Застава, 17. 10. 1893., стр. 3

Најштату извојевали од седам четир мандата. Ако буду победили и при ужим ивборима, онда ће имати већину у прашком градском већу. Шта р»де у Босни. »Србобрану и пишу ив Бањалуке: „Након 15 година окупације дошли смо дотле, да нам у седницама српско-православних црквених и школских општина председава сабља. Наш полицај-комесар јавио ових дана српској општини, да она не сме одржати ни једног састанка док не јави политичкој власти. Испочетка се држало, да се та наредба односи на главне скупштине, али није то, него баш на саме седнице управнога одбора, које се код нас редовито сваке недеље један пут држе. Тако ћемо докле у будуће под сабљом над главом јер код нассе свака служба врши у „мун диру“ са сабљом управљати и надгледати послове цркве и школе и водити бригу о потребама просветним народним. И то је плод мудре десетогодишње управе мин. ТСалаја, који се толико хвали и равмеће оданошћу народа, а овамо у цркве и школе шаље сабљу, да она врши улогу цивиливације. Пре 15. год. ва турско доба Османлије су нам музику на велике црквене и школске вборове, Калај нам ево сабље шаље. Ко шта има, то и даје. Мислимо, да he о овом бити и више говора, а Калај је љуто вгрешио, кад је ову наредбу ивдао, јер нам се њом у свој наготи открио. Ми ћемо међутим мање говорити а више творити комесара се ништа не бојимо.“

да сам се у извесве часове састајао с њима у извесним каванама, не дођоше више онамо и ја морадох да их тражим. Улози ми пропадоше, деловође ме напустише и одбегоше. Ништа ми вије ишло од руке. Речју: требало је да почнем с почетка, да се познам с новим људма и у томе се пролењим, оглупавим. На срећу оставио сам пре 5 6 година на страну неких 100.000 франака. За те новце купим земље поред Сене у близини Париза. После, кад сам стекао мало више новаца, сазидам по вилу на тим земљама, тако да је то сад читава омања варош, која ми прилично прихода носи, те могу да живим. Кад сам видео, да ми ништа не иде од руке, хтедох се повући. Наместих једну од најмањих својих кућа, остале дадох под кирију. Сад сам сам свој слуга, сам свој ~домостројитељ.“ Замршене своје ствари размрсио сам на срећу тако, да сам још добио 40.000 франака. Тих 40.000 франака дао сам Леону, који онда беше од 22 године. Знао сам, да ће му овај новац поред његовог имена, поред његовог васпитања, његовог створа, среће донети. Ви сте видели, кад је мало пре ушао са својом женом. Американка је то, с приличним миразом, огромним приходом. Беше сироче, капитал јој је смештен код француске банке. 0, Леон је врло добро знао да изабере. Девојка по сваку цену хтеде да постане грофицом. Ујак ј°ј удесио ствари. Он је истина трговац, али у овом случају је имао пред очима само срећу своје нећаке. * Дипломатска дворана се полако напунила са

свим, те људи у мањим гомилицама стојали и тихо се разговарали. Баш сад ми махнуо руком, рече Ноаре, хоће да се опрости са мном. Жена му наравно и не слути, да сам му ја отац; мисли, да сам му ујак. Али кад год их видим, уживам у њима. Али шта радите ви по цео дан на пољу? Радим у врту, пецам рибу. С уживањем гледам, како вода непрестано тече, као да има где год журна посла. Па онда пазим на своје кирајџије, каткад их и тужим. То ме сећа на оно доба, кад сам и ја водио трговину. Ноаре се диже. Да видимо децу, рече. Ноаре уђе међу играче и играчице, те се прогура до Леона, који је гледао како играју и удари га по плећи. Пријатељски, својски се руковаше. А жена ти? Ено је где игра са секретаром министра председника. Ох ! А зар ти не знаш ? Жена ми мало пре рече, да сам и ја међу онима, које ће скорим да одликују. Секретар је сасвим одлучно уверавао о томе моју жену. Доиста? И окренувши се кмени, рече сасвим тихо, победоносним осмехом: Но видите ли, како се исплаћује мој начин васпитања? Је л’ те, сад и ви увиђате, да више вреди од ма каквог доктората?! Син ми је богат, гроф, примају га у Елисеју .. . Који би доктор то могао да покаже!

