Звезда

СТР. 20

3 В Е 3 Д А

БРОЈ 3

ДОСАДЕ У ПОЗОРИШТУ "Д Н. А. Лејкннз

„Молим за седиште, али ако је могуће ближе нозорници..." сбрати се благајнику александринског позоришта нзмргођенд господин лимунова лица, нодвезана црном марамом. „Ево То је у петом реду, али одмах до приземне ложе." „До приземне лон?е? Хвала лепо! Нећу ни иогато. Та истом прошле седмице пала ми је на главу с четвртог спрата лимана кутија с бонбонама и огребала ме но лицу. Падно ли доглед, убиће ме на место." ,,Онда узмите у поеледњем реду, треће седиште од пролаза." „Дајте ма п у последњем реду; ипак је боље," Намргођени господин плати, уђе у позориштв и седе на своје место. Недеља је и посетиоци су „недељни." Позориште као нпбијено. Поред намргођеног господииа седи трговац а до њега жена му. Ма да трговац има нов капут, удара на рибу, а глава му базди олајем којим је косу јако намазао, Нпмргођени госнодин поче мириеати, гледа иод седиште. „Шта то миришиш, госиодине? : ' вели трговац „То се осећа јестивна .ствар а ништа нротивно. Не тражи, то је од мене, јер ја тргујом том робом." „Али хоћете ли бити тако добри, да пропустате до мене супругу а ви да седите на њезином месту?" моли господин. „Мени се управо стужује од олаја." „Зар га не волиш? Е то је грешно, јрр га припаљујемо Вогу у кандилу. Но учинићу ти по вољи." Трговац и жена му пзменише места. „Само ме немојте дохитнти лактом, знате тугаљива сам," моли жена и јако заудара белнм луком. „Госпођо," ви јако ударатв на бели лук... Молим вас немојте говорити са мном." „Та шта је с тим? Па то је јело. Јела ^сам га с рнбом... Сад су поснн дани." Завеса је још доле. Јамачно ће играти закав „костимни" комад из староруског живота. Испод завесе појављују се час црвене, час опет зелене ципеле глумаца. Између трговца и жене му појави се спор: чај-е су то циаеле. „У зеленим ципелама је, мдслим, Леонидов, када игра крвожедне улоге — нагађа жена. „Но лупај! зар може бити Леонидов у зеленим ципелама, када игра крвожедне улоге? продера се трговац. „За крвожедне глумце морају бити црвене ципеле. А то је, држим, Нилски у зеленим нипелама. Видиш, и нога му се види са еребрним потпетицама. Коме другом дају сребрне погпетице? Никоме." ,.А може да је то Полонски..." Полонски је такођер од крвожедних. Може да је Зубов: у осталом тај воли жуту боју." Диже се завеса. Намргођени господин седео је у иоследњем реду н за то леђима окренут улазу. Унутра почеше се гуратп бесплатни гледаоци. То су знанци „позоришвих" и „нолупозоршнних" слугу, Из двојице баздила је ракнја, причаше један другом, колико је ко попио и спремахЈ г се некоме да ,,помажу,"

„Красан човек! Данас сам играо с њим биљара у „Јевропи"... помоза му; чим издуши последњу реч и оде с позорнице — удри у пљееак." То ће и бити. Руке су ми здраве!" Намргођени господин врпољи се. Досађују му. Крај њега седи девојка склопљених очију. У најзанимљивијем тренутку наже се њему и упита га: „Реците ми, молим вас, хоће ли и Петрин играти? Немам листе. „Не знам, госпођице." ,,А да ли је он жењен пли ]е момак? Једном сам се с њиме срела на машкаради, али њему не беху све козе, на је ћутао. Али немојте лоше разумети... На правој машкаради, У рукавицама, заручни се прстен није видео. Не знате?" „Не знам," „Кажу, да је у њега заљубљено седам трговачких жена и три гроФице. Је ли то истина ?" „Не сметајте ми, за Бога!" нариче намргођени господип. „Ах, Боже мој, каква строгост! Девојкасвама о нежном иредмету, а ви се срдите..." „Та оставите свој нежни предмет и дајте ми мира"... ■ „Свој\ шта би био мој? Свл кажу, да је диван." Они у позадини отпочињу с девојком разговор. „Госнођице, сада имамо нежнијег глумца и дивнијег " „То мислите Сазанова?" окреће се девојка. „Молим вас, прођите се, њега сам већ престала обожавати. „Не. не Сазанова, већ Паншина; тај ће га нретећи десет пута. Ј „Ах, Воже, та то је робија!" узвикује намргођени госиодип, скочи и не сачекавши краја чину, побеже у биФе. У би«>е-у батрга некакав пијанац. „0, мој познаник!" кличе му овај. Чујте, јесте ли били код Каролпне Карловне онда, када ми тамо смакоше златан сат?" „Никада нисам био тамо, господине!" „Гледајте само, каква сличност! Тај господин такође је имао нодвезану чељуст, баш као ви.". Намргођени господпн нобеже у кут само за пушаче, али га пијанац и ту нађе, па се прокриви: „Пијмо, брате, у здравље глумица, које ти се допадају." Господин узмаче испред пијанца и удари на гледаоце, којн се враћаху. Чин је свршен. Неко гурнут с леђа, ћушну му упаљенз г цигару под нос и рече: „Рагс1оп!" „Боље је да одахнем па своме меету", иомисли намргођени господин и оде из биФе -а. Седи у седигату, а већ је пред почетак новога чина. Пошто је на самоме крају, то га чатав ред гледалаца опкраја. Тројица му сгадоше на жуљ. Једна дама, нролазећи на своје место, спотаче се и ираво њему у крило. .Госпођо! То је сувише!" „Па шта да радим, кад је тескоба! Та нисам навлаш, Ја сам жена удата. Најзад сви седоше, отпоче чин. Трговкиња извадн из џепа орах и покушаваше да га зубима разбије, па пошто не могадијаше, пружи га мужу. Трговац се мучио узалуд, па рече: „Замоли ту тога господана. У њега су зар млађи зуби. Нека га скрца." „Чујте, трговче, јесхе ли номаиитали?" плану намр гођени господин.