Женски свет

МАРА СТЕПАНОВНА САБИНИНА

почасна чланица Београдског Женс. Друштва.

14. Децембра ирошле године у вароши Ja.iти умрла је ; иосле тешке болести ; Марта Стенаиова Сабинина, једеа од знаменитих и вредних руских жена ; чиме ће се еваки сложити ко нрочита ову кратку биограФију њеног живота. Рођена 1831. године у Копенхагену, где јој је отац протојереј С К. Сабинин био при тамошњем руеком подворју. Од природе богато обдарена она се брзо развијала под руководством својих просвећених родителш. Нарочито ее иетицао њен музикални дар: у деветој години она је већ дивно свирала Ерл-Кениг, Листову комиозицију ; а у 12. год већ је била члан музикалног друштва, које је основала велика кне гиња Марија Павловна у Вајмару, куда је 1837. г. био премештен протојереј Сабинин за духов ника великој кнегињи. Владајући великим и лепим гласом она је имала лекције од најбољих проФесора; суделовала је у хоровима добротворних концерата ; којим су управљали Лист и Берлијоз, на је и сама еаетављала свој сопствени хор ; који је често певао код велике кнегиње и код велике херцегиње СоФије (њене снахе) ; и њихова височанства придружила би се хору и иевала иод управом младе хороводкиње, њој је било 16 година кад је њен учитељ ; проФесор Топ Фер, ученик Хумела, изјавио њеном оцу ; да ou не може више давати лекције ученици, која свира на гласовиру боље од њега. Три године она је радила сама; на ггослетку отнутује у Дислдорф и ступи као ученица код иознате иијаниеткиње Кларе Шуман, а после годину дана ; вратив се у Вајмар ; стане узимати часове код Ханса Вјулова ; да би се упознала са његовом школом. Њени су успеси били тако огромни да је Лист, иосетив једном Саблнину, сам иредложио да је обучава. После тога Стеианова буде одликована позивом да нредаје музику на сакеен вајмар ском двору двема кћерима великога херцега: нринцезама Марији и Јелисавети ; а обучавала је и принцезу Лујзу, која је живела код своје бабе великс кнегиње Марије Павловне. Сама вел. кнегиња ; без обзира на своје старе године. бавећи се науком и вештином, давала је младој наставници ; да јој исправља композиције. 1857 г. ирви пут је Марта Стеиановна са својом мајком отиутовала на неко време у Ву сију. У Москви и Петрограду давала је неколико концерата са великим успехом и била јс представљена царици, која јој сс показала особито милостива. 1860. г. изненада је иозову из Вајмара у Петроград и наименују за иредавачицу музике великој кнегињи Марији Александровној, а у исто време и да учи малога великог кнеза Сергија Александровића. 1862. г. ца.ј ица наименује Мар-

ту Степано»цзЛ за помоћницу наставнице велике кнегиње. на руски двор изгубила је право да даје јавне концерте (али је на двору често свирала). ЈБећа уметничка каријера ; била је свршена за свагда; али је за то њен жедни ум нашао себи друге хране. Из извештаја наштампаног у „Руском х4рхиву“ Бр. 1, 1891. г. (25 о годишњице руског друштва црвенога крста) ми видимо да 1866 г. Степановна прва долази на идеју осниваља друштва црвеног крста ; које је већ гтстојало у целој Европи, изузимајући Русију и Турску, а заједно са пријатељицом својом, баронесом Фредерике, уложила много труда и енергије на остварењу тога дела. Друштво је оценило њихов рад одликовањем јер их је обе за живота изабрало за почасне чланице. Кад је друштво црвенога крста ојачало, и кад су се, осим главне управе, образовала друштва госиођа и крунисало богатим успехом то јединство, тада је баронеса Фредерикс иозвала своју сарадницу и иријатељицу Марту Степановну на своје кримско имање ~Џелгает“, да се одмори од великих напора, у толико више што јој је тада истекао био осмогодигнњи рок васпитачице и иредавачице музике у двору великој кнегињи Маријм Александровној. Степановна прими иозив, али њена богато одарена природа била је жељна рада, а не мира. За то је одмах прионула око уређивања у неколико запуштеног имања баронесе Фредерикс, и том приликом на ново је доказала своје организатореке способ ности- засади винограде и лати се израђивања вина тако успешно да је на јалтиској и одеекој изложби добила за вино златну и сребрну меда.љу Но и тај је рад није задово.љио. Кад је баронеса Фредерикс наумила да у „Џемшету“ иодигне цркву и при њој оснује друштво сестара милосрђа - Марта Степанова преда се тој замисли свим срцем и брзо је проучила сав црквени устав (каноне). Али Стеиановна мораде да напусти заночети рад за неко време кад је 18,70. објављен Француско нруски рат и царица је позове и ношље о свом трошку да тамо преко границе проучи рад црвенот крста. Обе другарице, упућене краљици виртенбершкој Олги Николајевној, отиутују: обилажаху све болнице и баракс по Германији и Француској, и на uoслетку одреди их краљица Олга Николајевна да иду са другом тек уређеном еанитетском експедицијом прсд Мсц, који беше опсађен, Радљи вост Марте Степановне била јс у то врсме неизмерна. Дешавало се да пб неколико ноћи није ни легла у постел.у. Дању је радила, надзиравала и нроучавала све ствари које су изискивале иажн.у, а ноћу је писала извешТај о. свему томе царипи но п.еној заиовести. Пропутовавши целу Германију и проучивши до 'ситница све

Бр. 9. ЖЕВеКМ-СВЕЋ

133