Звезда

СТР. 84

3 В Е

3 Д А

БРОЈ 11

Они убрзаше кораке и наскоро се нађоше на морској обали, на ЈеМе Рготепас1е. Обала беше засађена палмама; одатле се видела бесконачна плава површина мора, спојена у даљини са плавим небом. На хоризонту се беле једрила усамљених лађица. Време прекрасно. Сунне јасно сија и заслепљује тако, да не можеш гледати бело камење, којим је обала патосана. Лак ветрић пригуркиваше пешчаном и каменитом брегу мале таласиће и ови шуме и пене се, ударајући о песковиту обалу. Око воде се врте праље, перући рубље и ту — на камену га простиру и суше. Наше друштво се заустави да ужива у изгледу. — Нешто је чистије од нашега Оранијенбаума! рече Коњурин. — 0, Боже! Зар ту може бити упоређења? узвикну ГлаФира Семјоновна. — А вама се чини једно и исто, Иване Кондратијевићу! А гле, какво је здање на кољу, над морем подигнуто?! То је сигурно општина, или казначејсто какво! — Немају људи земл,е, на дај на мору и на кољу да се зида, рече Николај Ивановић. Упутише се обалом ка здању на кољу. Оно беше у истини дивно здање, чудноватог мешовитога стила. Видиш маварски купон и китајску кулу уза њ приљубљену. Иванови и Коњурин сретаху се са људима, што шетају. Људи су носили отворене сунцобране плаве, сиве и црвене боје. — Кажи ми, молим те, каква је ово мода? мрмља Коњурин. И људи се сунцобраном од сунца заклањају, као даме. — Па шта? и ми ћемо купити по један сунцобран, те да моду подражавамо, олговори Николај Ивановић. — Оно. ако је до куповања, онда да узмемо црвене... Јер кад се кући вратим, могао би га жени поклонити, и рећи: „ето, ви'ш, под каквим смо амрелима даме у Ници представљали?" Ја шта ли сад моја голубица, код куће ради? сети се опет Коњурин жене, па погледа у сахат и додаде : — Ако рачунамо по овдашњем времену обратно, онда значи — сад вечера. Оборила чашпцу љутаче, па се прихватила јела: шчи срче. Е, куд је то... ми овде тек каву попили ...јутарњу каву... а она већ вечера. Чудне ствари! И докле су тако говорили, стигоше до здања, на кољу; оно им се учини сада гигантским здањем, окружено терасама. Унутра беше запремљено малим столићима. Са обале је водио у здање широки мост, ограђен решетком, на којој опазише неколико врата. На једнима од ових стоји вратар, каса и на каси натпис: Еп1гее 1. 1т. — Не, то није општинска кућа, — проговори Гла®ира Семјоновва. Ето, наплаћују улазак. — Али, може бити да овде наилаћују улазак и у општинску кућу, кад ко зажели њихове препирке да чује, — примети Коњурин. — Овде је све натрашке: у нас, у Петрограду садвечерају, а овде још ни доручак није готов; у нас, у Петрограду, мраз да ти очи искоче, а овде, гле, како сунце припиче! Он скиде капу, извади џепну мараму и стаде брисати зној с чела и врата. — Кескесе са? пита стражара ГлаФира Семјоновна, а главом маше на здање. — Тћеа1те е1 гебкшгап!' <1е ЈеМе, РготепаЛе, таЛат, одговара ввај.

— Позориште и ресторан, преводи ГлаФира. — Чујем, чујем... одазва се Николај Ивановић. — А тп окупила: „то је општина, или казначејство." Мени се одједанпут учинило, да то не може бити општина. Зашто би се општина на води градила? — А што би се позориште на води градило? — Ама, ти ваљда чујеш гата човек вели: тује осим позоришта и ресторан, а ресторани су и у нас, у Петрограду, на води. — А где то? — Па, ено ти ресторана ла парабродској станици код Летње баште, што се зове „лоплавак." Оно истина, онај ресторан плови, а овај стоји на ксљу, али опет... Па онда имамо ресторан поплавак на Васиљевеком острву. А ти одједанпут: „општина"; него, ваља промислити... што ће општина на води? — А што ће и ресторан? — Како, што ће, — матушко, ГлаФиро Семјоновна? уплете се Коњурин. — Промене ради! По неко, на суву у кавани пије, пије, и већ више у гушу не иде; а кад дође на воду у ресторан •— опет му се прохте. Промена је велика ствар. Деси се, да се у Петрограду развеселиш и из чашица пијеш, пијеш, али се отима... Тако ми једанпут: бацимо чашице те дај, пиј, из самоварског ноклопца и — онда пиће опет пође као по маслу. Без изговора требало би данас доћи у овај ресторан на доручак. Јер, ни у једном граду у ииостранству, није нам се дало да на води пијемо и једемо. — Ама, ко то спори, Иване Кондратијевићу? Што ви п.чдате у ватру и доказујете, да на води треба доручковати? На води — на води, — рече ГлаФира Семјоновна и у тај мах застаде, ногледа с обале доле, води, и брзо додаде: — Гледајте, тамо се нешто догодило. Ено... свет доле на неску и обали стоји и вешто посматра. Читава гомила стоји. Да, да... А нешто лежи на песку... Да нису извадили каквога утопљеника?... — Мора бити да је утопљеник! вели Николај Ивановић. — То ће и бити! донуњава Коњурин. — Него, хајдемо доле да видимо. Можда се какав грешник бацио у море, баш из овог истог ресторана, што стоји на кољу Тешко ли је то пијану човеку учинити? Тако му дође у главу, другови га при том увреде, и... Такоје са мном хтело бити једном, у младости... Излетим из механе на Црну реку, па бућ — у воду!... Срећа, што не беше дубље, него до појаса. А све је било зато, што сам био пијан, а другови почели нешто да ме дирају... Хајдемо, Никола Ивановићу, да видимо! — Да идемо! И зашто да не видимо? Хвала Богу, овде немамо никаква посла! И дошли смо зато, да сваку ствар видимо. Хоћеш и ти, ГлаФиро Семјоновна? — Како не бих! Где се ту може сићи доле? рече она гледајући у наоколо. — Ено где се силази. Ено степеница! Потрчаше степеницама и стадоше се спуштати води. Иван Кондратијевић рече: — То јест, ово исто море, добро је за пијанку, нријатно је с брега; али кад се већ толико напијеш, да ти очи побеле, онда је невоља! Ој-јој-јој!... Права невоља! понови он. (наставиће се.)