Превео Милован.

РУСИ У ФРАНЦУСКОЈ.

(Руси у Паризу. Наставак.) У педељу су прекинуте свечаности и овације Русима, јер је тај дан био погреб маршала Мак-Махона, на ком је био и Авелан са својим офисирима. Но у понедељак беху настављене са истим одушевљењем, којим и прошле недеље. Понодељак је сматран као празник. Многе радње су затворене. Разне дружине пролазе улицама са својим заставама. Руси су из јутра посетили једну на гласу радионицу фигура од воска и Авелан се пријатно изненадио, кад је међу осталим славвим европским људима видео и своје попрсје у воску. У ратном министарству био је приређен велики обед, на ком је наздрављено руском цару, царици и т. д. Авелан храброј и јуначкој француској војсци, а на ту здравицу надовезао је и барон Моренхајм своју здравицу, у којој је између осталога рекао, како се радује, што је чуо ову здравицу адмирала Авелана фравцуекој војсци, али је рад, да је допуни подсетивши на ђенерале Лефла, Шанзиа и Апера, који су тако достојно заступали Француску у Русији и много допринели, да се још више учврсти веза пријатељства и симпатија, која везује ове две земље. За време тога обеда искупљале се у тиљеријској башти турнерске, певачке и ратничке дружине, које he да праве шпалир од ратног министарства до Марсовог поља. Са својим развијеним заставама пођоше на леву обалу Сене. Много је упадала у очи једна постарија госпођа у маркетанском руху, а са орденом почасне легије, која је стајала уз добровољце, од Шатодина. Много се истакла дружина демократских ратника из 1870-71. год., која је преко Анелана послала руском цару једну заставу са руским царским грбом.

Око 2 сахата пошли су Руси уз шумно клицан>е из ратног министарства. Музичке капеле свираЈУ руску химну и марсељезу. У дворишту војничке школе дочекао је Русе у свечаној униформи генерал Сосије са офисирима париског гарнизона. Офисири су се устројили у четвероструком кругу. У прва два реда стојали су штабни офисири, у средњем генерал Сосије са тридесет ђенерала. Авелан са својим офисирима приђе, построји се у ред и уђоше у тај круг. Сосије их тада поздрави, а Авелан се захвали. За тим пролазе Руси кроз круг и примају поздраве. Ово је трајало десет минута. Одавде одоше Руси на вожњу и јахање. Они, који су видели ту вожњу (а било је у пространој дворани за машине на последњој светској изложби) кажу, да је то било нешто изванредно. Галерије су биле препуне. На почасној трибини су седели Руси и дипломате. Игра ова започета је, једна јахачка ловачка регимента у хисторијским одећама, која је требала да прикаже, како се француско коњаништво развило. Офисири свију коњаничких врста изводили су ту игру: скакали преко баријере по један два, четир, шеснаест и на послетку 32 у један мах. За там су јахали подофицири од шест регимената у четири групе, по боји својих коња и изводили разне фигуре. Завршну слику сачињавао је опћи коњанички јуриш, који је изведен са великом окретношћу. Са ове забаве отишли су Руси на Сену, где су јахте на Сени дефиловале пред Русима. У вече је било осветљење Париза. Булевари су чаробно осветљени. На Ајфеловој кули је паљен ватромет, који је величанствено сипао. Исто је тако красно сипало и осветљење на главном булевару, на оперском тргу и побочним улицама. Особито је утецало на народ осветљење велике опере, чији је кров приказивао пламену круну. Исто се тако дивио народ и осветљењу војничког клуба, на ком су се два електрична светла круга измењивала, уз бурпо клицање народно, у народне боје руске и француске. Фењери по улицама преображени у трансфарене, који су приказивали тробојницу руског царског орла и париски градски грб. Утисак целог овог осветљења је сјајан. По свуда се крећу густе масе народа. На раскршћима се свира, игра и пева. Чаробна месечина. На великом банкету на Марсовом пољу било је 3500 гостију. Председавао је сенатор Рање. Адмирал Авелан је дошао на банкет око 7 s /< часа и би бурно поздрављен. Међу гостима су сви министри и многе друге знатне политичке личности. За тај огромни банкет скуваноје 1200 литара чорбе, 40 топа руских сардина, 800 кгр. говеђих бифтека, 700 фасана, 2000 боца шампањца, 500 литара коњака и т. д. У уторак је лотриншка депутација предала у војничком клубу Авелану дарове, које су Русима Лотринжани послали. У говору, којим је вођа те депутације Мезијер поздравио Авелана, рекао је, да су осећаји према руском бродовљу у Лотринжана исти, који и у Паризлија; моли Авелана, да прими златну књигу и остале дарове, које су израдили лотриншки уметници, а који ће руске офисире сећати, да имају верних, поузданих пријатеља у 1800 лотриншких опћипа. Авелан је био дубоко ганут и у име својих офисира захвалио је на поздраву и даровима уверавајући, да ће успомепа на Лотринжане у срцу урезана бити и остати. За тим је адмирал примио и друге депутације, и међу њима турнерског друштва и задруге путника трговаца, који су донели Русима дарове. Лотриншка пак депутација отишла је од Авелана руском посланику барону Моревхајму и предала

