Глас народа

261

ДОПИСИ „ГЛАСУ НАРОДА."

Сомбор 6 августа. — У 30 броју „Гласа Народа" споменуо сам да се ов Дв мисли неке школске разреде раширити а неке опет редуцирати и обеВао сам да Ку о томе засебно нисати, ДЈТО 6В0 и чиним. Шк. одбор је веК закључио, да се I. II. разред унутрашње гд. мушке школе споје, и да одсад буду у једном локалу са једним учитељеи, а III. 1У. разр. да остану засебно као што и досад беху. Тим начином би један учитељ биоиа расположењу који би морао доћи у предграЈЈе Дрвенку у 1П. разред, који се почетком настунајуЕе шк. године има отворити, ночем I и II. р. заједнО веК постоје. Главна се школа дакле редуцира од 4 учитеља на Б, а предградска се раширује са једног учитеља на два. Али кад се у обзир узме, да школа предграђа Дрвенке стоји врло близу унутрашље вароши. то ће и сами родитељи доКи у процеп куда да шиљу своју децу, ујунутрашњост или у предгракку школу. ушиљули у централну, морапредградска бити празна, ако ушиљу у предградску, остаКе опет централна празна. Истина да Ке у центр. III. разр. долазити деца осим оне из централне школе, још и издруга предграђа: али искуство нас учи да из евију тих школа врло мален број овамо долази, једно, што много деце и неиде у школу, а друго, што су отуда деца доста удаљења од уиутрашње вароши, те кад прођу I. и II. предградски рааред, она оставе школу. Но како предградске школе само онда имају правога смисла, кад су стављене у онај део предграПа. где највише деце за Школу ииа, и који је од централне школе најудаљенији, то би ваљало и овде на уму имати и школе раширити свуда на три разреда, али са једним учитељем; учевни материјал имао би се свести на ену меру, са коликом би могле те школе добро напредовати. У П. пак разред кад судеца веК одраслија и јача могла би долазити у централну школу. НеКе ли се то, онда би требало у најудаљенијим преграђима оснивати не самоШ. него и IV. разр. овако као што се хоКе у предграђу Црвенци, у коме је за сад најмања нужда за тако што. Ако овако остане, као што се веК намислило и закључило, не само да неКе одговарати цели, него Ке се и онако малеа број деце разделити и мањим учинити особито у женским школама, а шта отуда може бити, ваља-нам се само сетити: државног закона државногнадзорника, трипуташње опомене и — комуналних шаола. Зато ако смо пријатељи своје самоуцраве, својих школа и напретка свога народа, онда чинимо онако како Ке пре и боље цели одговорити. Неби ништа шкодило. кад би се шк. Одбор у оваким у подобним школ. стварима обраКао за мњење учитељсаом збору, али не тек онако из небуха, него из подаље, да учитељи имај у времена промислити се, па узев све околности у обзир да из збора даду образложено мњење. То не би ништа одузело од важности Шк. Одбору, шта више, тиме би Шк. Одбор иоказао, да му заиста на срцу лежи напредак наших школа. И тако. кад се све прилике узму у обзир, онда се може овај закључак извести.- да централну школу треба оставити као што је и била, а предградске школе ставити на место, са којег Ее најбоље цели одговорити и устројити их тако, да буду нотауне са 4 разреда а једним учитељем, а у централне старије разреде могла би долазити она деца, која мислв даље у више школе иКи. За централне школе може бити и још нешто, што би по мшењу овдашњих учитеља још најбоље и било. У централним муш. школама има 4 учитеља, у женскима 2 учитеља и 2 учитељице, и један катихета за мушке и женске школе. Цело дахле учитељско особље у централним школама изноеи 9 лица, и обучава децу ублокала. Но како се на јесен виша девојачка школа отвара, то Ке потребан бити још једак докал а и поТребно помоКно учитељско особље, што Ке наравно и више Новаца стати. Нуз то још имам додати, да Је, као што се види из извештаја учитељске школе у Сомбору на страни 62. „управа Учитељске школе у сугласу са наставничким збором поднела

