Женски свет

што се тицало црвенога крста, обе пријатељице врате се на Крим, где нађу царицу, која је била тако задовољна и благодарна Марти Степанов но,ј на њеном труду, да ју је, за доказ њене владалачке милости, одликовала знаком са црвеним крстом, тек што је овај био установљен. На крају зиме Марту Степановну опет позове царица у Петроград и изјави јој жељу да оствари све што је видела да треба за време рата, да образује у Иетрограду бараке са болницом. „Али, додаде царица, ја немам ни новаца ни лекара, који би вам у томе помогли, удеси те сами.“ Царица није ногрешила што је то дело поверила Марти Степановној За кратко време она нађе у Петрограду и пара и лекара и ар хитекту, а и место за грађење полшке болнице (завој ишта.) Крајем Марта ICcho Величанство положи први камен у темел.у прве бараке сад већ толико ироширепе барачне болнице у Пески, која за свој постанак једино има да благодари Марти Стспановној Сабининој. Основала је Женско Друштво које ће се старати за болницу, а из оор лица за то друштво оставила је царици. Н>ено Величанство јако је желило и наго варало Марту Степановну да она бстане уиравница њоме основане болнице, али се Марта Стеиановна не прими тога под изговором на своје обећање бароиеси Фредерикс да подигне у „Џем шсту“ цркву и оснује друиггво милосрдних сестара. Царицу је јако ожалостио отказ, али по својој доброти опрости се са Мартом (-тепановном Период времена од 1872. до 1879. годинс посветпла је нодизању цркее и друштва; нредузеће је ово споро напредовало за то што је у то време јужни крај предетављао скоро дивл.у грироду и прсдузимати ту ма шта било би врло тешко у недостатку радних снага и мате ријала, што се морало из далека да поручује, а и средетва, којим је нису била баш велика Али Марта Стеиановна својим неис црпним усталаштвом и знањем ствари иобедила је све тешкоће, и у Мају 1876. г. све је било готово. Сав иконостас од дрвореза израђен је био сопственим рукама баронесе Фредерикс и сестара Сабининих; сав животопис, и најмањи детаљи у тој цркви, удешен је н.иховим личним радо.м, а унутом Марте Степановне. Црква је била освећена у присуству царичином, великога кнеза Сергија Александровића и велике кнегиње Марије Александровне. Друштво светога благовештења, основано о трошку баронесе Фредерикс, а трудом Марте Степеновне Сабинине, у сномен покојне царице Александре Феодоровне, примила је царица Марија Александровна иод својс високо нокровитељство ; л по жељн Њен. Величанства ово сс друштво користило особитим правима; не имајући одбор госпођа стајало јс у неиосредној вези са главним одбором друштва црвенога крста.

Тога месеца царица је наименовала Марту Степанову за настојницу кримског друштва милосрдних сестара светог Благовештења и од тога времена отпочиње рад тога друштва. Када је објављен ерпско-турски рат Марта Степановна сазове скуи женског друштва уз најживље учепгће свију јалтиских госпођа, и н.иховим трудом, а нод руководством Марте Стснановне, за месец дана буде спремљен нотпун материјал за сто кревета за рањенике. .У почетку Јула изненада добије Марта Сте пановна телеграм одЊеног Величанства, којим јој наређује, да са својим сестрама отнуту е у Србију. Како тек основано друштво ни е било мпогобројно, то су морале узети неколике до бронол.не сестре милосрђа, које је Др. В. Н. Димитријев на брзу руку обучио и упутио како се превија повез, и како сс негују рањеии и болни, и за врло кратко време сиремио их је за иотпуно снособне сестре милосрђа. На неко лико дана пред иолазак у Србију архиепископ Буриј дао је благослов Марти Стенановној. 9. Августа Марта С:епановна са 8 сестара и богатом спремом рубља (нреобука), материја лом за превијање и лековима за војну (ратну) болницу од 100 кревета, праћена молитвама и благословима свих становника Јалте отпутова у Одесу и 15. Августа приспе у Београд. Опуномоћени Покоров, дочекав је, предложи, да удеси болницу у Аранђеловцу меетанцу једном близу Крагујевца, куда Степановна одмах отпутује, и нађе већ масу рањеника у врло рђавом стању ; ту је радила с великим успехом све до 18. Новембра оставив у околини успомену благодарности на „слатку мајку“ (како су је звали сви аранђеловачки становницп). Позвана царицом телеграФСки у Русију, она је целу зиму провела у спремању џемистске бараке и других ствари за примање рањеника на случај очекиваног рата Русије с Турском; али у Априлу 1877. год. после објаве рата, са свим изненада морала је на дуго да остави Крим, и по наређењу царичином да води надзор над неговањем рањеника ири санитетским заводима у. Румунији. У овом много ширем кругу рада, за какав је Марту Стеиановну још раније нарочито примила покојна царица, пославши је за време Француско пруског рата да проучава германске санитетске заводе, имала је Степановна нрилике да покаже свој административни таленат, енергију, знање и такт. Нарочито је такта требало у већој мери за утишавање чињеница, сваки час готових на сукоб; неспора зум између војно-медицинскз администрације, црвеиога крста и румунске власти, даље за одржавање неонходне дисцинлине и слоге међу потчињеним јој ссстрама (а њихов је број долазио и до 136), докторима, командантима, пуномоћницима црвенога крста, и то не за дан, два, него за читавих 18. месеци. Свим тимособинама етекла јс постепено уважеље свих раз

134

ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 9.