му златну књигу са потписима мерова (градских начелника) од 1800 опћина лотриншких, молећи га, да ту књигу опреми руском цару, као трајно сведочанство њихових осећаја према Русији. < Барон Моренхајм је дубоко ганут одговорио, да ће ! књигу предати цару идућег месеца, кад ће отићи у < Петроград, да извести цара о свима оним манифе- 1 стацијама, које су његовим официрима чињене. < Један део руских офисира посетио је двор и парк верзаљски, где су их начелници власти са мно- 1 гобројном публиком дочекали. А адмирал Авелан и ' они руски офисири, који нису ишли у Верзаљ, били j су на доручку у јелисејској палати, на ком је било 1 90 особа. Том приликом је председник Карно ово рекао: „Са жалошћу ево видимо, како се ближи час, У који ће достојни заступници руске мрнарице оста- 1 вити Париз, где су се са толико такта и љубазно- 1 сти знали наћи у нашој радости и жалости. Посета ■ ваша оставиће непролазну успомену и ја се надам, ■ да оно, што ћете ви одавде понети, не ће мање трајно бити. У име целе Француске желим нашим гостима и пријатељима срећу и успех. Пијем у здравље цара и царице руске !* А Авелан је на то од-. говорио: „Немам речи да изразим дубоку захвал- ' ност и признање за велике, топле симпатије, којим нас је фраицуски народ дочекао. Ми нисмо на овакав дочек наишли само у великим, него и малим градовима, па чак и у најмањим. Кад се о свему том у Русији дозна, свуда ће да никну жеље за величину и напредак Француске Пијем у здравље председника француске републике, пијем за величину и напредак Француске!“ На растанку је Карно рекао Авелану, да ћеи сам поћи у Тулон, да поздрави руску заставу. На том путу пратиће га министар председник Дип и, министар спољних послова Девеле, министар мрнарице Ријеније и француски посланик у Петрограду гроф Монтебело. У вече су Руси били у великој опери. Најодбранији од најодабранијих Паризлија дупком су напунили кућу, која је била чаробно осветљена. Сав званични и велики свет, који се можда иначе и избегавао, овде се ујединио и послао из свога круга у оперу све своје најлепше и најзнатније. Дошлису политичари свију боја, највећи спортмани, најбогатији фабриканти, први уметници и уметнице. Авелан је са адмиралима Ријеније-ом и Жерве-ом и својим офисирима заузео велику почасну ложу, која је начињена од три ложе у средини и високог партера, који се међу њима налази. Представа је била смеса од чинова из разних опера, балетних комађа и народних химни. Међу тим цела је кућа био један леп позоришни комад, у ком је Авелан видео сав Париз. На повратку из опере поздравио је Русе силан свет са усклицима: „до виђења!“ * Председник Ка р п о послао је Авелану своју слику са написаном посветом па њој. * Те ноћи су Руси, као што смо у прошлом броју јавили, оставили Париз и отпутовали у Лијон, где их је\екао са истим одушевљењем, којим их је дочекао и испратио Париз. * (Руси у Лиону). Већ од раног јутра почео се искупљати силан свет на оној станици железпичкој, на коју ће доћи из Париза руски офисири. Око 9 сахати дошле су на станицу цивилне и војничке власти, а у 9 сахата 50 минута стигоше Руси. Градски их префект поздрави и онда се на дугом низу кола, а уз непрестано клицање народно одвезоше пред градску већницу. Туих поздрави добродошлицом градски начелник и приказа Авелану чланове градског већа и до 160 изасланства разних друштава, који су Авелану дарове донели. За то време је свирала музика. Огромна маса света се искупила пред кућом градског већа, кличући: да живи Русија! Авелан изађе са својим офисирима на балкон и одговори на те поздраве са ускликом: да живи Француска! Музика је међутим свирала руску химну и марсељезу. После тога одоше Руси у нрефектуру на доручак, на ком префект наздрави руском цару, а Авелан, захваливши ва искреном дочеку, напи на напредак и славу Француске. После тога су отишли Руси у парк „Tčte d’or", где их почастише разним пићем и где је пред њима дефиловало 150 друштава. За тим одоше у хотел đe la Ville, где је прибио банкет за 400 особа. На банкету том наздравио је градски начелник цару Александру и царској му породици, а Авелан у одговору на ту здравицу нагласио, како је Лијон најзнатнији индустријски град и напио у здравље градског већа, становништва лијонског и председника Карнота. Овај одговор Авеланов примљен је бурним одобравањем. После банкета присуствовали су Руси на „венецијанској свечаности", а по том отишли на свечану преставу у „гранд-театар“, коју је штампа лијонска приредила у корист сирота и удовица пострадалих руских морнара на руској ратној лађи „Русалци", која се баш пред полазак руског бродовља у Француску, утопила у мору. Народ је Русе како при одласку им из позоришта, тако и читавог тога дана и на одлаеку им из Лијона (око поноћи) најтоплије поздрављао. На све стране су одјекивали узвици: „Живела. Русија!“ и „До виЈђења!“ 0 томе у бројевима што долазе.

