Глас народа

\[ БРОЈ 39, „Г Л А С Н

сестра, а друга нрихвати, усишши: и ја;још и та паорска слама, да дође у свилену собу мога брата. Ни у шталу његову недоликује. Та та неуме ни уђи у кућу госпоцку, а камо ли, да господари У н>ој. Све то говорено је недалеко ииа Љубичиних леђа. Љубица је и дотле од других слушала како је сестре господина Стеве презиру, а сада је то својим рођеним ушима чула. Жао јој беше Стеве, срцејеболе, алинеки оно пукне, понос јо.ј остаје жив. — Збогом сви снови моји, помисли Љубица и стиште се за срце. Нобледи и занесе се, али брзо дође себи. Одкуд сам и могла тако луда бити. Та он би ме волео, док сам млада и здрава, док би се од света уклањао. Али кад би пошао у свет, ја нисам сњим пристала, кад би му свет у куКу долазио ја његов свет неби умела дочекати. Неки би ме сажаљевали, неки би ми се ругали. То би њему срамота била, а ја бих свисла од жалости. Нли још наопако, да ми ове обесне сестре његове дођу и да ме, копгго срца немају, у очи исмејавати почну — не ја га волем — ја га страшно волем — али то не могу поднети. Другарице запиташе Љубицу, што јој је нозлило? Она само одговори, да је нрошло. У томсе коло пусти. Друштво сеједно склопило да се шапца игра. У друштву том је и гост са I својим сестрама. II Љубица је нристала у ту игру. Једно изађе на среду па стане. Пред њим наниже се вигае редова, све по двоје, момак и де-

ШТА БИВА ПО ОВЕТУ. I У Београду састао се 30. септембра синод. То бива сваке године. Од синода овог ненадају се многом добру тамо преко, јер у њему има људи, који немају никакве науке, те се с тога иште да се начини закон да без више наукенико не може еиископ постати, а има и један, који стоји нод судом ради хрђава дела. Вера и поштењетамо преко јако опада, а криввцу бадају највише на оне, који треба, да су сунј це у вери и поштењу. На рају опет Турска нов намет удара. Хришћане неузимају Турци у војнике него се ови морају искупити. Досада шгаПаху на главу 3750 гроша. што износн наших 375 Фор. а сада је везир наредио да одкуп буде 5000 гроша 500 Фор. а. вр Садањи турски цар Абдул-Азис хтео је да после њега, његов син буде цар. Закон пак турски наређује, да на браИу престо прелази. С тога се био свет поплашио да Ке се излеИи буна пзмеђу самих турака. Но султан се поболео, те бојеИи се да се божа, на зло неокрене те неКе моИи своју намеру извршпти, вели се. измирио се са насљедником престола Мурат -еФендијом. Енглеске пак новине „Тајмс" које су на}веИе повине на свету, које плаЋа.ју сплне новце онима, ј - '

А Р 0 Д А." ГОДИНА IV војке. Онда онај што наиред стоји виче првоме реду: Јелешкиња'? — Нарјашкиња. — Кога Вемо? — Тебе ћемо. Ту се нусти момак и девојка и онај момак што наиред стоји вија довојку да ухвати, а девојка бежи и г.теди да се састане са првим својим другом, пре него што овај, што вија, дође до ње близу. Дошао је ред и по треЕи пут на Љубицу. Нико је неможеу дваред ухватити. Као срна обтрчиватача и састаје се са другом. Сада је сгајао гост предњом. Љубииа да досад није Стеву волела овај би јој момак срцу најмилији био. — Кога Кемо, пита ватач? — Тебе Немо одговори Љубица и нагне бежати. Батачу је стало да је ухвати. Јеларед је оптрчала читаву пијацу и ту даје ухвати,те се поче вити око крста на нијаци. Два пут је крст оптрчала и г.еП при трећем путу да се састане са другом, али ватач истрчи пред њу и место да запита: кога ћемо, запита је: чија си, а она место тебе ћемо, одговори: твоја сам! Кад су, једно друго за руку држећи, долазили да стану у ред, сва је младеж повикада: ала једно другом доликују! 0 ђурђеиу диу беше прстен Љубице Милинкове. Стева цинцарев отишао је тај дан из Јаворова. Онје просио Љубицу. Отац му је био попустио, и сестре се нритвараху, да ће им сна бити мила; али Љубица- оста поносита српкиња,

који им какву тајну докажу, те попајбоље могу дадознаду, како баш јесте, нишу, да се цар само привидно измирио са сиповцеи дотле, док сипа свог непроизведе за највеВег зановедника над читавом војском турском и док свуд у земљи генерале за губернаторе земаљске непонамешта, па онда ће реТш, од данас је син мој прииц наследник после мене долази он на престо. Војска Ке сва казати тако је и стари закон је порушен. Нобуне Ке овде опде бити али де Ке се шут с рогатим бости. У Берлину затворен је бивши носланик пруски на двору француском гроФ Арпим. Уаисили су га изиенада у његовом летњем дворцу. Сва му Је куКа преметапа Тражили су пеких седам писама, које му је Бизмарк писао. ГроФ Арним завадио се с Бизмарком, па се овај боји да Арним неизда писма на свет а кажу, да бита писма јако осрамотила Бизмарка и да би му и господству крај био, јер је вели се у једномисамог цара немачког гадно ружио. Бизмарк је тога ради тужио грофа Арнима суду, да је он из архиве носланичке у Паризу покрао важна писма. Суд је одмах затворио Арнима дваред га је испитао и није ништа особито нашао. Арним се поболео и молио је да га пусте на слободу уз повчано јемство. Родбина му је тога ради ишла самоме цару али ба-

{14