнесе. Што смислише, то и учинише. Краљ им није то бранио и слатко се смејао, гледајући, како су се многе госпе и госпо!;ице нод својим теретом поводиле. Еод старих Јевреја уживала је жена много већу слободу, него код других старих народа, но опет | није била у свему равноправна с мужем. Њој н. пр. није дозвољено било, да остави мужа, па ма како

А Р 0 Д А" Г0ДИНА П .

довољних разлога имала; мужу на против слободно је било, да жену од себе отера, ако ју је избегенисао, изгустирао, што је какво срамотно дело учинила. Иод тим срамотним делом разумевалаје школа Хилелова сваку неповољну ствар, не изузимајући баш нисамуу кујни учињену погрешку. Тако, је ли само јело пресолила или је њеном непажњом јело загорело, могао ју је муж од себе отерати Да! то ]е могао учинити „за сваку кривицу". (Мат 10,9.) На основу тог закона до!)е један Чивутин са својом женом у град Сидон светптеиику Симеону и рекне му: Велики учитељу! ја живим с овом женом већ пуних десет година у највећој љубави; но ја на жалост немам с њоме од срца порода и за то сам рад, да је од себе отиустим и с другом у брак да стуним. Жена сиротица порумепе сад од стида и срамоте и горке сузе нолете јој из лепих очију. Тај жалосни призор иотресе срце мужевљево и он је тешио овим речма: „Не нлачи моја драга! узми што хоћеш из куће, ионеси, што ти је најмилије, само немој да се тако тужна и невесела у родитељски дом враћаш!" — Жена му на то ништа није одговорила, но ћутала је и плакала и жалосно је на судију ногледала. „Поштоватељу закона, рекне најпосле свештеник мужу, кад си с овом твојом женом у брак ступио, је ли да си озда весеље држао?" „Јесам, ито велико весеље," одговоримуж. „Е кад је тако" настави свештеник, „а оно ваља да и сада приредиш весеље, кад се с њоме растајеш." На то се муж и жена удаље. Част се прпреди и весеље отпочне. Жена је све удесила, како ју је свештеник научио. Пријатељи нију и муж је расположен и весео, чашу за чашом исиражњује и најпослв надне у дубоки сан. Тек што се гости разиђоше, а жена позове робиње и са свим пажљиво и лагано однесевином успаваног мужа у кућу његовог таста. Еад око по ноћи, а муж се пробуди и зачуђен почне питати: где је сад?икако је ону ту кућу дошао? „Љубазни мужу! одговори жена тихим гласом, а зар ти ниси мени у присуству нашег великог учитеља рекао: Узми, што хоћеш, што за најдрагоценије држиш и иди родитељима својим? А зар ти ниси у нашем дому мени најдрагоценији? II можеш ли се срдити, што сам оно узела, што си ми онако радо допустио?" Муж убе1јен том добротом, загрли своју женуи вреде сузе покајања, које му низ образе потекоше, дадоше жени уверења, да је не ће од себе отпустити. Тај поступак мужевљев допадне се небесном творцу и он им на скоро даде давно жељеног од срца порода. Великом Фридерику, краљу пруском, скрха се точак на колима у једном сеоцуида не би на со-