1 апр. 1874. бр. 156. вис. Шк. Сав. предлог за осниваље више народне школе (раз. мушке) у Сомбору, која би као учитељс-ки нросемипар са овом учитељском школом: у свези стајала и у којој би се младеж по свршетку народне школе за ступање у учитељску школу у двогодишњем течају ваљано припремила." Да Ке ово Шк. Сав. примити, ја и не сумњам, али Ке и отуда на сомборску оиштину какав такав терет пасти. и опет ко јамчи да те школе неКе бити празне? Него ево начина, да се има 4. мушка и женска виша школа па макар је звали и проевминаром. Ваља централне мушке и женске школе спојити и цретворити их у мешовите школе. Онда Ке у место 9—10 локала битидовољпо 7—8, у место 11 -12 учитељских лица, биКе доваљан веЕ постојеКи бро1 9, у место дворазредног семинара, може бити троразредан, где Ке се свакојако моКи и више и боље урадити него у дворазредном. Број деце у појединим разредима никад неКе преКи, шта випге неКе ни доКи на онај број, који је законом одређен да ложе један учитељ обучавати, а да је тако сведочи нам то, што у унутрашњој вароши и близој околини њеној нема много деце а нема ни изгледа да Ке бити, тим ире, што Ке предградска деца иКи у предградске школе. А ако деце не би било више, него што беше ових последњих година, онда би бар добили то, да нам поједини разреди буду пунији, да неморамо црвенети, кад нам когод у школу завири. Тиме би добили још и то, да не би по два женска разреда спојена била, па би се и тамо могло више и темељније урадити него досад. Једном речи, имали би школу од 7 разреда са 7 локала, од којих би прва нижа 4 разреда одговарала досадашњој гл. народној школ ј ; — а друга три виша разреда, одговарала би вишој мушкој и женској школи или просеминару. - Што би нак деца мушка и женска била смешана одмах од најнижих разреда па даље до највиших, то не би никакво зло било, особито кад се узме на ум да би одвој ено седила; ено нам Америка служи за пример; па и наше предградске и многе сеоске школе су помешане, па ипак добро. Ја би управо био за то, да нам школе буду све смешане. За смешане школе има више разлога, поглавито пакто, што се оједном трошку може имати више разреда са мањим бројем локала: што деца треба да се узајмно јошизмалена при првој невиности почну познавати и уче ценити; што би међу њима владало племенито натицање у учењу и у свему лепом и честитом, а одвикавање од свих ружних обичаја и дела; а овде у нашим околностима још и то, што Ке изишав из ових школа доКи у препарандију опет заједно. А и зашто се неби могла учити заједно мала и сасвим невина дечица кад то може бити у учитељској школи. где веК нису деца. него момци идевојке? — И ово је оно.што овдашњи учитељи држе за најбоље, најцелисходније и — најјеФтиније. Тим путем би се толико уштедило, да би се овдашњим народним учитељима могла повисити плата, да могу бар пристојно живети, кад морају свој посао тачно и савесно радити и још и за углед служити. 0 овом би добро било, кад би и наш Шк. Одбор мало промислио, и док јејош за времена, да удари овим путем, путем штедње и целисходности. Не би згорег било кад би и народни учитељи на својим зборовима искупштинама узели у претрес мешовите школе, па пошто би се уверили о њиховој важности, да пораде законитим путем, да се онај § у Уредбама укине, што говори о одввјању женске од мушке деце. Ј Бл У черевиђу 3. августа. Ви рекосте у посљедњем броју „Глас Народа" да сте намерни поред вашег листа издавати „Глас Занатлија". Нама занатлијама било би веома мило и користно да се такови лисг покрене, коме би био задатак идужност на добро окренути наше жалостно из чемерно стање. Сви осеКамо и увиђамо да ми занатлије натраг идемо и пропадамо, а како неби пропадали кад поред толики дација и порезаштона занат морамо да плаКамо, то нас ј'ош и трговци сасвим бију