Жена

266 ЊЕНА

„Моли Бога ти за твоје здравље, „А салићеш и бољу јабуку“. Тад; јунаку грђе жао било,

Па на страну одвратио главу, Не шће више ни гледати љубу;“

И када Гојко тако, може се мислити, шта раде тек она друга два брата.

А дођоше два Мрњавчевића, Два ђевера Гојковице младе, Узеше је за бијеле руке, Поведоше у град да уграде, Подвикнуше Рада неимара, Раде викну до триста мајстора; | Ал' се смије танана невјеста, . Она мисли, да је шале ради. : Турише је у град уграђиват“,

Оборише до триста мајстора, | Оборише дрвље и камење, и Узидаше дори до кољена. | Још се смије, танана невјеста, Још се нада, да је шале ради. Оборише до триста мајстора, Оборише дрвље и камење, Узидаше дори до појаса,

Тад' отежа дрвље и камење, Онда виђе, шта ју јадну нађе. Љуто писну, како љута гуја,

Па замоли два мила ђевера:

„Не дајте ме, ако Бога знате! „Узидати младу и зелену“.

То се моли, ал: јој не помаже, Јер ђевери у њу и не гледе, Тад' се прође срама и зазора, Паке моли свога господара:

„Не дај мене, добри господару! „Да ме младу у град узидају, „Но ти прати мојој старој мајци, „Моја мајка има доста блага, „Нек ти купи роба ил' робињу, „Те зидајте кули у темеља“.

То се моли, но јој не помаже,