Глас народа
317
г
ВРОЈ 40.
„Г Л А С Н А 1' 0 Д А."
Б Е Л Е Ш К Е.
ГОДИНА IV.
Чешање крава чешагијом изумели су Немци; (.: !авени имају на торииама соју о коју се краве чешу. Но сад су и Немци ударили натраг ивеле, да краве није добро чешагијом чешати, јер сок онда враИа се на спољашњу страну тела и чини да млека мање буде. Но ииак. веле Немци, треба чистити крави виме и реи, и ако је које укаљано треба га врућом водом опрати. Али, као што згодно иримећује лист Буњевачка и Шокачка вила, из кога ове белешке извадисмо, како би на ово доснеле оне лење станарице, које недоспеду ни своју малену децу да оперу, него је у гаду оставе но више дана. Кромпир за пи^у марви или израну свиња да се више година задржи, да се неноквари треба скувати, ископати јаму и ако је могуће поставити је даскама ако не оно са сламомиутој јамикромпир тако угазити као што се купус гази, иа ]аму сламом и земљом тако затрпати да у њу неможе киша пробити. ПД зоља се грож1је и зреловоће, које ове нај-
већма кваре, овако сачувати може: Узми 1 Фунту зобена брашна, по Фунте Фарина (!аппсискег) нгто можеш добити у трговинама и четир лота у нрах стучена црнога папрата. То помешај и мети на дашчице а овепод воћке или чокоће.Зољеће навалити на ту смесу и отроваће се, а друге ће се иоплашити од својих мртвих другарица и нобеће од тога места. Зеље је боже семеном него расадом садити и то с тога што се зеље на месту де је поникло сигурније развија више снаге уграби а и хрђаво време боље издржи, а осим тога ако иоФајш , ношто се повише зрна мете, може се најздравије зеље задржати а шанадно исчупати. За то особито се нрепоручује купус, кељ, келераба, карфиол салата и т д. Има баштована људи, који су то нокушавали, но не би згорег било кад би свако у мањем једне године покушао и расадом и овако зеље сејати па, ако ово боље буде, овога се ирихватити. ПОНОС СРПКИЊЕ ДЕВОЈКЕ ПРИПОВЕТКА написао Панта Поповић. (Свршет.чк.)
Беше то једне недеље ускршњега ностапосле нодне. .Таворово је село православио, у ност ни у крчми а камо ли на иијацинесме свирац свирати. Ни у Фрулу неусуђује се ниједанмомак дазадуне. Могло би се коло и без свирца играти, у горњој крајиии то обичио и бина. али не доликује уз иост коло играти, те тако су момци и девојке јаворовачке искуниле се код крста на састанак и разговор. Девојке редом ухватиле се, другарица једна до друге уколо, и стоје, а момци угомилицама мањим око кола гледе девојке. Ј колу беху и две гошће, тако лепе, да би могле уз Љубицу Милинкову стати. И Љубица Је у колу и стоји баш наспрам гошћама. Гошће су заиста лене. Али што су те гошће лепе, неби опет тако лепе биле да немају брата на женидбу. И брат је дошао с њима и ено гаде стојећи за дери сестрама иита домаћина, код кога је гост, за Љубицу Милинкову. Девојке које точуше, почеше шапутати: Тај не нита за бадава. Али је ди и стао когод код кола а да не запита за Љубицу Милинкову? Не постаја дуго, а колу приПоше и кћери господара Јове. Н>их допрати млад неки господин, друг господина Стеве. Господина Стеве небеше дома. те му се саме сестре са гостом провађаху.
На селу старији нобл свет мушки, кад хоће да се ирође, иде у крчму на вино а млад нобл свет иде до кола. Девојке нросте радо узму Фрајле и ћиФте на миидрос. Али госнодар Јова је страшна звер у Јаворову, нијесешалити са његови ћери, а опет онај млади Господин леп је тако, да му баш немаш шта замерити. ћери дакле господар Јове могле су са господином гостом мирно колу близу доћи. Госнодин гост одмах је оназио Љубицу Милинкову. II ко не би лабуда међ гаврани оназио, — Заиста лепота, примети он. Брат Стева има шта и волети! — Кад нема руже, онда је добар и трндофил. У Јаворову воле наш госнодин брат Љубицу; у Пешти не би јој дао ни ципеле, да му чисти. Он је кавалир, па што већу лудорију начини тим је интересантнији (важнији). Да шта би имао приповедати млад господин горе о селу, кад не би било таких лудих гусака у њему. — Иемојте говорити госшфице тако! Стева Љубицу озбиља воле, још ће вам она и сна бити, он њу хоће да узме. — Онда ће имати жену, а неће имати сестру. Ја му за њена живота у куБу неодох, рече једна