Вести из места и са стране.

Ступио је у монашки чин проф. карловачке богословије г. Владимир Зеремски који се учио на московској духовној академији. Постриг је био на св. Петку у манастиру Ковиљу, а добио је име: Иларион. Он и даље остаје професор на богословији. Са бечког свеучилишта. На бечком свеучилишту било је прошле 1892./3. шк. године у зимњем семестру 5995, а у летњем 5431 слушалац; промоција је било 622; учитељских снага 363. За овогодишњег ректора изабран је професор др. Густав 4 е рм а к. Потрошарина на ливо и шпирит одбацилз је прошле године у Хрватској и Славонији 475.452 фор., а у свој Угарској заједно са Хрватском и Славонијом 40, 692.740 фор., према 1891. порасла је тако за 3 834.935 фор. Бриселско поморско пристаниште. Белгијска влада је примила пројект, по коме ће се од Брисла начинити морско пристаниште. На ту цел одлучила је влада, да даде знатну припомоћ. Свота, која ће требати да се тај пројект оствари, израчуњена је на 23,300.000 франака, а намириће је влада, град Брисел и предграђа му. Нови црни капут. У једном моравском селу обеси се неки старац сељак. Обуку га у леп црн капут и метну га у сандук. Поносила се породица, што ће свога мртваца да сахрани у таком лепом капуту; оставише сандук отворен, докле год је то могуће било, нека види село, како они сарањују своје мртве. И збиља се читава публика дивила лепом новом капуту, али запео је за око и неком бангалозу Пери, који се тамо шуњао око тужна збора. У један пут му сине срећна мисао, да је штета, да таки капут у земљи труне. Још тај дан ноћу оде на гробље, ископа старца Јаничека, отвори сандук и скиде с мртваца не само лепи црни капут, него и остало одело, па навуче на себе. Тамап он довршио тоалету, а гробар ту, па да га ухвати, али браца прескочи, онако у црном капуту, гробљански зид и утече, весела му мајка. И тако сирома Јаничек не ће се моћи дичити у оном лепом капуту приликом страшнога суда. Едисонов нов новац. Пре неки дан оде Едисону сараденик листа „Вашингтон Пост“-а, и том приликом се поведе говор о реформи сребра и злата. Истина, начин Едисонов, да се реши то питање, није лако извести, али је доста оригиналан. По Едисону сребро- и златољубље људи по највише се оснива на предању; људи негују таке пој, мове о вредности металног новца, који се још онда образовали, кад још није било ни говора о народ( ној вересији и новац су ценили само по унутрашњој вредности његовој. Требало је дакле нову вредносну јединицу увести и Едисон мисли, да би најбо, љи онај долар био, који би се сачинио од теста. Нека се начини