Глас народа
ВРОЈ 49.
„Г Л А С Н А Р 0 Д А."
ГОДИНА IV
1
399
од 26. Јулија годишњи буџет од 6860 Фор. и наредио, да се на ивдржавање ове школе ив срб. нар. клирикалног Фонда накнађује сваке године онолико, у колико горшу своту фонд овог нрииравничког завода нодмирити неби могао. Но смислу закључка саборског набављенаје Физикална ириродонисна и геометријска збирка за овај завод у вредности од 600 Фор. Усљед тога србски народии школски савет у првој седници својој држаној 6. и 7. Септембра 1871 изабрао је за дроФесора историје, земљописа и немачког језика г. Косту Радуловића бившег нроФесора и управитеља гимиазије Сомборске, а за проФесора математичне и природне науке г. Миту Петровића кандидата проФесуре. Том приликом је за учитељицу женског ручног рада изабрана гђа СоФија Јорговића; за учитељ'а харм. појања и свирке г. Драгутин Блажек; настава у гимнастици поверена је г. Александру Деметровићу. — Исти је школски савет уважшшш оставку много заслужног управитеља учитељске школе ове преч. г нроте Ђорра Бранковића уз нисмено иризнавање његових заслуга за овај завод, у седници од 5. Октобера изабрао за уравитеља срб. учитељске школе на три године најстаријег проФесора Николу Ђ. Букићевића; наставу у красноиису и цртању поверио је Младеиу Средојевићу учитељу Сомборском, а наставу у практичном вртарству Антонију Хајдику вртару сл. кр града Сомбора. У течају школских Ферија између 187 ■/„ н 187 2 /з школ. годиие држан је у срб. учитељској школи ирактички течај за србске учитеље из војничке крајине, и осталих иредела, који се нису у овој учитељској школи учили. Течај тај трајао је до 16—31.Августа. На њему је било 158 учитеља и 5 учитељица. Нредавања су држана сваки дан од 7— 11 и од 4 — 8 часова и то понајвише у великој дворани Сомборске варошке куће, па месту где је негда био дворац обркапетана Сомборског
гроФа Јанка Бранковића синовца последњег деспота србског Ђур^а Бранковића. На свршергу овога течаја у присутству госп. гл. школ. реФерента положише 80 учитеља испит, из методике и добише сведочбе, да се као привремени учитељи и на даље употребити могу. После овога течаја држанасу од 1—6. Сентембра предавања учитељима из Бачке, Барање, Славоније, Срема и горњег Еаната. Ово је кратак нацрт из прошлости србске учитељске школе од свршетка 187 2 / 3 . школ. године. Њему придодати још имам да је по гласу записника што се у архиви завода чувају, из ове школе изишло оспособљених учитеља, — осим приватиста, —: Од 1814 — 1829. године . 222. „ 1881 — 1855. „ . 313. „ 1855 — 1861. „ . 84. Даље је оспособљено за учитеље 1862. године 17 учитеља
1863. 1864. 1865. 1866. 1867. 1868. 1869. 1870. 187 V«.
свршило је а 1867 оспособљено оспособљено је и оспособљено је
П )) оспособљени: и
19 26 15 18 26 9 22 22 24
учитељица учитеља
31 учитељ 3 учитељице 187%. „ „ . 29 учитеља и 3 учитељице По томе дакле до свршетка 187 2 / 3 . школске године изишло је из ове учитељске школе — осим оних који приватно уче или иначе ванредне испите положише, — редовно оспособљених 868 учитеља и 15 учитељица.
БАБА НАСТИН КВАРТМР.
Припозедка. III. Сутра долазе Ново-Сађани на сабор! Тај глас узбунио је све Карловце а нонајвише нас ђаке. Та Нови Сад је тада био срце српско с ове стране Саве, Било његово осећало сенажиламана • далеко разбачених удова српских. Али, што је за нас |)аке најглавније било. Ново-Сарани долазена својој ла1;и са барјаци и топови у Карловце, па да их невидимо када дођу да их недочекамо ми ђаци! А то несме, то не може бнти! Али сутраје
школски дан, а директор је запретио да ће бити сваки из школе истеран, ко сутраушколу иедоЈје. То је онасно, страшно! Баба Настин квартир први је замиелио да се изаре пред Ново-Саране. Но како да се иде? Ако ћемо ми сами иропалисмо, пардона нема. Сви или ниједан! Читава гимназија мора ићи, па нек затворе гимназију, има још гимназијаи осим карловачке и још бољи. Ићемо у словачке. Јесте да има и