Глас народа

260

дође иијан кући. А зашто? Тело истога беше већ од природе за каиљине утицаје саграђено, он беше за аиопдексију, дочим овај други ни најмање одтога знака не имаше. Да је исти само две чаше, а друш две Флаше нопио; можда би ствар сасвим окј>енута испала; исти биостао здрав, идруги би само сумњу отом имао. — Кдицаишкодљивостморају дакле нодједнаки бити, да болест нроизађе; слаба клица, јака шкодљивост, јака клица, умерена шкодљивост. Јуриши л' нак шкодљивост спрам непознате клице на тедо, то наравски, да развијање и изображење болесне клице не ће дуго на себе чекати дати. Оно је од велике важности, дасе знаде, да накдон к' болестима није још права болест, да прво узрок мора доћи, да се зло што спава пробуди, хако би се болесна материја течном начинила и у дотицај сту"~гХЈ\ЛЈ\ 0 Д В Е Т У V. Иешто о нлодовима. и њихову гајењу. На зрелој трешњи не можемо готово ништа приметити од оних делова цвета, само је један трагод истих заостао. Зрела је трешња, дорасла плодница, која је пре становала у чашици. Чашица је отпала, и плодница седи сад на иетељци, која је некаддчашицу носила. Од чашице дакле нлје никаки траг на трешњи заостао, и само широки крај иетељчин, на коме је сад трешња, не баш сасвим прирасла, показује место, накоме је чашица иритврђера била. Озго на трешњи, има увек као неко ситно иуценце, а то није ништа друго до место, на коме је стајао стубић, који је се давно сасушио, отпао и само ове окорело пуцанце оставио. Еао трешња, тако исто расте и све остало воће, с том само разликом, да кодмногога воћа, плодница ни је у чашици, но под њом. Тако на зрелој јабуци, можемо увек примети неколико засушених листића, и у средњих ноједно пуценце. Листићи су сасушена чашица, а пуценце је остатак очмалога стубића. Зрела јабука дакле, носи јасније трагове цвета на себи, но трешња. Отуда петељка у јабуке ни је тако широка на крају, као у трешње, и јаче је срасла с шгодом. Еад то не би био, јабука би морада нре отиасти, но што би зрети почела, јер је много тежа. То што смо видели код јабуке видећемо и код крушке, па како ће скоро ночети да расту и рибизле и огроз, то може сваки имати прилику да види, како се и код њих на најгорњој страни нлода налазе засушени листићи, који нису ништадруго, до остатци чашице од некадашњега цвета. При свршетку, радо би још шта рекли и о особеноме соку плодова, и њиховој боји, али ово поље није од научара како ваља објашњено. Пајбрижљивијим испитивањима још није доказато, да су материје, које су од нотребе за растање биља, код једне биљке друкчије но код друге. Из врло поучних посматрања, дознало јесе, да извесне биљке имају свој-

пила. Небројено људи ходе но земљи са наклоном у суху болест; осећају њихов позив живе примерно, и је су, ако не јаки, а оно здрави. Они живе 60—70 година, и умиру у болестима, које ни најмање са наклоном у суху болест у свези не стоје. А кад се тело секцира, то нарелекар џигерицу, једну или обе. са малим пегицама међу чворовима, што је нознато под именом туберколоза. Таки догађаји долазе нам стотинама и хиљадама пред очи, и служе за доказ, да, као што свака биљна клица, у ма како још родној земљи, мирује, ако је изветрена и затворена и од ваздуха и светлости застрта — угине исто тако болесну клицу чини немоћном живота свога, и тело стане спавати, без да здравље тровати и живот губити мора. (Наставиће се.) 1 П Л 0 Д У. ство, да извесне материје узму из земље, у којој расту и те исте материје можемо наћи у илоду тих биљака. Ако у земљи нема тематерије, биљка не може успевати. С тога се и ђубре поља, да би се земљи дале оне материје, које сујој узете ирошлогодном жетвом, па с тога је од врло велике гготребе да се зна, ш чим да нађубримо земљу, ако оћеме да је начинимо плодном за извесан илод. С стога сеје иди садиземљорадник, мењајући различне врсте корисних биљака, на једној и истој земљи. Еад је жито из једне њиве извукло све материје које су зањ биле, онда оно не може даље усиевати, а међутим кртода налази на истој њиви изобила материје, које су јој потребне да би могла успевати. Што се тиче воћа, досадањим испитивањима још се шуе могло доказати, гди дежи та особеност једне биљке, којом она нроизводи само извесне врсте воћа, засад се налази основ једно у још не испитаној разноликости, која је својствена биљкама, у снази, која им је првобитно дата, да само онаке, а не друкчије цветовеи нлодове доносе, и да само њиманотребне материје узимају из земље ва?духа, а не друге. Искуство је научило људе, да могу сами вештачким иачинима нлодове облагородити, кад се благородније гране на истога рода биљке накалеме, или кад сецветним нрахом благороднијега воћа, понраше цветови истога рода. Сво наше лепше воће, облагорођено је на овај начин, и ведика је заслуга зацело човечанство, ако се ово облагорођавање и даље потера. Значајно је то, нгто се с једне једине гране, једнога и истога дрвета, могу добити плодови врло различних својства, н. пр киселе и слатке трешње, крушке и јабуке. Тако измамљује човек од нрироде, ноједине тајне њезине, и наморава је нокашто, да служи његовим цељима и ћудима; алињегова вештина има границе као и знање му, и једино по природним законима мора он да ради и да их штује.