тврда погачица, колики је од прилике садашњи сребрни долар и нека се на њу ути, сне печат власти. „Тај би онда новац имао своју . праву вредност, која би репрезентовала уређеп по‘ сао и сваком би стојало до воље, да свој долар поједе, разуме се ако га прво потопи. Ово би била така вредносна јединица, коју би усвојио сваки богаташ. Онда би се комотно могли одрећи злата и ’ сребра и тим би биле решене све невоље садашњег биметалиста система“. Има Едисон још један предлог. По њему је најскупљи метал гвожђе. Злато и сребро се не могу ни на што употребити, али без 1 гвожђа не може човечанство да постоји. Кад би се људи одрекли злата и сребра, онда ови метали не би вредили ни колико олово и онда образовани ‘ свет не би ни гледао на њих. Напротив прођа гвож’ ђа никад не ће престати и најбоље би било, кад би ' се државне обвезнице на гвожђу штампале. Нова „АјФелова* кула. Енглези, којинисуради ни у чему да изостану иза Француза, подижу сада у Лондону у Блемблеј-парку једно гвоздено чудовиште, које ће са 185 енглеских стопа надвисити Ајфелову кулу. Зграда треба да служи за увесељење и прави конкуренцију дојакошњој „Кристалној палати“. 0 величини новог гвозденог чуда казују ове цифре. Сваки крак од куле почива на једном темељу, који је широк 75 стопа; висина куле прорачуната је на 1150 енглеских стопа (међу тим је кула Ајфелова 975 стопа висока), а по што и само место, на коме кула почива лежи над морском површином 165 стопа, то обећава величанствен изглед са врхунца куле. Основу куле покрива један квадрат од 300 стопа. Тежина тога чудовишта износи 7500 то' на. Прва површина је велика 200 квадратних стопа и лежи 160 стопа високо; друга висина 500, атрећа 950 стопа. По форми париској биће тамо рестаурација, одељења за концерте, базаре и т. д. На врху куле биће опсерваторијум и једнагрдна елекi трична лампа. Трошкови за грађење прорачунати су , на 200.000 фунти стерлинга или пет милијуна динара. Колико троше пива сједињене емеричке д п - : жаве. 1892. године потрошепо је у сједињеним др■ жавама северне Америке 33,876.466 бачава пива. ■ На сваког појединог становника долази да потроши i по бачве пива. Последњих година све се више тро• ши пиво. Сваких осам година удвостручи се потрошња пива. Тако 1900. године трошиће сваки по• једини становник читаву бачву пива. » Да се коњи у колима не уједају. Коњи, који 5 један другог почпу да уједају у колима, ућуде се и 1 не ће да вуку. За њих је да се одуче, пајбољи начин, овај: треба им унутрашње дизгине попустити, а спољне тако притегнути, да кад им се дизгини затегну,